Biljana Srbljanović – Etiketa

Piše: Biljana Srbljanović

U pismu koje je “Danas” u celosti objavio, pošaljilac nabraja “razloge” za najavljenu odmazdu protiv konkretnih i imenovanih kolumnista i članova redakcije i njihovih tekstova o, na primer, nezavisnosti Kosova, Srebrenici kao genocidu, ratnim zločinima i podršci Europrajdu, zbog kojih kaže da će ih ubiti. “Zasuće ih kišom metaka” tačnije, baš tako je napisao autor pisma i “Danasu” najavio sudbinu lista “Šarli Ebdo”.

Svaka pretnja je strašna, a ova je još strašnija. Najpre zato što se iz samog teksta pisma jasno da autor nije  tamo neki ludak, mada i da je “samo” ludak, ne znači da ne bi bio opasan. To strpljivo, detaljno navodjenje sadržaja zbog kojih preti smrću, pismenost i jasna ideja da se i poslednji preživeli ostatak nekadašnjeg gradjanskog diskursa – mora ubiti, govori mi da pošaljilac zna šta radi.
Godinama, sad i decenijama, primam preteće poruke na internetu. Tako sam i naučila da prepoznam kad je u pitanju neki napaljeni klinac, kad je obična budala, kad je dokoni internet trol, a kada je pretnja artikulisana i obrazložena, pa treba da se zabrinem. Zato i mogu da kažem da ova pretnja jeste zabrinjavajuća, a posebno uznemirava činjenica da u tom nabrajanju “razloga” za pretnju, pošaljilac suštinski citirao samo sadržaje tekstova dvoje ljudi: novinarke Snežane Čongradin i kolumniste Alekseja Kišjuhasa. Svi ostali, uopšte ni ne dele pomenute stavove iz “optužnice” ili ih barem ne pišu javno. Urednik lista je u tom smislu i koncipirao “odbranu” Danasa u javnosti, optužnica je pogrešna, jer redakcija zapravo nije za nezavisnost Kosova, ne kaže genocid, ratni zločini, Europrajd itd, nego su to stavovi pojedinaca, a u demokratiji i slobodi govora, ovaj medij zastupa sve strane pa i tu.

Drugim rečima: i stranu onih koji osudjuju i stranu osudjenih na smrt.

Tu ja vidim problem velike većine medija koji uporno u svemu, pa i u nasilju, krivičnom delu, gnusnim radnjama opšteg tipa o kojima izveštavaju, uvek pružaju prostor i “za drugu stranu”. Novinarstvo shvačeno kao nemanje stava o ključnim pitanjima društva (osim opredeljenosti za političku stranu), neutralno prenošenje i pružanje jednakog prostora za nasilnika i žrtvu, daje ogroman doprinos opštem etičkom neredu u kom živimo. Drugim rečima: redakcija nije zaslužila teroristički napad, jer ne zagovara nezavisno Kosovo, a i kad zagovara, to je u cilju objektivnog predstavljanja “obe strane”. To je stav pojedinaca i pojedinki. Snežane, Alekseja i evo, na primer, mene. Nisam pomenuta, ne trpam se uz “Danas” koji ne čitam i ne cenim, samo se trpam uz autore kojima prete streljanjem i pošteno kažem da imam stav kao oni.

Takodje, reći ću i ovo: kad je pismo pretnje objavljeno, navedena je i adresa sa koje je mail poslat. Meni se učinilo nešto baš poznato i vrtela sam po glavi danima. Onda sam se setila, i mogu da se zakunem da su ako ne sa iste, ono veoma slične adrese proletos meni dolazile pretnje. Stizale su mi na lični mail, nisu bile tako elaborirane, više bi se mogle sažeti u “šiptarska narkomanko lezbejko plaćenico kurvo muslimansko” tipa. Te poruke sam brisala i adrese blokirala, ali su stizale danima nove, sa adresa na kojima je izmenjeno samo jedno slovo ili dodat broj. Posle desetak dana stigla sam do toga da mi je veoma teško da uopšte otvaram i čitam svoj mail, jer sam znala da me čeka uznemirenje i, ako ne strah, onda jedna strašna nelagoda ali i tuga. Susret sa mržnjom, uvredama, makar i sa pretnjama u koje ne verujete da su ozbiljne, troše čoveka nemilice. Protiv njih nema efikasne zaštite, a sigurno ne pomaže da se pravdaš.

Redakcija Danasa je žrtva lažne optužbe da su gradjanski medij i zbog toga im prete smrću, i ne vredi im da se pravdaju da nisu. To što će dokazivati istinu, da jednaki prostor pružaju svima: i faštistima i poslednjim gradjanskim intelektualcima i autorima, neće ih spasiti od mržnje i pretnji. Niko vam u Srbiji neće pretiti smrću ako ste desničar i podržavate zločin, ali hoće ako ste protiv toga. Etiketa “gradjanskih vrednosti” ličnostima i medijima, kao i svaka druga, teško se skida kad se jednom zalepi, ona može biti opasna, crtanje mete, poziv na odstel i to je opasno, pogrešno i strašno. Ipak je najstrašniji od svega napor da se baš jedino ta etiketa zguli.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.