Društvo za koje su se novinari žrtvovali nije umelo da im vrati zahvalnošću, ni da opravda njihovu žrtvu

Mlada istraživačka novinarka, još uvek studentkinja, Ivana Milosavljević uspela je ono što niko pre nje nije uradio, pa ni policija ni tužilaštvo, kojima je to posao - iznela je dokaze o tome kako vladajuća stranka kupuje glasove na izborima, dok njen kol centar raspolaže milionima u kešu. I sve to na novinarskom zadatku koji je prepun različitih opasnosti, etičkih i profesionalnih izazova.

U ratu koji je počeo napadom Hamasa na Izrael, kao ni u jednom sukobu do sada, jezivu tragediju civila podelili su i novinari, fotografi i svi medijski radnici čiji je posao da izveste javnost o tome šta se dešava.

Povećan broj slučajeva napada na novinare koji su rešeni osuđujućom presudom. Manje procesa zbog pretnji na internetu, ali ih je više zbog pretnji u realnom životu. Povećan broj zatvorskih kazni, pokazuje analiza krivičnih predmeta na štetu novinara od 2021. do 2023. koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija

Dan u kojem se dogodi masovni zločin pretvara se u fabriku lažnih vesti i neproverenih informacija. Svi smo mi na mreži, a tamo je toliko toga laž. Mnogo glasina kruži. Ljudi su željni publiciteta i koriste ovakve prilike. Prioritet se daje senzacionalizmu, a ne poštovanju žrtava. Novinari sve moraju da provere i da se okrenu porodici, preživelima, žrtvama, umesto što od ubice prave heroja, kaže američka profesorka Elizabet Skjuz, koja se posebno bavi izveštavanjem o masovnim pucnjavama

Komitet koji su činile 32 istaknute ličnosti, kojim je predsedavala filipinska istraživačka novinarka Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir, uz pomoć Reportera bez granica, doneo je Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima. Cilj je zaštita prava na informisanje uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI. Smernice za upotrebu veštačke inteligencije će morati da donesu i mediji u Srbiji

Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku.