Saveti Biljane Srbljanović studentkinjama koje su izložene seksualnom uznemiravanju i nasilju

Na osnovu našeg iskustva sa seksualnim i drugim uznemiravanjem studentkinja od strane profesora, na osnovu višemesečnog rvanja sa krutim pravnim okvirima ili čak nedostatkom istih, znam šta studentkinje mogu, a šta veoma teško mogu da urade.

Uputiti studentkinju koju je nastavnik, na primer, “samo” verbalno seksualno uznemiravao, da ga “prijavi policiji”, “nađe advokata”, da se “sudi sa manijakom” i slično, u praksi je realno na nivou 0.002 posto. Niko sebi neće da komplikuje život, pogotovo ako je naučen da trpi.

Ono što sigurno znam kao veoma efikasno je sledeće:

1. na svaki neprimereni kontakt nastavnika ili kolege prema vama, odmah odgovorite glasno i bez ustručavanja: “Vaše ponašanje je za mene veoma neprijatno, molim vas da prestanete.”
Nema šta VAS da bude sramota, već njih.

2. Ako vam nastavnik, koji vas seksualno MAKAR SAMO VERBALNO uznemirava, na vašu primedbu odgovori drsko – uvredom, pokušajem poniženja, glasno mu ponovite: “Vaše ponašanje je neprimereno i ja ne planiram da ga trpim. Molim vas da ga sada prekinete.”

3. Ne ulazite dalje u raspravu, ne pokušavajte da mu odgovorite istom merom ili da budete ironični, cinični, da se nadmećete u opaskama sa njim, jer on to i hoće: time vas uvlači u svoj sistem potpuno nedopustive komunikacije u kom će uvek dominirati on.

4. Na opaske, uvrede, vulgarnosti, insinuacije, seksualne konotacije i prostačke pošalice, ne pokušavajte da ga poklopite “kul” odgovorom. Time upadate u njegovu klopku i prelazite u polje NJEGOVE NEPRIHVATLJIVE KOMUNIKACIJE.

5. Ako dođe do neprimerenog fizičkog kontakta, odmah prekinite sve, ustanite i glasno recite: “Profesore, prestanite da me dodirujete.” Zatim se fizički pomerite od njega. Ne morate napustiti čas, jer se plašite da vam posle ne kažu: “Zašto si ostala tu, ako ti je smetalo?”

Nakon časa ODMAH napišite i pošaljite mail svim telima uprave fakulteta. U njemu ispričajte, svojim, najobičnijim rečima, šta vam se dogodilo. Ne morate da tražite pravne formulacije ili da objašnjavate šta njegovo ponašanje predstavlja (da je “neprofesionalno”, na primer).

To nije vaša dužnost, nema šta da ubeđujete i objašnjavate nadležno telo fakulteta ZAŠTO je profesor u prekršaju. Vaše je da kažete šta je tačno bilo.

Bukvalno napišite ovako: Poštovani taj i taj, upravo sam imala čas/vežbe kod profesora tog i tog, iz predmeta tog i tog, u prostoriji toj i toj, u terminu od do, tokom koga mi je profesor u jednom momentu uradio/rekao to zbog čega sam se osetila odvratno.

Obaveštavam vas o tom događaju ovim putem, jer je to prvi korak u zaštiti mog akademskog ljudskog integriteta.
S poštovanjem, studentkinja ta i ta, broj indeksa, godina, smer, datum i potpis.

Taj dopis je veoma važan jer istog trenutka kada ga nadležni primi, to postaje vaš neprobojni štit. Vi ste prijavili ponašanje i tačka. Na upravi je da postupi dalje.

Nemojte se opterećivati navođenjem dokaza, ili nabrajanjem da možete da zovete svedoke i slično, to nije vaš posao, već tela kome ste se obratili prijavljivanjem događaja.

Napišite što detaljnije možete ono što se dogodilo, ponavljam, svojim rečima. Ne oponašajte nekakav pravnički ili birokratski govor, ne analizirajte postupke, ne širite priču, ne spekulišite o posledicama, SAMO RECITE TAČNO ŠTA SE DESILO.

“Tokom rada na zadatku, profesor mi je prišao i pokušao da mi gurne čokoladu u usta. Nisam tražila čokoladu i nisam želela da je jedem iz njegove ruke. Na njegov pokušaj sam rekla “ne” i okrenula glavu u levo. Profesor me je zbog toga nazvao “debilom”.

“Tokom konsultacija profesor me rukom uhvatio za butinu, sa unutrašnje strane visoko na nekoliko santimetara od pelvisa i ja sam se zgrozila. Rekla sam mu da me ne dodiruje i to ga je zaustavilo/ili nije. On je reagovao (pa opišite način).”

U tom mailu, ponavljam, ne morate ništa da zaključujete, niti da obrazlažete ZAŠTO GA PIŠETE. Bukvalno samo ispričajte događaj, i ostavite da nadležni sam smisli šta će sa tim. Ne morate reći “molim vas da reagujete” ili “ja mislim da to nije u redu”, JER SE TO PODRAZUMEVA.

Ako vam nadležno telo ništa ne odgovori, a osećaj neprijatnosti i/ili ugroženosti opstaje, vašu prijavu objavite javno. U tom slučaju, slobodno zacrnite svoje ime i ime dotičnog profesora, da se ne biste suočili sa hajkom ili tužbom napasnika.

Zapamtite, javnost je drugi prsten odbrane od ovakvog nasilja. Onaj mail vam je metalni štit, javnost (bez imenovanja) vam je električno polje oko vas. Skrivanje, ćutanje, “netalasanje” je njihov arsenal, posebno kada pokušavaju da vas emotivno ucene i uvuku u to.

Vi nemate šta da krijete, niste vi saučesnik napasnika i njegovih pomagača.
U tišini i daleko od javnosti, svako može da vam se sveti. Što više ljudi zna za slučaj, to će teže biti da vas bilo ko ugrozi.