Biljana Srbljanović – Električna piramida

Piše: Biljana Srbljanović

Naravno da je u tom zahtevu sve naizgled smešno: počev od termina “intelektualci” kojim se ova grupa samoproglasila, preko spiska potpisnika medju kojima su neke od najzačudnijih pojava naše scene, preko kataloga bizarnih aktivnosti kojima se ti potpisnici odaju, pa do činjenice da su možda najpoznatiji medju njima uglavnom državljani susedne Bosne i Hercegovine, pa sa našom legislativom ne bi trebalo da imaju ništa.

I sama sam se čitav dan zabavljala, dangubeći stramputicama interneta, proučavajući aktivnosti tih intelektualaca. I smejala sam se. Na primer na to da medju njima tako imamo ženu koja reklamira i prodaje “srpsku piramidu”, električni proizvod za borbu protiv štetnih moždanih talasa, pa skupinu naučnika koji negiraju koronu i vakcine, zatim osobu koja se predstavlja kao telohranitelj Slobodana Miloševića, a koji, uz svoje memoare, reklamira i “Afričku šljivu”, intelektualaca koji se svojom prirodnom inteligencijom bori protiv veštačke inteligencije. Tu je i jedan Bošnjak koji tvrdi da Bošnjaci ne postoje, jedan pravoslavni polu-Japanac i guslar, što se protivi upotrebi kondoma, jedna Zavetnica i njen muž koji ne znam šta radi, zatim profesor koji otkriva greške Ajnštajnove teorije relativiteta, jedan sveštenik, i “dekan Bogoslovije” u Foči, koji se ponosno slika u maskirnoj uniformi, jedan oficir u penziji koji promoviše “pravoslavlje i rat”, jedan svedok optuženih u Hagu, jedan Teša Tešanović, kome je ime i zanimanje, jedna gospodja koja tvrdi da nije mason (ne zna se ko joj je rekao da jeste), jedan koji se branio da nije proneverio novac prikupljen za manastir Djurdjevi Stupovi (a novac je nestao), jedan Šešeljev sin, jedan Kalabićev rodjak, jedan skroz neobičan vlasnik online televizije koja otkriva “ko vlada svetom” i isto ima neke neregistrovane električne aparate kojima se pomaže kad misli, jedan što smatra da je “srpska duhovnost kontaktna” kao sočiva, jedna pobednica takmičenja u recitovanju na Pravnom, jedna gospodja koja se predstavlja kao “pravoslavni roditelj” i koja nosi značku u obliku stopala fetusa, jedan stalni gost emisije “Skidanje mraka” (ne lažem, tako se zove program), jedan “Generalni sekretar Drugog kongresa srpskih intelektualaca ” iz 1996. (spojler alert: trećeg nije bilo) i jedan neki čovek što alarmira javnost da je upravo u toku porobljavanje, ni manje ni više, već čitavog čovečanstva.

Smešno je, jeste, što bi kolega intelektualac Bahtin rekao, u pitanju je jedna medijska “saturnalija”, karnevalizacija javnog diskursa kojoj se oslobadjajuće cerekamo, sve dok nam se taj smeh ne zaglavi u grlu. Jer, čak i da se ne osvrnemo na ovaj primer njihove glasne borbe protiv kažnjavanja diskriminacije, polnog uznemiravanja, nasilja, šikaniranja i ponižavanja drugog, čak i kad zanemarimo napore da se istopolna partnerstva klevetaju i vredjaju i njihove zahteve da se ljudska prava ne odnose na sve ljude, ima nešto još zlokobnije što spaja i njih i njihovo sablasno pregalaštvo: oni su organizovani, imaju mnoštvo novih medija, veoma efikasne kanale komunikacije, svi su u direktnoj ili obilaznoj vezi sa ruskim uticajem putem finansiranja, donacija, logistike, tehničkog opremanja medija, svi imaju vidljivost i lako dolaze do najranjivijih slojeva društva: do najstarije generacije koja ne razume funkcionisanje interneta i kako neki sadržaj bira njih, a ne oni njega, te najmladje generacije nezadovoljnih, neartikulisanih, a podložnih mobilizaciji za svakovrsnu opskurnu ideju.

Svi ovi intelektualci su, takodje, i opozicija. I to onaj njen najorganizovaniji i najglasniji deo. Mnogi su u partijama ili organizacijama, neki su bivši, a bogami i budući poslanici, svi su okupljeni oko jasnih ideja i programa i ne boje se da to i kažu. Ostatak opozicije je u ovome, kao i u mnogome drugom, tiha, dezorganizovana, inertna većina, koja ne zna šta da misli, ne želi da se meša ili je to ni ne zanima. Zahvaljujući toj intelektualnoj obezglavljenosti većinske opozicije, ova dobro ustrojena, glasna, jasna, dobro finansirana i opasna manjina, postaje sve popularnija, polako puzi ka vrhu, penje se do sigurne pobede. I opet ćemo svi biti strašno iznenadjeni kad nam se dogodi kobni preokret, ali će tada biti kasno. Ostaće nam samo ona električna piramida da nam tera tužne misli, kad opet budemo godinama naricali nad zlehudom sudbinom da baš nama stalno zapada neka strašna vlast.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.