Aleksandar Kocić – Teška pitanja za Vučića su obaveza novinara (VIDEO)

Autor: Aleksandar Kocić, docent novinarstva, Edinburgh Napier University

Jedna od ključnih uloga medija jeste da razgovaraju sa bitnim akterima političkog života. Iako su studenti odlično uboli Vučića sa “nisi nadležan”, mediji ne mogu i ne smeju da ga ignorišu jer on je najmoćniji čovek u zemlji i najodgovorniji za stanje u kojem je Srbija.

Uostalom, teško da ijedan učesnik protesta veruje da je ispunjenje zahteva moguće dok je on na vlasti. Zar zaista mislimo da institucije mogu da rade nezavisno pod Vučićem? Ili da SNS može da padne sa vlasti, zemlja se normalizuje, a Vučić ostane sam da čami u predsedništvu?

Zato je obaveza nerežimskih medija da traže pristup Vučiću i probaju da mu postave pitanja koja mu podanički mediji ne postavljaju. Mediji u Srbiji su pred velikim izazovom – kako ostati neutralan i profesionalan u zemlji u kojoj ih vlast šikanira svakodnevno? Uostalom, i njihovi novinari su gradjani te zemlje otetih institucija i ugašene demokratije. Ipak, njihova profesionalna obaveza je da probaju da zadrže neutralnost i razgovaraju sa svim akterima krize, od kojih je Vučić glavni.

Dakle, intervju je apsolutno poželjan i važan. Druga stvar je kako je ispao i o tome može da se diskutuje. Pre svega treba da znamo da su retki intervjui koji nešto suštinski menjaju, ali ima ih. Kada je Frost intervjuisao Nixona, ovaj je već bio u penziji, ali se okliznuo i rekao ono što verovatno nije planirao. Bolji primer je intervju koji je Prince Andrew dao BBC-ju i usrao se toliko da je i kraljica morala da ga pusti niz vodu. Ima i onaj intervju (koji preporučujem ovima u RTS-u) gde novinar BBC radija intervjuiše svog generalnog direktora i tako ga pocepa da ovaj zatim podnese ostavku. Ili kada novinar Andrew Neil intervjuise tadasnju britansku premijerku Terezu Maj, nakon čega njen naslednik Boris Džonson odbija da istom novinaru da intervju svestan šta može da mu se desi.

Intervju Vučića Insajderu nije u toj kategoriji a na gledaocima je da odluče da li im je pomogao da saznaju nešto novo ili ne. Vučić je izuzetno težak sagovornik zato što je agresivan a dobro pripremljen i odlično spinuje.

Za ovako velike intervjue mora da se radi detaljna priprema, koja bi trebalo da ukljucuje i role play gde Vučića glumi neko isto tako spreman kao on. Vučić (i ne samo on) koristi dva uhodana trika – kontrapitanja i “nemojte da me prekidate”. Zato novinari koji ga intervjuišu moraju na to da budu spremni. Novinar postavlja pitanja i nikada, ali nikada, ne odgovara na kontrapitanja sagovornika.

“Ne prekidajte me” ne važi jer novinar je gospodar intervjua i ima pravo da ga prekine koliko god puta hoće, a gledalac neka posle proceni šta je iz toga dobio. Bahatost sagovornika često puno govori, čak i kada on ne odgovara na pitanja. Isto naravno važi i za novinara.

Ima onaj primer kada BBC-jev novinar 14 puta postavlja jedno te isto pitanje ministru unutrašnjih poslova, koji odbija da odgovori. Super je za prepričavanje ali gledaocu je već posle trećeg pokušaja jasno da ovaj neće odgovoriti pa može da se zapita čemu onda cirkus.

Inače, političari uvek više vole intervju uživo jer imaju veću kontrolu i umeju da razvlače. s druge strane, stavlja novinara pod veliki pritisak a od gledaoca zahteva ogromno strpljenje u formatu koji inače nije baš televizičan. Svejedno, čestitke Insajderu i Brankici Stankovic što su intervju dobili i uradili. Oni kojima smeta neka prihvate da mediji ne smeju da ignorišu ni situaciju ni aktere oko sebe.

Tviter publika se često oduševljava pitanjima koja Vučiću na preserima postavlja novinarka N1, a koja pršte od samopromocije i svi znamo da neće iskamčiti nikakav smislen odgovor, pa nije jasno čemu onda ovoliki animozitet prema pravom intervjuu.