Rojters Institut: Medijsko tržište u Srbiji prezasićeno i pod snažnom političkom kontrolom

Istraživanje o Srbiji je, kako se navodi, vodila profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja objašnjavajući kontekst podseća da su nakon nesreće u novembru 2024. godine, kada je 16 osoba poginulo usled urušavanja betonskog krova železničke stanice u Novom Sadu, usledili antivladini protesti jer su demonstranti smatrali da je vlada odgovorna.

U izveštaju se napominje da su u u „top 5“ medijskih brendova (TV, radio i štampa) prema dosegu u Srbiji, redom, RTS, N1, Pink, Nova S i Blic, a među portalima N1, pa Blic, Telegraf.rs, Kurir i Srbijadanas.

Najveće poverenje građani imaju u N1, Novu, Danas i Vreme, a najmanje u Pink, Informer, Hepi i Kurir.

Dalje se ocenjuje da iako su mejnstrim mediji pod sve većom kontrolom, istraživanje pokazuje da su građani Srbije najveći korisnici društvenih mreža za informisanje u Evropi (67%), a taj trend je još izraženiji među mlađim generacijama. Gotovo polovina (45%) mladih uzrasta od 18 do 24 godine koristi TikTok za vesti, a sličan procenat koristi i Instagram. Društvene mreže su bile posebno važne u aktuelnoj krizi, jer su ih studentski aktivisti koristili za širenje necenzurisanih informacija i mobilizaciju protesta.

Zemaljska televizija i dalje je jedan od glavnih izvora vesti, a prosečno dnevno vreme gledanja televizije (5,3 sata) među najvišima je na globalnom nivou.

„Sve četiri komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze s političkom elitom. Zajedno uzev, mejnstrim televizije snažno podržavaju i promovišu političku agendu predsednika Vučića. Nedavno istraživanje pokazalo je da se predsednik pojavio na televiziji više od 300 puta tokom 11 meseci 2024. godine, i čak 141 put tokom prva tri meseca 2025. godine“, ističe se u izveštaju.

Prema njihovim navodima, glavni izvor nezavisnih vesti dolazi putem kablovskih kanala N1 i TV Nova, koji su u vlasništvu United Media Group.

Prihodi od oglašavanja rastu po stopi od pet odsto godišnje i trenutno premašuju 270 miliona evra, što je nedovoljno da se održi 2.153 registrovanih medija.

„Štampani mediji gube čitaoce i prihode, te sada čine samo pet odsto prihoda od oglašavanja, u poređenju sa više od 27 odsto koji otpadaju na onlajn medije. Tržište štampe je prezasićeno sa devet nacionalnih dnevnih listova i osam nedeljnika, od kojih neki prelaze na onlajn ili kablovsku televiziju“, ističe se u danas objavljenom istraživanju.

 Ceo izveštaj može se preuzeti OVDE.

Tekst je prenet sa stranice ANEM.