Biljana Srbljanović – Bolest društva
Piše: Biljana Srbljanović
Satanizovanje ljudi, abolicija njihovih osnovnih prava, zabrana održavanja Prajda, i svodjenje protestne šetnje na jednu beznačajnu žurku koju treba odložiti, jer eto, država je u krizi, nije vreme za zezanje i provod, sram vas bilo što sami to ne shvatate, pobogu “gejevi”, je tragično.
Sve što se sručilo na glavu tih ljudi, naših sugradjana, ovih dana je dostiglo vrhunac, kada su se na zajednicu ostrvili i lekari.
Već sam pisala o tome kako je Dr. Zoran Radovanović, uvaženi epidemiolog, javno “dijagnostikovao” Europrajd kao izvor zaraze, “epidemiološku bombu”, i kao najavu masovne zaraze majmunskim boginjama, tom “bolešću homoseksualaca”, kako je doktor rekao. Koliko je jezivo, nedopustivo i opasno da jedan lekar to izgovori, pokazala je činjenica da je kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, morala da demantuje doktora i upozori javnost na pogubnost takvog govora. Dr. Radovanović se nakon toga povukao i ućutao, ali nije povukao i reč. “Bolest homoseksualaca” kojom će Europrajd da zarazi Srbe, ostala je kao “dijagnoza” i ljudi veruju u nju. I nikom ništa.
Nakon njega imali smo, naravno, neizbežnog doktora Nestorovića, koji se pridružio samozvanim litijama protiv održavanja Europrajda, nasmejan se slikao za medije i svojim autoritetom DEČIJEG lekara, stao iza jezivih optužbi na račun LGBT ljudi, koje su poslate u javnost. I o ovom doktoru sam više puta pisala, nemam više snage, nemam šta da dodam, ne čudi me zlikovački simbol u obliku slova “Z” na prsima doktora koji je proneo ne tim demonstracijama, logično je spojio u to zlo sve: gramzivost, gordost, slavoljubivost, mržnju, prezir, nadrilekarstvo, srebroljublje i samozaljubljenost koje simbolizuje. Ugledni doktor, zabavljač, privatni preduzetnik, pridružio se osudama Prajda, a za njim i oni koji mu veruju. I nikom ništa, opet.
Poslednji u ovom sramnom nizu je doktor Borislav Antonijević, ginekolog akušer, što poradja žene u državnoj bolnici GAK “Narodni front”. Kao i Nestorović i brojne druge mutivode iz oblasti medicine, i ovaj doktor se proslavio javnim nastupima i neodgovornim, neetičkim ponašanjem tokom pandemije. Ne moram ni da nabrajam, sve već znate – antivakser, promoter lečenja Ivermektinom, protivnik imunizacije dece na male boginje, zauške, rubeole, svoj trenutak slave dosegao je gostujući po televizijama, najnormalnije, kao da je zaista stručnjak za oblasti u koje se meša, a sve zbog onog izgovora slušanja “druge strane”, koji nam se podvaljuje. Kao takav, naravno da je ovih dana bio pozvan da da svoje stručno mišljenje o održavanju Europrajda, jer, zašto da ne? Lekarska komora mu nije zabranila, šta zabranila, nije se ni oglasila povodom umešanosti u nadrilekarske grupe, čovek je, šta više, na osnovu tog nekažnjenog ponašanja postao toliko poznat, da je čak na poslednjim izborima bio kandidat za gradonačelnika cenjene liste Dveri – POKS i da je, kladim se da niste ni znali, baš na osnovu toga i postao odbornik novog saziva Skupštine grada Beograda, te je sebi obezbedio poziciju da svojim glasom utiče i uopšte odlučuje nešto o životu i mene i vas, a pogotovo LGBT gradjana ovog poludelog grada.
E taj i takav doktor je na televiziji, sad pre neki dan, homoseksualnost nazvao bolešću i onako medicinski, sa pozicije struke, pojasnio da se ta bolest leči.
Da li treba da pominjem da se nijedna nadležna institucija, od Lekarske komore do Ministarstva, tim povodom nije oglasila? Da kolege doktori ćute? Da li treba da istaknem da je, u već previše razularenoj javnosti, ta njegova tvrdnja naišla na odobravanje? Da li vam je neobično što su ovo krivično delo izazivanja mržnje, osudila samo LGBT zajednica i nas nekoliko što stojimo uz njih?
I da li možete da zamislite kroz šta prolazi LGBT osoba svom svakodnevnom životu, eto kad na primer, samo kad ode kod lekara, kakvu podozrivost, predrasude, čak i otvoreno šikaniranje doživljava od ovakvih ljudi? Da li znate kako se brojni lekari ponašaju kada treba da pregledaju gej osobu koja se ozbiljnije razboli, a oni ne znaju šta je, pa je posmatraju kao hodajuću zarazu, kao onu potencialnu “epidemiološku bombu”, kao kužnog nosioca rizika, pa navuku dva para rukavica da pregledaju grlo, nedobog da treba da se vadi krv? Da li znate šta sve LGBT ljudi svakodnevno moraju trpe privatno, kad ovakvo zlo izdržavaju javno?
E to je prava bolest, bolest našeg društva, zbog koje nam je i potreban Prajd.
Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.