Biljana Srbljanović – Kontrola moći

Piše: Biljana Srbljanović

Glasanje je poništeno iz očiglednih razloga: na tri mesta je zatečen višak listića ubačenih u kutiju, a na jednom je zapisnik skroz ižvrljan i prepravljan, pa opet žvrljan, a i to prepravljeno daje neki sumanut rezultat.

Kod ovih viška listića stvari su istovremeno i nejasne i jasne. Na jednom mestu je ubačeno dvadesetak prekobrojnih, na drugom skoro 50 komada, dok je na Terazijama, biračkom mestu u koje opozicija polaže najviše nade, varanje bilo gospodsko, nadjen je samo jedan jedini listić viška, ipak je u pitanju suvi centar, nisu tamo neki seljaci sa periferije, da varaju na kilo ili dva. Terazije inače mrze Vučića, tamo Vladeta kida, slavska buržuazija nije obrukala ni ovaj put, a i omladina iz Moramo prolazi dobro. Ovo je, dakle, primer kada su stvari jasne:  “nečiji” aktivista u glasačkom odboru šukne jedan papir viška, komplet obori glasanje i računa da na će ovim ponovljenim ljude mrzeti da izadju opet. Što znamo da nije netačno.

Ono što mi je nejasno je ko, kako i zašto, na glasačkim mestima koje tradicionalno dobija vlast, a pogotovo ova vlast, neprimećen ugura tabak papirića, i misli da to može da prodje?

Doduše, moram reći da zamalo zaista da prodje. Na dotičnim glasačkim mestima, članovi biračkih odbora iz redova opozicije opušteno su potpisivali zapisnike sa krmačama, viškom ljudi i očiglednim nepravilnostima, a da su na pitanje “da li imaju primedbe” zaokružili “ne”.

Kako i zašto? Pitaj boga.

I dok su se odmah sutradan po zatvaranju glasačkih mesta, na sve strane čule sumnje, optužbe, ruženje Bugara i spekulacije o milionima glasova prevare, stvarnost je opet jasno pokazala zbog čega izbori, i posle 30 godina upornih pokušaja, i dalje uporno propadaju kod nas.

Svi se, naravno, slažemo da su sloboda medija, društveni dijalog i poverenje u politički sistem, neophodni uslovi, ali izbori se i uz te prepreke dobijaju. Ono bez čega nikako ne može je organizaciona kultura i strpljiv i temeljan rad; izbori se dobijaju pešadijom, a ne reklamom i to je tako.

Deo opozicije je, veče po završetku glasanja, držao govore ispred RIK-a, a na sajtu iste te institucije već su bili objavljeni skenirani zapisnici sa ogromnog broja biračkih mesta i mnogi sa upadljivim greškama. Dok je jedna od vidjenijih aktivistkinja držala govor kako je morala da ustane u pet da bi kontrolisala glasanje u jednom od onih manje uglednih naselja što varaju na kilo, pozivajući ljude da se bune protiv kradje kojoj je ona sama svedočila, istovremeno su na sajtu RIK-a uredno stajali zapisnici sa tog njenog kontrolorskog mesta, sa napomenom da nije bilo nepravilnosti, koje je ona najurednije potpisala.

I svuda je tako: sva ova ponovljena mesta su imala po dva i više “opozicionih” kontrolora (i ovde mislim isključivo na SSP i Moramo, ne brojim desnicu i stranke MUP-a), u zvaničnim funkcijama, sa zvaničnim pečatiranim odlukama o njihovom radu (takodje objavljeno na sajtu RIK-a), i mahom su svi sve potpisivali bez ikakve primedbe

I ne samo zapisnici, već i sama glasačka mesta (zvanični spiskovi, adrese i koje ulice, a često i koje brojeve obuhvataju) opozicija očigledno nikada nije kontrolisala. Aljkave liste, greške, po pet različitih odluka o članovima izbornih komisija, često i iz iste uže porodice, svi dokumenti o tome stoje mesecima i po zakonu su dostupni svima, a da ih očigledno niko nije bar ovlaš kontrolisao.

Ja to razumem, u pitanju je dosadan, naporan, monoton, oči-da-ti-ispadnu-posao, nisu svi ludi kao što sam ja. Dokumenta i zapisnici su uglavnom skenirani, ne možeš da ih pretražuješ uz pomoć softvera, samo “peške”. To znači da, umesto vojske na Tviteru, imaš vojsku u štabu koja sedi za kompjuterima, klikće i čita svaki papir, uporedjuje svaki potpis, i signalizira svaku grešku, I PRE samih izbora, a POGOTOVO u danima posle. Naravno da je u pitanju mukotrpna aktivnost, da je veselije i lakše kuckati svoje neutemeljene misli po mrežama, gostovati po televizijama i spejsovima, pevati i slaviti kakve-takve rezultate i vredjati svakog ko nije tvoj. To što je možda (verovatno) moglo mnogo bolje, mnogo više, mnogo ozbiljnije, samo da je neko uzeo taj dosadni, minuciozni, ozbiljni i neophodni posao stvarno da radi, niko od njih neće da vam prizna.

Izbori su moć i kontrola te moći. Nisu cepanje atoma i svadje po koalicijama. Ima posla, ko hoće da radi. Samo što niko neće.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.