Biljana Srbljanović najavljuje predstavu Naš sin

Danas sam gledala generalnu probu predstave Naš sin, autorsko delo Patrika Lazića i RASPALA SE. Bukvalno sam se skupljala po podu prostora u kome se igra.
Sam prostor je već fenomen: u saloncu stambene zgrade, na drugom spratu iznad Kluba svetskih putnika, pa u kuhinji i trpezariji, e tu.
Komad govori o roditeljima “Našeg sina”, koji pokušavaju da “poprave” svoje dete, jer je dete gej.
Publika sedi kraj stola i pored kuhinje, u kojoj majka sprema lazanju i supu i strategiju da od sina što studira daleko, “popravi od homoseksualnosti”.
Majka i otac, koji odavno ima drugu porodicu, misle da pokušavaju da shvate identitet sopstvenog deteta, a zapravo traže razloge u onom drugom, koji su presudili da im sin “zastrani”.
Predstava je iskrena, potresna, smešna, suluda, ozbiljna, tačna, tera na smeh, pa na bes, pa na tugu, pa na odvratnost, pa na razumevanje hibrisa tih ljudi.
Pred publikom, u tom porodičnom stanu, dušu svoju nude Dragana Varagić, Aleksandar Đinđić i Amar Ćorović, kao mama, tata i sin.
Nikad ne hvalim projekte samo zato što sam vezana za njih. Uvek se trudim da budem objektivna podrška ili korisna kritička reč. Ovo moram da vam kažem da gledate. Rastaviće vas na delove, pa sklopiti u bolje ljude.