Anatomija iživljavanja: Od kućnog pritvora do “pomeranja glave” (FOTO)

Dok pola Srbije u 21. veku nema pijuću vodu, a neki gradovi ni tehničku vodu, pravosudni aparat je angažovan na punom nivou. Jer, na svakih dvadesetak dana, sa vojničkom preciznošću, zakazuje se novo ročište za “zločin veka”.

Šta se krije iza teget sakoa i skupih kardigana?

Sedmo po redu ročište suđenja Andreju, trajalo je rekordno kratkih pola sata. Za razliku od prethodnih, koja su umela da se razvuku na preko tri-četiri sata duboko posle radnog vremena, ovo je završeno brzo.

Ali apsurd je ostao isti.

Sve se, kao i uvek, odvijalo strogo protokolarno.

Sudija strog, ozbiljan, autoritativan. I ovoga puta u besprekornom dres kodu: bela košulja i svetlosiva kravata sa diskretnim sjajem i dezenom. Veoma lepa i moderna, uspešno je razbila strogost klasičnog teget sakoa i protokolarnog stava mog “omiljenog” SNS funkcionera u sudskoj odori. Uredno smo predali lične karte, odložili telefone i zauzeli mesta.

I krajnje nesimpatična tužiteljka je danas izgledala vrlo pristojno u dugoj crnoj haljini, čiju je ozbiljnost razbio zanimljiv i lep bež kardigan. Letnji, rupičast, očigledno vrlo moderan i skup modni komad.

Što se estetike i spoljašnjeg sjaja tiče, zaista se nemam na šta požaliti.

I sve je to lepo, zvanično, skupo i doterano… dok ne progovore.

Ali čim progovore, padaju sve fasade i shvatite svu besmislenost održavanja ovog ročišta. Unapred se znalo da rezultati psihološkog i psihijatrijskog testiranja, urađenog još 5. maja 2026. godine, još uvek nisu dostavljeni sudu. Nije dostavljeno ni veštačenje video-snimaka spornog događaja, kao ni kompletni policijski zapisnici. Deo tog materijala je stigao odbrani i tužiteljki, ali postupajućem sudiji – nije.

Naš savesni i posvećeni advokat Miković je, naravno, odmah pronašao “šupljine” i nedoslednosti u toj polovičnoj dokumentaciji i reagovao podneskom.

U jednom policijskom dokumentu se navodi da su u tom “strašnom napadu” prskalicom i vodom sa česme (u avgustu, na 30 stepeni) “povređena” dva policijska službenika. U drugom dokumentu brojka magično raste, pa piše da su “povređena” čak tri policajca. O kakvim se povredama radi? To niko ne zna, jer iz njihovih sopstvenih iskaza stoji da su svi uredno nastavili da rade svoj posao na održavanju javnog reda i mira, niko se nije javio lekaru, niti je iko od njih uopšte verbalno opomenuo Andreja da prestane sa tim strašnim “napadom” prskalicom i vodom.

Takođe, u policijskim izveštajima stoji da prema demonstrantima nije primenjena nikakva fizička sila. Zašto se onda na video-snimku jasno vidi izvučen policijski pendrek? Verovatno je sasvim slučajno tako “plutao po vazduhu” prema narodu.

Advokat Miković je predložio da se kao svedoci pozovu visoki policijski službenici koji su potpisali ove izveštaje, kako bi se razjasnilo šta je istina. Sudija je oba predloga, naravno, glatko odbio. To je sada ukupno oko 65 odbijenih dokaznih primedbii pitanja odbrane tokom ovih sedam ročišta. Tužiteljka je svesrdno podržala odbijanje, jer bi se time “prolongirao proces”, na šta je odbrana uzvratila da je i nama u interesu da se sve završi, ali da nam je od brzine važnija istina i razjašnjenje šta se tačno dogodilo. 

Anatomija iživljavanja: Od kućnog pritvora do “pomeranja glave”

Da bi se razumela monstruoznost ovog procesa, mora se podsetiti na širi kontekst. Ovo suđenje nije počelo juče. Prethodile su mu naše pobune ispred kordona policije i brutalna odmazda sistema. Andrej je bio osuđen na strogi, tromesečni kućni pritvor.

U zemlji gde se optuženi za milionske pronevere i teška krivična dela šetaju sa nanogicama ili bez njih, jednom apsolventu ETF-a, sistem je uveo totalnu izolaciju.

Nisu mu dozvoljavali da ide na ispite, čak ni u pratnji policije. Nisu mu dozvolili odlazak u crkvu, odlazak kod rođenog brata na slavu, pa čak ni prisustvo diplomiranju na medicinskom fakultetu njegove dugogodišnje devojke. Cilj nije bio sprovođenje zakona. Cilj je bio slomiti jednog mladog čoveka i poslati poruku svima ostalima.

A pošto ga kućni pritvor i svo maltretiranje do sada nisu slomili, sudija je i ovog puta pokušao da na silu kreira novi incident. Pred sam kraj ročišta, kada je saopštio da se sledeće zakazuje za 19. jun u 10:30, sudija je umislio da se na Andrejevom licu nešto promenilo, pa mu se povišenim tonom obratio:

Sudija: „Vi ste nešto negodovali?!“

Andrej (mirnim, robotizovanim i hladnim tonom): „Ne, nisam negodovao.”

Sudija: „Ali video sam da ste pomerali glavu na jednu pa na drugu stranu!”

Andrej (savršeno mirno): „Ne, nisam pomerao glavu na jednu pa na drugu stranu.”

Sudija (prilično besno): „Dobro. Slobodni ste.”

Eto na šta se svodi energija srpskog pravosuđa: na analizu pomeranja glave optuženog, dok se država raspada pod teretom stvarnog kriminala.

Dva sveta

Napolju, ispred sudnice, na teškoj vrućini, stajao je neki drugi svet. Okupljeni građani, studenti, vredni članovi naših zborova opremljeni transparentima, muzikom i pištaljkama. Ljudi koji ne daju svoje.
Čekali su i novinari.

Andrej je pred medijima iskoristio priliku da ironično “pohvali” izuzetnu ažurnost našeg pravosuđa, koje tako temeljno i ekspresno radi na rasvetljavanju njegovog slučaja prskanja vodom. Jer, ako sudstvo ovako revnosno radi na slučaju jedne prskalice, to je valjda sasvim dovoljan znak da je u državi Srbiji sve ostalo u savršenom redu.

Vidimo se 19. juna. Do tada, mi se ne povlačimo. Čuvamo jedni druge, jer sistem ne čuva nikoga osim sebe.

A znate već # STUDENTI POBEĐUJU!