Pretnje Veranu Matiću postaju sve brutalnije i sve konkretnije: Hoće li nadležni reagovati i šta su povodom toga učinili do sada?

Autorka:  dr Slavica Plavšić

Nisam novinar. Čovek sam. I lekar sam. I možda baš zato osećam potrebu i obavezu da se ponovo oglasim ovim povodom.

U objavi Centra za društvenu stabilnost na društvenim mrežama se navodi: „Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže…“.

Ne viđam Verana svaki dan, ali ga čujem ili razmenimo koju poruku. I šta treba da mu poručim što on već ne zna i čega nije svestan?

Kada se nekome preti, toliko dugo i sve ozbiljnije i konkretnije, to nije pitanje mišljenja, politike ili različitih stavova. To je pitanje lične, ljudske bezbednosti. Pitanje granice koja ne sme da se pređe.

Veran Matić je čovek koga poznajem kroz rad, kroz tragedije o kojima smo pisali i kroz ljude kojima je pomagao. On je neko koga mnogi zovu kada je najteže i koji se uvek odaziva.

Upravo zato, kada se takvom čoveku preti, to ima posebnu težinu.

Ono što dodatno zabrinjava jeste da ozbiljnost tih pretnji prepoznaju i međunarodne organizacije i pojedinci koji se bave slobodom medija i bezbednošću novinara. Njihove reakcije su važne, ali same po sebi nisu dovoljne.

Odgovornost je i na nama.

Na svima koji znamo ko je Veran Matić.

Na svima kojima je pomogao.

Na svima koji su makar jednom videli šta znači stati uz druge kada je najteže.

Većina jeste reagovala. Mnogi su već pružili podršku.

Ali pretnje nisu stale. Naprotiv, postale su mnogo ozbiljije i vrlo konkretne.

Ovo nije trenutak za jednokratnu reakciju, već za istrajnost.

Veran kaže da nije uplašen i da nema nameru da se skloni ili zaustavi.Verujem mu. Ali to ne umanjuje moju zabrinutost. Niti bi smelo da umanji zabrinutost bilo koga od nas.Sve ove strašne udarce podnosi mirno i dostojanstveno. Zadivljujuće je kako i sada nalazi snage da i dalje čuva tuđa dostojanstva, čak i kada se pređu neke granice. Kako se trudi, i uspeva mu da i dalje pomaže, pohvaljuje, pruža podršku i šansu.

Ovde više nije reč samo o jednom čoveku.

Reč je o granici ispod koje društvo ne sme da ide.

Ne pišem ovo da bih ga branila, on ne traži odbranu. Pišem jer postoje ljudi koji drugima daju prostor da rade, da govore i da svedoče.

U vremenu kada se taj prostor sužava, to je čin hrabrosti.

Ljudi koji toliko pomažu svima, koji su toliko važni i koji toliko znaju, ne smeju da ostanu sami i nezaštićeni, jer očito da nekom ozbiljno smetaju.

Poruke koje se danas šalju, nisu više pitanje šta se desilo, već šta je sledeće.To se pita i Veran Matić. I to pitanje postavlja čelnim osobama u zemlji.

Ali,ovo nije više trenutak za pitanja, već za jasan stav i konkretne mere.

Ne smemo da dozvolimo da se ova granica pređe.

Dužni smo da učinimo sve da se ovakvim pretnjama stane na put. Da se hitno otkrije od koga dolaze i da se ti koji prete najoštrije kazne.

 Veran Matić mora da bude živ i bezbedan.