INTERVJU Gordana Janićijević, javna tužiteljka VJT o slučaju Evrodžast: Interesne grupe htele da stane saradnja sa EU protiv kriminala

Autor: Aleksandar Roknić, Izvor: Danas

Pošto srpskoj tužiteljki nije produžen mandat, a nije postavljen ni novi tužilac za vezu, Srbija je 1. marta zatvorila kancelariju i prekinula saradnju sa Evrodžastom. U radu je više od 200 predmeta, od toga devet aktivnih predmeta organizovanog kriminala sa „visokim metama“ u Srbiji. Takođe, ova kancelarija pokrenula je i četiri predmeta na predlog Evropske unije a koji se odnose na sumnje u kriminal u Srbiji. O svemu ovome javna tužiteljka Gordana Janićijević ekskluzivno govori za Danas.

Nije Vam produžen mandat u Evrodžastu, kako objašnjavate nepoverenje Visokog saveta tužilaca?

– Razlozi za takvu odluku nisu u potpunosti transparentni, i nije primereno da o tome spekulišem. Ne bih unapred zaključivala da je reč o nepoverenju, mada ni to nije moguće potpuno isključiti. Sasvim je moguće da postoje i drugi razlozi koje sigurno najbolje znaju oni koji su za takvu odluku glasali ili je nisu podržali. Tokom same sednice VST-a pominjani su različiti razlozi, od kojih su neki delovali efemerno ili kao pokušaj naknadnog opravdavanja odluke, i nisu ništa konkretno govorili o mom radu tokom ovih šest godina. Isticanje da je meni nemoguće produžiti mandat i za narednih šest godina jednostavno ne odgovara istini i nema zakonsko utemeljenje. Nekome ko je gledao sednicu, može se učiniti da iza toga možda stoje lični interesi, a možda i nastojanja određenih interesnih grupa da se uspešna saradnja, koja je od svih ocenjena kao izuzetna, prekine, odnosno obustavi, a podaci koji se razmenjuju, budu strogo kontrolisani. Međutim, kako sam naglasila to bi se zaista svodilo samo na nivo spekulacija, a mi kao tužioci rukovodimo se isključivo dokazima.

Ono što je jedino važno je to što moje kolege koji su u potpunosti upoznati sa mojim radom naglašavaju da sam svoj mandat obavljala savesno, profesionalno i u najboljem interesu institucije, države i svih naših građana kojima je i te kako u interesu da se u kontinuitetu sprovodi i na kraju i sprovede dosledna borba protiv organizovanog kriminala i svih oblika korupcije. Ostvareni rezultati i poverenje među kolegama ostaju trajna potvrda tog rada.

Kakve su reakcije bile u Eurodžastu kad ste im saopštili da Vam Visoki savet tužilaca nije produžio mandat?

– Reakcije su bile iskrene: neverica i zabrinutost. Razlog je jasan, a pitanje koje je stalno postavljeno od strane kolega je „zašto bi neko ukidao nešto što zaista funkcioniše izuzetno“… To je odluka koja se kosi sa svakom logikom i teško je naći opravdanje za nju, te je utoliko i meni bilo teže da kolegama koji su danima posle takve odluke posećivali moju kancelariju sa ovim pitanjem objasnim razloge. Možda se ti razlozi i sami nameću iz svega ovoga što sam napred iznela. Ono što posebno zabrinjava je prekid kontinuiteta u radu kancelarije. Ukoliko i pretpostavimo da neki drugi tužilac već sutra preuzme kancelariju i predmete, morao bi da uloži minimum godinu dana intenzivnog rada da se u potpunosti upozna sa slučajevima, prođe obuke i razvije poverenje koje je sa sadašnjim predstavnicima nepovratno izgrađeno. Međutim, tako brzo uključivanje novog tužioca za vezu se ne može očekivati imajući u vidu da i upućeni tužilac, zbog osetljivosti predmeta na kojima se radi, mora da prođe bezbednosne provere koje dugo traju.

Dodala bih samo i ovo da je predsednik Evrodžasta otvoreno naglasio da ovakva odluka može izazvati ozbiljne probleme u saradnji sa Srbijom, posebno jer smo razvijali strategije i započeli brojne nove predmete. U tom smislu je uputio i pisma našim nadležnim organima.

Mislite li da će predmeti na kojima ste radili biti ugroženi i koliko je predmeta ostalo u radu?

– Ostalo je prilično mnogo predmeta u različitim fazama razvijanja strategije rada po njima. To su sve tzv. „srpski predmeti“ koji su zahtevali dobro planiranje i koordinaciju sa svim akterima. Tu smo negde zastali. Na koji način će se nastaviti, verujte mi da nemam odgovor na to pitanje, jer je srpska kancelarija zatvorena, više nemamo tužioca za vezu, kao ni kontakt osobu za saradnju sa Evrodžastom u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Ta kontakt osoba, dok se ne uputi tužilac za vezu, treba da radi iz Beograda, mora poznavati tužilački posao i mora dolaziti iz najvišeg tužilaštva u Srbiji.

Međutim, s obzirom da u Vrhovnom javnom tužilaštvu postoji Odeljenje za međunarodnu saradnju i pravnu pomoć, a Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal su do sada već dostavljeni podaci za vođenje budućih kompleksnih istraga u oblasti organizovanog kriminala i pranja novca, to verujem da će većina predmeta nastaviti da se razvija i nakon mog odlaska, i iskreno se nadam da istrage neće biti ugrožene. Odsustvo fizičkog boravka u prostorijama Evrodžasta, svakako otežava pristup zaštićenim sistemima, bazama podataka, dostupnim analizama koje često budu prezentovane na koordinacionim sastancima od strane analitičkih odeljenja Europola i Interpola. U tom smislu i dostupnost njihovih alata i baza tužiocima možda može biti ograničena.

Tokom Vašeg šestogodišnjeg mandata u Eurodžastu brojne krivične istrage su dobile svoj sudski epilog. Koje predmete biste izdvojili kao najilustrativnije? (ako je to zakonski moguće)

– Imajući u vidu zakonska ograničenja i neophodnost očuvanja poverljivosti podataka i zaštite učesnika u postupku, ne bih ulazila u detalje pojedinačnih predmeta. Ipak, naglasila bih da su najznačajniji bili upravo oni koji su zahtevali koordinisano delovanje više država i intenzivnu razmenu informacija u složenim, visoko profilisanim predmetima međunarodnog organizovanog kriminala. Mogu samo da istaknem da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u svom saopštenju istaklo u kom obimu i kojim predmetima je tom tužilaštvu pružena pomoć i podrška od strane Evrodžasta i kancelarije srpskog tužioca za vezu. Ti predmeti su dobro poznati javnosti i javnost ih sa interesovanjem prati.

S tim u vezi, uputila bih vas na veb prezentaciju Evrodžasta, na kojoj postoji posebna stranica posvećena saradnji sa Republikom Srbijom i gde su istaknute vesti koje se odnose na neke od značajnih rezultata saradnje kao što je na primer hapšenje članova organizovane kriminalne grupe uključene u trgovinu narkoticima velikih razmera saradnje kao rezultat zajedničke akcije u okviru zajedničkog istražnog tima. Posebno sam ponosna na to što je kroz zajednički rad, prevazilaženje razlika u nacionalnim sistemima i kontinuirani profesionalni dijalog, bilo moguće postići konkretne sudske epiloge. Ključ uspeha bio je međusobno poverenje među kolegama, spremnost na blisku saradnju i zajednička posvećenost vladavini prava.

Kako ocenjujete saradnju Srbije sa Eurodžastom u proteklih šest godina?

– Saradnju sa ovom institucijom ocenjujem kao značajnu i u mnogim aspektima veoma korisnu, posebno u operativnom smislu kroz rad u otvorenoj, iskrenoj atmosferi punoj poverenja. U toj instituciji rade posvećeni profesionalci čija stručnost i integritet omogućuju ostvarenje konkretnih rezultata u zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Istovremeno, bilo bi neiskreno reći da je uspostavljanje saradnje u početku bilo tako jednostavno. Naprotiv, kancelarija je otvorena 10. marta 2020. godine, za vreme pandemije kovida 19, kada ni sama institucija nije mogla ostvarivati svoju funkciju zbog koje je osnovana, a to je obezbeđenje fizičkog prisustva svih predstavnika u ukupno 35 nacionalnih kancelarija, koji su neprekidno u kontaktu i kroz otvoreni razgovor dogovaraju saradnju. Tada je cela Agencija prešla na režim rada „sa udaljenosti“ i time je upoznavanje sa kolegama bilo otežano. Međutim, nakon povratka u prostorije Evrodžasta, postepeno je građen ugled srpske kancelarije, na kome se radilo posvećeno, istrajno i nadasve sa punim entuzijazmom. Otvorenost, iskrenost i vrednosti koje zajednički delimo, polako su dovele do toga da srpska kancelarija tužioca za vezu postane prepoznatljiva, a posle izvesnog vremena bude nazivana „kancelarijom tužioca za vezu koja služi kao model kako kancelarije tužioca za vezu treba da funkcioniše“. Na ovo sam posebno ponosna jer je to svojevrsno priznanje za javno tužilaštvo Republike Srbije, pa i samu državu. Trebalo je pokazati i dokazati naš integritet, profesionalizam i posvećenost vladavini prava. Postigli smo to da naša reč ima težinu i da nam se može verovati. A to je od suštinskog značaja prilikom saradnje koja podrazumeva bespogovornu i beskompromisnu borbu protiv organizovanog i drugog teškog kriminala.

Srpskom javnom tužilaštvu se veruje i ono se smatra značajnim, važnim partnerom. Tokom tog perioda razvijeni su mehanizmi komunikacije i koordinacije koji su omogućili efikasniju razmenu informacija i zajedničko delovanje u predmetima od posebnog značaja, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i drugih složenih oblika kriminaliteta. Sa našom kancelarijom su deljene poverljive informacije jer je postojalo bezuslovno poverenje da će sve informacije biti, pre svega, zaštićene a zatim i na poverljiv način prosleđene organu nadležnom za postupanje, a to je u ovom slučaju Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Međutim, upravo kroz otvoren dijalog i profesionalni pristup svi izazovi su u najvećoj meri prevaziđeni. Najvažnije je da je tokom tih šest godina rada Kancelarije izgrađen nivo međusobnog poverenja među profesionalcima, što predstavlja ključni element svake međunarodne pravosudne saradnje.

Koje koristi je imala Republika Srbija od ulaska i saradnje u okviru Evrodžasta?

– Saradnja je donela višestruku korist: bržu i efikasniju razmenu informacija, pristup operativnim podacima i analizama, kao i mogućnost definisanja zajedničkih strategija istraga, te mogućnost otvaranja sopstvenih predmeta i traženja pomoći i saradnje od predstavnika drugih država. Tužilac za vezu je imao mogućnost pristupa svim bazama podataka, mogao je sam zakazivati i voditi/predsedavati koordinacionim sastancima i tako usmeravati naše istrage; svi instrumenti Evrodžasta su nam bili na raspolaganju, poput usluge prevodilaca na sastancima, finansijskih sredstava za zajedničke istražne timove i još mnogo toga.

Takođe, kroz stalno prisustvo u Hagu dodatno je unapređeno poverenje u naše javno tužilaštvo, uspostavljene su profesionalne veze sa kolegama iz drugih država, rad je uvek bio usmeren na prevazilaženje razlika u pravnim sistemima i zajedničko pronalaženje rešenja. Srbija je ojačala institucionalne kapacitete, standarde transparentnosti i stručnost tužilaca i istražitelja.
Na kraju, ova saradnja pokazuje da dobro može da pobedi zlo: štiteći građane i jačajući međunarodnu pravdu, Srbija doprinosi sigurnijem i pravednijem društvu u kome je vladavina prava jedan od najvažnijih postulata.

„Zajednički jezik“ protiv kriminala

Šta nosite kao iskustvo u radu u Evrodžastu?

– Rad u ovom telu predstavlja jedno od najintenzivnijih i najvažnijih profesionalnih iskustava u mojoj karijeri. I pored očiglednih razlika u nacionalnim pravosudnim sistemima i rada na složenim predmetima, ono što ostaje neizbrisivo jeste da smo svi tužioci, iako pripadamo različitim pravosudnim sistemima, na kraju krajeva, samo profesionalci posvećeni pronalaženju rešenja, koji odbijaju da dozvole i pomisao da mi nismo u stanju da nađemo „zajednički jezik“, a da pripadnici organizovanih kriminalnih grupa to sa lakoćom čine. To bi značilo da priznajemo poraz, da odustajemo od borbe i da one koji na nas računaju, ostavljamo bez zaštite. A to se, poznajući karakter i vrednosti koje neguju tužioci u Evrodžastu, kao i naši tužioci, pre svega tužioci u JTOK-u, ne prihvatamo da postoji nerešivi problem, pri čemu uvek stavljamo interese građana na prvo mesto.

Pored navedenog, svakako ostaje utisak zahtevnog 24-časovnog rada, dežurstava, stalne dostupnosti jednih za druge, nesebičnog pružanja pomoći… To iskustvo je dokaz da profesionalizam, poverenje i solidarnost među kolegama mogu prevazići sve izazove.

Tekst je prenet sa potala Danas.