Male velike priče: Krađa intime (VIDEO)

Sadržaj postavljen na društvenim mrežama i raznim grupama, nije više pod našom kontrolom i može da bude zloupotrebljen.

“Kada je taj sadržaj na internetu, nema nazad, internet sve pamti. Ono što se deli jeste od eksplicitnih video snimaka, fotografija, ali ono što se pored toga deli, dele se i lični podaci, imena, prezimena, gradovi, brojevi telefona i onda to odlazi i korak dalje – da su te žene, devojke, devojčice u potpunosti predstavljene njima sa njihovim punim identitetima da onda one dobijaju poruke koje ne žele, da dobijaju jako eksplicitne poruke, jako nepristojne ponude, a ni same ne znaju kako su se tu našle”, kaže Nevena Krivokapić Martinović iz Share fondacije.

Problem je i to što se krivica traži u žrtvi, umesto u onome ko jeste kriv. Jer, niko nema pravo da, bez saglasnosti ili znanja, deli tuđe snimke i fotografije. Taj problem je imala i Aleksandra koja je želela da ostane anonimna. Ona je od Saveza gluvih i nagluvih Srbije, čija je članica, saznala da se njeni, i intimni snimci još 9 žena – dele društvenim mrežama.

“Ja sam u tom trenutku bila u ogromnom šoku, plakala sam dan i noć, zaista sam nekako izgubila snagu, volju za življenje, a zapravo onda sam razmišljajući, došla do toga, shvatila sam kako se to desilo, da je zapravo jedan čovek takođe iz Pančeva dolazio kod nas kući, navodno da nam pomogne da nešto rešimo oko kompjutera, ali nismo neki znalci, i on je odlazio i kod drugih ljudi u zajednici, pomagao im i nismo uopšte slutili da je on zapravo sve to radio, govoreći da će da nam pomogne oko kompjutera. I tada sam shvatila da je to jedina osoba koja je mogla da dođe do tih snimaka. Ti ljudi koji to rade i šalju uopšte ne razmišljaju o tome, ne razmišljaju koliko velike posledice toga što rade mogu da budu,” objašnjava Aleksandra.

Sve više krivičnih prijava, po tom osnovu, pristiže Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnoški kriminal koje ima samo 4 javna tužioca i 6 saradnika za celu Srbiju.

“Kao neka epidemija, u nekom trenutku to se pojavi talas i toga, pa onda bude malo primirje ponekoliko, ali toga ima na nedeljnom nivou, da. I raste. To je nešto što je sad postao trend komunikacije ne samo među mlađom populacijom, nego i populacijom 50 plus i više. Da, imamo i gospođe preko 70 godina koje imaju tu vrstu problema. Da su slale fotografije i da su one zloupotrebljene,” kaže javna tužiteljka Mirjana Stajkovac.

Međutim, za mnoge žrtve, a to su najčešće žene, problem je da se dokaže ko je kriv, jer se neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg snimka goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti.

“Znači, da bi neko ušao u privatnu krivičnu tužbu, mora da dokaže, da zna ko je to objavio. Mi smo sa nekim ženama pokušavali iz pomoći određenih stručnjaka IT  tehnologija, da nekako pokušamo da dođemo i da pomognemo ženama da mogu da uđu u taj postupak, ali to je stvarno bilo nemoguće. Znači to bez državnog aparata, bez policije za visokotehnološki kriminal i tužilaštva za visokotehnološki kriminal žene ne mogu da spreče i zaustave,” kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Za sada, Posebno tužilaštvo pokušava to da sankcioniše kroz druga krivična dela, poput polnog uznemiravanja ili uhođenja koja se gone po službenoj dužnosti. Ipak, da bi žrtve lakše došle do pravde, ženske nevladine organizacije u Srbiji su, po ugledu na Hrvatsku i Crnu Goru, pre dve godine predložile da se uvede novo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili na predlog žrtve. Na pitanje Insajdera da li će država to uraditi ili na neki drugi način pomoći žrtvama, Ministarstvo pravde ne odgovara.