Oštra debata tokom suđenja Fondaciji Ćuruvija po tužbama bivših pripadnika Resora državne bezbednosti

Autorka: Nikolija Čodanović, Izvor: Cenzolovka

Posle više od pola godine odlaganja u Drugom osnovnom sudu u Beogradu danas je održano ročište u objedinjenom postupku suđenja Slavko Ćuruvija fondaciji (SĆF) po tužbama bivših funkcionera i pripadnika Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka.

Oni su podneli tužbe zbog saopštenja SĆF, izdatog posle oslobađajuće presude u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, pod naslovom „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”. Kako tvrde, ovaj tekst im je naneo duševni bol, povredio ugled, čast i ljudska prava. Zbog toga traže odštetu od po 500.000 dinara.

Ročište je obeleženo oštrom debatom koju su, nekoliko puta zajednički, zastupnica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović i sudija Ljiljana Ilić vodile sa advokaticom SĆF Krunom Savović.

Sudija je na kraju odlučila da se u postupku izvedu pisani dokazi, naglašavajući uvid u pravnosnažnu presudu Apelacionog suda iz aprila 2023. godine, kojom su trojica pripadnika RDB, prethodno dva puta osuđeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, na kraju pravosnažno oslobođeni. Ostale dokaze sud je odbio, jer su „bespredmetni”.

ZAŠTO JE ZAINTERESOVAN PREDSEDNIK SUDA

Sudija Ljiljana Ilić ponovila je u dva navrata da joj nije jasna zainteresovanost predsednika suda za ovaj slučaj.

„Ne znam što je zainteresovan predsednik suda?”, rekla je sudija, izražavajući nezadovoljstvo zbog toga što se od nje tražio uvid u ovaj predmet. Zapitala se da li je to zbog toga što je u pitanju medijski slučaj.

Sporni engleski i odluka Evropskog suda za ljudska prava

Advokatica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da tužena strana nije ostavila „nijedan jedini” relevantan dokaz. Posebno mesto u njenom izlaganju zauzela je odluka Evropskog suda za ljudska prava, koju je podnela odbrana, za koju zastupnica tužilaca tvrdi da ne može da bude dokaz, ali i zato što je dostavljena na engleskom.

„Uvredljivo je da se dostavlja na bilo kom jeziku bez prevoda”, rekla je Dobričanin Nikodinović. Sa njom se saglasila sudija Ljiljana Ilić, dodavši da je zvaničan jezik srpski, a pismo ćirilica.

Advokatica SĆF Kruna Savović rekla je da ostaje pri svim dokaznim predlozima, jer smatra da su „zakoniti i neophodni kako bi se u potpunosti utvrdilo činjenično stanje”.

„Odluka Evropskog suda za ljudska prava ne predstavlja izvor prava, ali prema članu 18 Ustava predviđa se obaveza domaćih sudova da primene evropsku sudsku praksu, shodno članu 10 Evropske konvencije”, objasnila je Savović.

Savović je dostavila prevedenu odluku Evropskog suda za ljudska prava uz komentar da u dosadašnjoj praksi to nije bio problem. Sudija Ilić je istakla da ona ne zna engleski, da je učila ruski, pa to ne znači da bi mogla da sudi na ruskom.

Odakle vam presuda?

Savović je kao dokaze podnela i dve prvostepene presude Višeg suda u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, u kojima su Kurak, Radonjić i Romić, zajedno sa bivšim načelnikom RDB Radetom Markovićem, osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Advokatica Dobričanin Nikodinović navela je da je to „bespredmetno”, jer je konačna, pravosnažna presuda u tom slučaju u korist trojice tužilaca. Sa njom je saglasna i sudija Ilić, koja je komentarisala da pored pravosnažne presude, nema prostora za razmatranje ranijih presuda.

Odbrana tuženih dostavila je i prvostepenu presudu Drugog osnovnog suda u kojoj je sudija Vera Sredojević odbila kao neosnovanu tužbu u kojoj je Milan Radonjić tužio advokata Aleksandra Olenika tražeći naknadu od pola miliona dinara zbog duševnih bolova prouzrokovanih povredom časti i ugleda, isto tako zbog reakcije posle oslobađajuće presude optuženima za ubistvo Ćuruvije.

Radonjić je jedan od trojice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, kasnije pravosnažno oslobođenih, koji su podneli najmanje 22 tužbe posle oslobađajuće presude. Među njima je i ovaj predmet.

Advokatica Savović objasnila je da je priložena sudska odluka bitna i u ovom procesu.

„Dostavljena sudska praksa u slučaju Olenik, u kojoj se navodi kakav sud zauzima stav, a radi se o istom tuženom, gde sud debatuje o sudskom postupku, predstavlja temu o kojoj javnost ima opravdani interes da bude informisana”, objasnila je Savović i navela da presudu prilaže radi ujednačavanja sudske prakse.

Sudija Ljiljana Ilić je pitala da li to znači da ona mora da presudi kao i koleginica.

„Sudim na osnovu Zakona i slobodi sudijskog uverenja”, rekla je sudija Ilić. Advokatica Dobričanin Nikodinović rekla je da „mesecima mašu ovom presudom“ a ona ima primere druge dve tužbe koje su usvojene.

O činjenici da je Savović dostavila presude iz drugih predmeta kao dokaze vodila se najžustrija debata. Dobričanin Nikodinović je tražila da Savović dostavi dokaze o tome kako je došla do tih presuda, dodavši da presude nisu anonimizovane i da se time povređuje pravo na “intimne podatke”.

Odbrana tuženih je istakla da su svi predmeti bili javni, da su presude i ranije dobijane zbog potreba advokata i da se isti podaci o optuženima nalaze i u ovom predmetu ped sudijom Ilić. Sudija Ilić je, međutim, vrlo oštro, povišenim tonom i više puta iskazala nezadovoljstvo radom službi u sudu, koje dostavljaju predmete onima koji traže, protestujući i kada se za predmete interesuju predsednici suda (vidi okvir).

Finansijsko iscrpljivanje Slavko Ćuruvija fondacije

Advokatica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da odbrana pokušava da dokaže da su u pitanju SLAPP tužbe kako bi ućutkali tužioce i da oni nisu tužili samo jednog, već i ostale.

„Ako ne postoji interes da ovu tužbu podnese neko za koga posle 20 godina suđenja i 10 godina klevetanja kažu da je ubica, ne znam ko ima interes”, rekla je Dobričanin Nikodinović i dodala da „tzv. SLAPP tužbe ne postoje i naše pravo to ne prepoznaje”.

Advokatica tuženih Kruna Savović rekla je da su SLAPP tužbe prepoznate i propisane u srpskom zakonodavstvu u članu 9 Zakona o parničnom postupku kroz institut „zloupotrebe prava”, na šta je suprotna strana odgovorila da to nije predviđeno pravom „osim što je koleginica to tako razumela”.

S obzirom na to da se u odgovoru na tužbu, prema rečima advokatice Zore Dobričanin Nikodinović, navodi da su tužbe usmerene na finansijsko iscrpljivanje, ona je zatražila da tuženi dostave dokaz koliko i od koga su primili novac.

„Ako dostave dokaze koliko novca imaju na računu i mi vidimo da će biti finansijski iscrpljeni, mi ćemo odustati od tužbe, povući ćemo tužbu jer ne želimo da bilo koji mediji, posebno Slavko Ćuruvija fondacija i njen medij Cenzolovka, ostanu bez sredstava i da se dovede u pitanje njihovo poslovanje”, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović. Ona tvrdi da nikakvo finansijsko iscrpljivanje nije u pitanju.

Ona je istakla da je Cenzolovka korektno i verno izveštavala sa suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, „osim izuzetno”, iznoseći kako tužbe nisu protiv medijskih sloboda.

Suđenje se nastavlja 6. marta 2026. godine, kada će biti saslušani tužioci Miroslav Kurak, Milan Radonjić i Ratko Romić.

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.