Stalna radna grupa za bezbednost novinara u četvrtak u Nišu zbog brojnih napada na novinare u ovom gradu tokom vikenda

Izvor: Stalna radna grupa za bezbednost novinara

Ova nova „pravila službe“ ustanovljena su u „zabranjenom gradu“ u centru Beograda, koji obuhvata prostor okupiranog dečjeg Pionirskog parka i šatorsko naselje koje je postavljeno na sred jednog od najprometnijih bulevara, ispred zgrade Skupštine Srbije. Svaki novinar iz nezavisnih medija koji je pokušao da snimi reportažu o događajima u ovom prostoru, po pravilu je sprečavan i napadan, a policija je u tome asistirala nasilnicima.

ANEM i Misija OEBS-a u Srbiji, sa predstavnicima udruženja novinara, članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara, zbog toga u četvrtak, 22. maja organizuju u Nišu sastanak sa novinarima i predstavnicima tužilaštva i policije, kako bi razgovarali o konkretnim slučajevima i problemima u procesuiranju napada, kao i o načinima kako da se poboljša položaj novinarki i novinara koji su pod kontinuiranim napadima godinama.

U subotu u Nišu, organizatori skupa nisu davali akreditacije novinarima iz nezavisnih medija, te brojne ekipe bile primorane da izveštavaju van ograđenog prostora na kojem se odvijao miting na kojem je govorio predsednik (svih građana) Srbije. Tako su, bez akreditacionih oznaka, obeleženi novinari koji „mora da su opozicioni”, kako je jedan od učesnika – verovatno iz obezbeđenja, okvalifikovao novinara Nikolu Doderovića, dopisnika SBS radija, pokušavajući da mu odgurne ili izbije iz ruke kameru kojom je snimao na javnom prostoru. Moguće da je ta osoba sugerisala policiji da legitimiše Doderovića, a potom i da ga privedu u policijsku stanicu, odakle je, posle više od sat vremena razgovora i konsultacija policije sa tužiocem, pušten bez ikakve optužbe.

Predstavnici obezbeđenja skupa zaustavljali su i građane na mostu, ne dozvoljavajući im da prođu kroz ograđeni prostor. A od novinara koji su snimali takve događaje, tražili su da obrišu snimke.

Dopisnica televizije Nova S, Ivana Marković, sa kamermanom ove televizije, ometana je i fizički izgurivana sa prostora na kojem su snimali reportažu, uz ometanje glasnim vikanjem uz upotrebu megafona. Tek kada je ekipa Nove S uspela da dozove policajca koji se nalazio u neposrednoj okolini, umesto da interveniše prema onima koji su ometali i gurali novinarku, nju su uputili da se zajedno sa kamermanom udalji i na taj način je sprečili da nastavi sa obavljanjem novinarskog posla. Čitav incident se odvijao tokom intoniranja državne himne.

Vrhunac ovog dana ispunjenog incidentima dogodio se fizičkim napadom na jednu od najboljih novinarki iz Niša, Tamaru Radovanović iz Južnih vesti, koja je samo pre par nedelja nagrađena nacionalnom nagradom za istraživačko novinarstvo u lokalnim sredinama. Dok je na javnom prostoru, posle govora predsednika, snimala odlazak učesnika sa trga na kojem se dogodio miting, fizički je napadnuta od osobe koja je očigledno u vezi sa obezbeđenjem skupa. Na pokušaj nasilnika da otme telefon kojim je novinarka snimala događaj, uz zavrtanje ruke i odgurivanje, prisutni policajac je reagovao uklanjajući novinarku sa lica mesta, sprečavajući je da obavlja svoj posao, dok je napadač ostao na licu mesta, bez legitimisanja i privođenja.

Ponovio se obrazac u kojem se čini da policija radi kao servis nasilnika, koji su očigledno deo neidentifikovanog obezbeđenja. Već sutradan se ispostavilo, kao i u drugim ovakvim slučajevima, da je napadač poznat, kao i osoba sa kojom je snimljen u Nišu – bio je to još jedan od nasilnika prema novinarima, bivši policajac koji je u junu prošle godine napao novinara Danasa Uglješu Bokića.

Više od dvadeset fizičkih napada na novinare od početka studentskih i građanskih protesta nije još uvek dobilo sudski epilog, ni pravosnažne presude. Karakterisično je da se napadaju oni koji ne mogu da se odbrane, najpre kamermani, zatim novinarke, a potom i svi novinari koji najčešće sami obavljaju i posao snimanja događaja mobilnim telefonima.

U svim ovim slučajevima, ključna je proizvodnja govora mržnje od strane predstavnika vlasti, kao i targetiranje novinara koji profesionalno rade i medija koji se satanizuju kao neprijateljski, čime se daje zeleno svetlo za nasilnike, aktiviste, pripadnike obezbeđenja, da slobodno napadaju, dok policija daje dodatnu zaštitu takvom nedopustivom ponašanju.

Samo vrlo odgovornim reagovanjem nadležnih organa, u prvom redu najčešće pripadnika MUP-a, mogu se sprečiti napadi i efikasno sankcionisati nasilnici. Isto tako, i efikasnim reagovanjem i postupanjem tužilaštava. Statistika i događaji govore da policija štiti napadače, a tužilaštvo ne utiče na predstavnike MUP-a da poštuju zakon i reaguju po zahtevima za prikupljanje obaveštenja o napadima na novinare.

Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik UO ANEM-a