Danas će u Beogradu biti sahranjena Jovanka Budisavljević Broz. Pokušavam da obnovim sećanje, „zajednicu sećanja“ i da se pitam o kulturi ožaljivanja upoređujući četiri sahrane, četiri ličnosti, koje su označile epohe istovremeno dajući im lik i vid. Javila se, naravno, i nužnost upoređivanja kako istorijskog konteksta u kome su se odigrale, tako i današnjeg odnosa prema tim ključnim činovima. Pogotovo u našim kulturama, sahrane retroaktivno osvetljavaju državu i društvo u času u kome se odvijaju.

Žiri ovogodišnjeg 47. Bitefa, još uvek festivala novih pozorišnih tendencija, u uvodu obrazloženja ovogodišnjih nagrada imao je potrebu da se odredi prema ovogodišnjoj smotri, i da je podrži, te kaže da je „pozorištu, da bi preživelo, neophodna međunarodna razmena“.

Silno sam srećna što smo predstavu „Filozofija palanke. Božićni oratorijum Radomiru Konstantinoviću“ libretiste i reditelja Zlatka Pakovića, kompozitora Božidara Obradinovića, Katarine Jovanović, soprana, Jane Jovanović, soprana, Vuka Zelića, baritona i Zlatka Pakovića kao naratora, odigrali 11. januara u upravo na Kolarčevom narodnom univerzitetu.

Pozorište Atelje 212 obeležiće danas 65 godina postojanja, na dan kada je daleke 1956. godine u maloj sali stare „Borbe“ izvedena prva predstava, koncertno izvođenje Geteovog „Fausta“ u režiji Mire Trailović.