Suzana Stanković Čikić – Obraćam se javnosti: stanovnicima ove države i njenim institucijama!

9. February 2024.
Kao što ste mogli da vidite na svom FB profilu podelila sam članak koji je već danima prisutan na društvenim mrežama. Reč je o članku koji skreće pažnju o kazni koja je sustigla majku, državljanku SAD-a, čiji je petnaestogodišnji sin ubio četiri svoja školska druga.
Rbinikar
Fotografija je objavljena uz saglasnost porodica ubijenih u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar" kao integralni deo ovog teksta. Svako eventualno deljenje moguće je samo uz saglasnost autora teksta ili samih porodica

Autorka: Suzana Stanković Čikić, Izvor: Facebook post

Kao što je svima dobro poznato, 3. maja 2023. u osnovnoj skoli “Vladislav Ribnikar” dogodilo se masovno ubistvo! Ubijen je školski čuvar i devetoro dece, među kojima je i moj sin. Ubistvo je počinio maloletni dečak, učenik iste škole. Mesecima mi roditelji stradale dece kao i veliki deo ovog društva postavlja pitanje odgovornosti za deset nasilno oduzetih života!

Jedan od novinskih portala skrenuo je pažnju na to, što sam upravo ja, jedan od roditelja stradale dece, prosledila ovaj članak koji ukazuje na odgovornost roditelja za ponašanje svog maloletnog deteta, u konkretnom slučaju za višestruko ubistvo, po mnogo čemu sličnom kao i ubistvo počinjeno u školi gde je streljan moj sin, njegove drugarice i njihov čuvar!

 

Među komentarima koji su usledili naišla sam i na komentar koji je upućen direktno mine, a koji vam sada citiram (u prilogu je i screenshot istog)

@Suzana

“Isto važi i za roditelje tragično nastradale dece. Zašto oni da budu pošteđeni zatvora, dajte mi bar jedan primer? Da su ih roditelji naučili kako da se brane i ponašaju u takvim situacijama ne bi došlo do ovoga, i sami su krivi za tragediju.”

 

 

Šta je ovom porukom osoba htela da mi kaže?

Da nisam adekvatno vaspitavala i za život pripremala svoje dete? Da ni jedan roditelj stradale dece to nije adekvatno činio?

Moj sin je bio odličan đak, daroviti pijanista, omiljeni drug, dečak sa mnogo interesovanja, lepih manira… Da li je zbog ovog moj sin stradao? Da li su njegove drugarice ubijene jer su bile dobri đaci, dobri prijatelji, bavile se sportom, plesom… Da li zbog ovakvog vaspitavanja svoje dece treba da idemo u zatvor zajedno sa roditeljima ubice?

Gde smo pogrešili?

Da li je trebalo da svoju decu vodimo u streljanu gde se uči praktično ( ne sportsko) gađanje tj. pucanje u ljudske siluete? Da li je trebalo da im u ruke damo vatreno oružje koje će nositi u školskom rancu svaki dan? Da li je trebalo da im kažemo da na početku  školskog časa, pored knjiga, svezaka i pernica na sto stave i pištolj spreman za upotrebu?

Ne znam kako bi drugačije mogli da se odbrane od pomahnitalog ubice koji je sa oružjem ušao u učionicu u sred časa?

Da li osoba koja mi je uputila ovakav komentar svoju decu upravo ovome uči?

Sa čijom decom ona idu u školu? U čijem su odeljenju?

Šta sada treba da rade roditelji čija deca pohađaju različite škole? Čemu da ih uče? Za šta pripreme?

Pitam se da li su ljudi svesni kakvu poruku ovaj komentar nosi?

Da li je ova naša zajednica svesna da roditelji koji ovako razmišljaju svoju decu ovako i vaspitavaju!

Da li su ovoga svesne naše institucije?

Da li su ljudi svesni posledica?

Neke države su postale svesne istih tek kada ubistva u školama više nisu predstavljala  vest već postala svakodnevica!

Da li ovo društvo, ova zajednica to čeka i želi?

Click