Kad je počelo bombardovanje SRJ pre evo još malo pa 21 godinu, u "Vremenu" je održan redakcijski sastanak. Kratko je trajao. Žare nam je rekao da imamo dve opcije: ili da ne izlazimo, ili da izlazimo. Ako se odlučimo za drugu, onda bi trebalo da se vizuelno i sadržajno promenimo. Zato što, koliko god mi bili protiv Slobodana Miloševića, dok traje bombardovanje nije bitan on već država koja je napadnuta. Izabrali smo drugu varijantu. "Vreme" je imalo format dnevnih novina, crno zaglavlje, pisali smo informacije, izveštavali o zajedništvu i lepim stvarima, i izlazili dva puta nedeljno.

Praktično je, iako ne i formalno, Svetska zdravstvena organizacija juče proglasila pandemiju. Virus korone napao je ceo svet kao neko nevidljivo zlo iz horor filmova, a mi smo pred njim nemoćni. Možemo samo da ostanemo razumni i primenjujemo preventivne mere. Naša zemlja ne preduzima sve preventivne mere, ali mi sami to možemo. Ako znamo kako.

Slagaću vas, dragi čitaoci, ako kažem da se ovih dana nisam šalila na temu koronavirusa. Jesam, prilično, naročito na društvenim mrežama. To ne znači da nadolazeću opasnost ne shvatam ozbiljno. Samo ne želim da podležem panici i branim se humorom.

Slagaću vas, dragi čitaoci, ako kažem da se ovih dana nisam šalila na temu koronavirusa. Jesam, prilično, naročito na društvenim mrežama. To ne znači da nadolazeću opasnost ne shvatam ozbiljno. Samo ne želim da podležem panici i branim se humorom.