Informisanje u digitalnom okruženju – pogled iz ugla publike
Za razliku od sveta, gde su najveći razlog za brigu društvene mreže, kod nas je više od polovine građana (51%) zabrinuto zbog potencijalno netačnih ili obmanjujućih informacija koje se nalaze na veb sajtovima i aplikacijama, a značajno manji deo njih (20%) brine zbog takvog sadržaja na društvenim mrežama. Istraživanje “Digitalne vesti” Rojtersovog insituta za novinarstvo, po čijoj metodologiji je rađeno i ovo istraživanje, daje prosečnu sliku na osnovu 40 zemalja od koje mi značajno odudaramo. Naime, prosek u svetu je 40% zabrinutih zbog tačnosti informacija na društvenim mrežama, a 20% na sajtovima.
Briga zbog netačnih informacija na sajtovima posledica je opšteg niskog poverenja u medije. Samo 20% ispitanika u Srbiji iskazalo je poverenje u vesti i medije, što je upola manje u odnosu na poverenje u zemljama EU (39%).
Principe digitalne komunikacije već je veliki broj ljudi prihvatio i više njih preferira algoritamsku selekciju vesti zasnovanu na sopstvenim prethodnim izborima (41%) nego na profesionalnoj selekciji urednika i novinara (31%).
Građani koji se informišu onlajn ipak nisu spremni da plate za vesti koje prate. Svega 4% je na neki način platilo pristup vestima na internetu tokom protekle godine (bilo kao pretplatu, donaciju), dok skoro polovinu ništa ne bi moglo da podstakne da to uradi. U većini evropskih zemalja između 10% i 20% plaća vesti, a najviše ljudi odlučuje se da plati onlajn vesti u Norveškoj (47%).
Internet populaciju u Srbiji od svih učesnika u javnoj komunikaciji najviše brinu političari kao izvori vesti koji bi mogli plasirati netačne i neproverene inforamcije. Čak 61% u Srbiji izdvaja vladu, partije, političare kao izvor potencijalno netačnih izjava koji ih najviše brinu, dok u svetu to smatra 40%.
Međutim, iako su skeptični prema informacijama koje od njih mogu čuti, većina (59%) smatra da bi mediji prilikom izveštavanja trebalo da prenesu i potencijalno netačne informacije koje iznose političari, jer je važno da javnost zna šta ljudi iz sveta politike govore. Samo 26% smatra da mediji ne treba da naglašavaju tu izjavu, jer to daje političaru neopravdanu pažnju.
Ono po čemu se situacija u digitalnom okruženju u Srbiji ne razlikuje značajno od globalnih trendova je da vesti postaju, ili su već postale za onlajn populaciju dominantno mobilne, a s tim u vezi ispitanici i u Srbiji i u svetu kažu da onlajn vesti najradije čitaju. Zatim, od tradicionalnih medija samo se još televizija održava kao relevantan informativni izvor vesti, dok društvene mreže koje privlače mladu publiku beleže rast (poput Instagrama), a zainteresovanost za podkast u Srbiji (35%) nešto je viša od svetskog nivoa (31%).
Istraživanje “Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji” sprovedeno je po upitniku koji Rojtersov institut za studije novinarsta sa Univerziteta Oksford koristi za svoje globalno istraživanje o digitalnim vestima (Digital News Project), a koji je proširen i prilagođen za potrebe istraživanja u Srbiji. Anketno ispitivanje sproveo je Ipsos Strategic Marketinga u Srbiji u periodu od 7. do 20. jula 2020. godine, a uzorak je činilo 2008 ispitanika starijih od 16 godina koji bar jednom nedeljno koriste internet za informisanje o aktuelnim događanjima.
