Tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu, novinar portala FAR Slaviša Milanov postao je meta sofisticirane digitalne špijunaže - na njegov telefon tajno je instaliran NoviSpy, špijunski softver do sada nepoznat čak i stručnjacima za bezbednost. Uprkos krivičnoj prijavi koju je podneo pre devet meseci, reakcija nadležnih je izostala – tužilaštvo ćuti, a unutrašnja kontrola policije nije ni pokrenuta. Prema jutros objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Amnesti, Milanov nije jedina žrtva – ovaj i slični softveri instalirani su u prethodnom periodu na telefone brojnih ekoloških ili političkih aktivista u Srbiji tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA-e. Amnesti tvrdi da broj zabeleženih slučajeva ukazuje na sistemsku zloupotrebu tehnologije nadzora od strane državnih službi.

Mnogi mediji pompezno su preneli ovih dana tvrdnju da je čak 50 odsto mladića u Srbiji aseksualno. Iako je u nekim tekstovima tvrdnja predstavljena kao rezultat „najnovijeg istraživanja”, ona nije naučno potkrepljena, već proističe iz paušalno date izjave psihologa Željka Mašovića, inače čestog gosta televizija u Srbiji. Sam Mašović je za Raskrikavanje priznao da iza ove njegove tvrdnje ne stoji nikakvo istraživanje, a svoju argumentaciju zasniva samo na rečenicama poput: „Možeš da uđeš u bilo koju srednju školu i vidiš”. Grupa „Izađi” koja se bavi radom sa LGBTK+ mladima, naglašava da u Srbiji nikada nije sprovedeno masovno istraživanje na ovu temu i da je po svoj prilici u našoj zemlji manje od jednog procenta ljudi aseksualno.

Dvadesetak nevladinih organizacija našlo se na meti vlasnika Informera, Dragana J. Vučićevića, koji ovih dana iznosi podatke o njihovim donacijama iz inostranstva, optužujući ih da tim novcem pokušavaju da izazovu haos i sruše vlast u Srbiji preko ekoloških protesta. Iako nevladine organizacije ni ne kriju ko su im donatori, Vučićević je za mnoge objavio detaljne transakcije sa iznosima koje su dobili za svoje projekte tokom prethodnih godinu i po dana, primanja zaposlenih i njihova imena, pa čak i iznose koji su plaćani za ketering ili taksi.

Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.

Autor: Stefan Kosanović, Izvorni članak je objavljen 15.03.2024. (NSuživo) Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, opet je ovih dana meta uvreda i pretnji zbog oštrijih i kritičnijih stavova prema nacionalizmu u Srbiji, koje često iznosi u javnosti. Zbog njegovog navodnog govora mržnje podneta je i krivična prijava protiv njega, a u osude su se […]