Predsednička abolicija kao farsa za sticanje jeftinih političkih poena

Autor: Dejan Kožul Izvor: Novosti

Unjujorškim danima, pred povratak u Beograd, poslednji put kao predsednik, barem u ovom mandatu, Aleksandar Vučić je najavio podnošenje ostavke, što je u nedelju, 27. septembra i učinio. Narednog jutra predao je svoju dužnost predsednici Skupštine Srbije, Ani Brnabić, koja će do izbora novog predsednika, što bi trebalo da se desi do kraja godine, obavljati tu dužnost.

Pre ostavke doneo je još jednu odluku – abolicija i pomilovanje za 49 osoba

“Ja sam pretposlednjeg dana svog predsednikovanja doneo odluku o abolicijama i pomilovanju 49 lica. Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana. I uprkos mišljenju dela komisije, uprkos mišljenju različitih službi Srbije, bezbednosnih službi, ja sam doneo odluku da pomilujem 12 lica iz Novosadske grupe, na čelu sa Milom Pajić“, rekao je, sada već bivši predsednik tu noć.

“Teško sam podnosio to da nam deo mladih ljudi, šta god i kako god da su teška dela počinili, svoju mladost i svoj život provode van granica Srbije, a da im to ne bi bio izbor. Nemam nikakav problem sa tim i to je bila moja odluka”, objasnio je.

Njih šest je već godinu i po dana van Srbije, dok je drugih šest mesece provelo u zatvoru i u kućnom pritvoru.

O tome kako je došlo do krivičnog postupka protiv njih pisali smo u više navrata.

Podsetimo da je postupak protiv njih počeo 24. novembra prošle godine. Reč je o aktivistima Pokreta slobodnih građana (PSG) Mariji Vasić, Davoru Stefanoviću, Ladi Jovoviću, Srđanu Đuriću i Mladenu Cvijetiću te aktivistima STAV-a (Studenti protiv autoritarne vlasti) Lazaru Diniću, Mili Pajić, Doroteji Antić, Anji Pitulić, Branislavu Đorđeviću, Jovanu Dražiću i Dejanu Bagariću.

Mila Pajić, aktivistkinja STAV-a, jedna od onih šestero koji se nalaze u egzilu, kaže za Novosti da je bivši predsednik Republike samo dokazao da se u njihovom slučaju sve vreme radilo o farsi, koju završavaju isti oni koji su je i započeli.

– Tako će pomoći i tužilaštvu da ne mora da se sramoti fabrikovanim postupkom, pa će ga predsednik “šatro” obustaviti. Tako će, misli, dobiti i koji politički poen za nešto nalik milosrđu koje veruje da pokazuje ovim činom, a možda i dobije i koje upotrebljivo obrazloženje za one van Srbije – da može da kaže: nema više pritvorenih aktivista, nisu više u egzilu, i sve to zbog mene, napominje ona.

U STAV-u su jedinstvenog mišljenja da aboliciju ne prihvataju, što su istakli u svom saopštenju.

“Ne prihvatamo da nas koristite u svrhu jeftinih političkih poena – za one u državi, ali i za one van nje“, poručili su.

Treba reći da je Vučić, pored njih pomilovao i 11 lica, koja su napadala učesnike blokada i protesta zbog čega u STAV-u ističu da ne prihvataju da se izjednačavaju sa nasilnicima.

“Ne prihvatamo da nas koristite da biste stvorili privid mira – nemir ste u društvo vi uneli“, ukazuju oni i dodaju da su na kraju dobili slobodu koja im je od početka i pripadala, a nasilno im je bila oduzeta.

Sam Davor Stefanović priznaje za Novosti da je delimično ravnodušan ka odluci bivšeg predsednika jer napominje da njemu abolicija nije ni trebala jer je nevin, ali pored ravnodušnosti dominantno osećanje je i bes jer su svi oni lišeni prava da dokažu nevinost.

Vučić je pomogao tužilaštvu da ne mora da se sramoti fabrikovanim postupkom, pa će ga predsednik “šatro” obustaviti. Tako će, misli, dobiti i koji politički poen za nešto nalik milosrđu koje veruje da pokazuje ovim činom, poručila je studentica Mila Pajić

– Nemam poverenja ka institucijama ove zemlje, sama činjenica da su nas zatvorili na prvom mestu to opravdava i dokazuje – ali ipak, nadao sam se borbi gde ću dokazati da mi nismo – razočarano će on.

Ipak, jedan kamen sa srca mu je pao, a onaj žedan pravde se samo povećao, posebno jer su o isti trošak pomilovani i nasilnici.

Stefanović smatra da je to pokušaj relativizacije njihovog slučaja jer niko od njih nikome nije polomio vilicu, niti gazio ljude kolima, niti su bilo koga povredili. Naprotiv. On je posebno stradao u zatvoru kad mu je drugi zatvorenik polomio nos, zbog čega i danas teško diše.

– Ne znam kome se šalje ta poruka “pomirenja”, ali ja ta publika nisam. Ne znam ni ko bi u tu istu poruku poverovao. Sam bivši predsednik u njegovoj “milosti” kaže da smo mi krivi i da nam oprašta – pa čak i meni za kog zna javnost šta kaže na tom famoznom snimku i koliko zaista (nije) bio na sastanku. Valjda mi oprašta što ništa nisam uradio i to što mi je slomljen nos – primećuje naš sagovornik.

Za PSG odluka bivšeg predsednika nije čin milosti ni pomirenja — već paničan izlazak iz politički montiranog procesa koji je služio za medijski linč i obračun sa opozicijom.

Aleksandar Petrović, član Predsedništva i šef pravnog tima PSG, ukazuje na suštinu ovog manevra:

– Abolicija ne briše pitanje kako je ovaj postupak pokrenut i ko je odgovoran za kršenje zakona. Režim je abolicijom sprečio sud da uradi jedino što je mogao — da konstatuje da je ključni dokaz pribavljen nezakonito i da oslobodi optužene. Ako je snimak BIA prvo objavljen u medijima, pa tek sutradan predat tužilaštvu, ovde se ne sudi aktivistima, već se mora suditi sistemu koji prisluškuje opoziciju i dostavlja materijal tabloima. Abolicija je pokušaj da se pobegne od odgovora na pitanje: ko je iz bezbednosnih službi dao nalog za politički progon i ko je snimke prosledio televizijama – kaže on.

Šta činiti sa tih godinu i po dana onda? Svakako ih ne može izbrisati, ali nije samo vreme izgubljeno, na što ukazuje i Mila Pajić koja navodi:

– Da li briše svaku izrečenu laž, uvredu, svaku kampanju kojom su pokušali da opravdaju svoju represiju nad onima koji se bune. Naravno da ne. Oni to znaju, ali se nadaju da će im možda makar malo pomoći u izbornoj trci. Neće, izbore svakako gube – zaključuje naša sagovornica.

Aktivisti su najavili tužbu protiv države. Pajić ističe da za to mora da postoji posledica i da će ona iskoristiti sve pravne opcije koje postoje da osigura da pravda stigne što pre, ali napominje da neće odgovarati samo za njih već i “za svakog prebijenog građanina, za svakog profesora koji više ne može da predaje, za svakog koga su mučili, targetirali.”

– Odgovaraće i za smrt 16 naših sugrađana – ističe ona.

Stefanović dodaje da je scenario u kojem ova vlast ostaje, tek malo blaži od onog u Belorusiji i Rusiji, jer ne postoje mehanizmi zbog kojih domaća vlast mora ipak sebe da kontroliše i da može da radi štagod ona želi.

– Tretman ka svima nama koji su protiv njih bi bio identičan kao ka Palestincima od strane Izraela. Valjda i zato vlast toliko i sarađuje sa Izraelom – veli on.

Praviti bilo kakve planove kad neko drugi upravlja tvojim životom je nemoguće, na što ukazuje Mila Pajić. Posebno kad si u egzilu.

– Niti smo birali egzil, niti politički postupak na sudu, niti da ga isti ti obustave. Ono što je važno je da nam je vraćena sloboda koja nam je od početka pripadala. I da, naravno da ću je iskoristiti – kaže na kraju.