Proterivanje državljana Hrvatske iz Srbije: Ljudske drame u kovitlacu političkih tenzija

Autor: Mila Manojlović, Izvor: Radio slobodna Evropa

“Bezbednosni rizik za Republiku Srbiju”, stoji u rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kojim je državljaninu Hrvatske Nikoli Francetiću ukinuta dozvola boravka u Srbiji.

U Beogradu je, kako je naveo za hrvatski Jutarnji list, “bio sedam godina, radio, stekao prijatelje” i “nikad nije imao nikakvih problema”.

“A onda sam dobio poziv od policije, direkcije za strance”, rekao je Francetić 21. aprila.

U rešenju koje je dobio od MUP-a Srbije nije obrazloženo na koji način predstavlja bezbednosni rizik.

“Ja nisam osoba od interesa, nisam delovao politički, moji problemi poslovni i privatni su kao i kod svakog drugog. Iza mog proterivanja stoji politika, jer ništa drugo nema smisla”, ocenio je Francetić.

U javnost je dospeo i slučaj Arien Stojanović Ivković, koja u Srbiji živi proteklih 12 godina i ima porodicu. Ona, prema rečima advokata, trenutno čeka odluku Upravnog suda po podnetom zahtevu koji bi odložio izvršenje odluke o ukidanju dozvole boravka u Srbiji.

Šta kažu u Ambasadi Hrvatske u Beogradu?

Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, Francetić i Stojanović Ivković su među gotovo 20 hrvatskih državljana koji su u poslednja tri-četiri meseca dobili rešenje o proterivanju iz Srbije.

“Najveći dio njih živi u Srbiji i po deset godina, imaju ovdje zasnovane obitelji, uhodane poslove, kupljene stanove… tako da u pozadini svih tih birokratskih rješenja nalazimo cijeli niz ljudskih drama”, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević.

On je u pisanom odgovoru na upit RSE ocenio da odluke o proterivanju hrvatskih državljana imaju političku dimenziju.

Kao argument za to, Biščević je naveo da se u rešenjima o ukidanju dozvole boravka za hrvatske državljane “ni na koji način ne objašnjava niti obrazlaže” na koji način državljani Hrvatske predstavljaju “bezbednosni rizik” po Srbiju.

“Utoliko o motivima tog zabrinjavajućeg trenda možemo samo nagađati… moguće, prije svega, u kontekstu sadašnje političke i društvene situacije u Srbiji ili čak javno izrečenih insinuacija da Hrvatska potiče studentske prosvjede ili da želi destablizirati Srbiju”, rekao je Biščević.

Proterivanje hrvatskih državljana događa se u jeku masovnih protesta u Srbiji, koje predvode studenti koji u protekla četiri meseca blokiraju više od 60 fakulteta širom Srbije.

Najviši državni funkcioneri, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u više navrata su bez argumenata iznosili optužbe da iza studentskih blokada stoji Hrvatska, što su hrvatski zvaničnici odlučno negirali.

Izjave zvaničnika Srbije o navodnom učešću Hrvatske u blokadama i protestima u Srbiji odbacili su i sami studenti u blokadi, insistirajući u zvaničnim saopštenjima da se protesti organizuju sa ciljem ispunjenja studentskih zahteva, među kojima je ključni onaj koji se odnosi na utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Nijedna zvanična bezbednosna institucija Srbije nije do sada izdala saopštenje o postojanju osnovane sumnje da Hrvatska stoji iza studentskih blokada u Srbiji.

Bez objašnjenja vlasti u Srbiji, čeka se odgovor Brisela

MUP Srbije nije odgovorio na pitanja RSE koliko državljana Hrvatske je od početka godine dobilo rešenje o ukidanju dozvole za boravak u Srbiji i šta se navodi u obrazloženju rešenja.

Odgovor od vlasti u Srbiji nije dobila ni Hrvatska. Ambasador Hrvatske u Beogradu Hidajet Biščević za RSE je rekao da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na diplomatsku notu, u kojoj su hrvatske vlasti tražile objašnjenje za proterivanje hrvatskih državljana.

Istovremeno, kaže Biščević, Hrvatska, koja je članica Evropske unije (EU), čeka odgovor i iz Brisela, koji je obavešten o ovim slučajevima.

EU je izrazila zabrinutost zbog proterivanja državljana Hrvatske iz Srbije.

“Pratimo situaciju i nećemo oklevati da našu zabrinutost prenesemo vlastima Srbije na najvišem nivou ako je potrebno”, rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije 11. aprila na pitanje novinara iz Hrvatske u Briselu.

Kako se stiglo dovde?

Sofija Todorović, direktorka nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, za RSE je ocenila da se u Srbiji mesecima unazad targetiraju državljani Hrvatske, što predstavlja kršenje ljudskih prava.

“Imamo ponovo tu jednu anti-hrvatsku histeriju koja je sveprisutna u medijima, na portalima, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i to kao da nikog ne remeti”, rekla je Todorović.

U izveštaju objavljenom sredinom marta ta nevladina organizacija mapirala je sva problematična postupanja, čime su želeli da ukažu na “višenedeljnu sistematsku kampanju dezinformacija i kleveta zvaničnika Srbije i pro-vladinih medija” od decembra 2024. do marta 2025. godine, a koja je bila usmerena na državljane Hrvatske, uključujući i građane Srbije koji imaju hrvatsko državljanstvo.

“U principu, suštinska i objektivna veza između onoga što se dešava danas u Srbiji i Hrvatske ne postoji. Ona se upravo veštački gradi ovakvom vrstom represije prema državljanima i državljankama Hrvatske”, zaključila je Todorović.

Koliko su potezi Srbije rizični po region?

Za Maju Stojanović, izvršnu direktorku nevladine organizacije Građanske inicijative, potez vlasti u Srbiji je “udarac na osnovnu sigurnost ljudi, njihovu bezbednost i mogućnost planiranja njihovih života”.

“Ovo dovodi samo do zaoštravanja odnosa u regionu, koji su godinama prilično urušeni zbog zvanične politike Beograda”, ocenila je Stojanović.

Nameru zvaničnika Srbije da proteste u Srbiji okarakteriše kao “obojenu revoluciju” i to poveže sa Hrvatskom, Stojanović vidi kao “unutrašnju propagandu” Srbije.

“Smatram da je najopasnija stvar, to smo videli devedesetih, kada se ta unutrašnja propaganda Srbije širi na region i to može da ima mnogo veće posledice”, ukazala je ona.

Istakla je i da slučajevi proterivanja hrvatskih državljana mogu dovesti ne samo do zaoštravanja odnosa sa Hrvatskom, već i sa EU, čija je Hrvatska država članica.

“Meni tu smeta što nemamo zvaničnu ili oštriju reakciju iz same EU. Zemlja koja uskraćuje dozvolu boravka bez ikakvog razloga ili ikakvog zvaničnog obrazloženja EU, ne može da očekuje da pristupi EU”, rekla je Stojanović.

Srbija je pregovore sa Evropskom unijom započela 2014. godine. U poslednje tri godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje niti klaster.

Kakvi su odnosi Srbije i Hrvatske?

Zvanični Beograd i Zagreb su u proteklih nekoliko godina u više navrata razmenjivali optužbe i oštru retoriku, a odnosi dve zemlje su u silaznoj putanji.

Proterivanje hrvatskih državljana iz Srbije te odnose moglo bi dodatno opteretiti, smatra ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević.

“Nemoguće je izbjeći svojevrsne negativne refleksije prije svega među samim građanima, jer se stvara atmosfera nepovjerenja, ljudi pitaju mogu li dolaziti u Srbiju, što da rade”, kaže on.

Dodaje da je u takvoj atmosferi “teže očekivati” ozbiljniji napredak u odnosima Hrvatske i Srbije.

“… Premda smo prije nekoliko mjeseci bili dogovorili kako ćemo i kojim redoslijedom krenuti u rješavanje otvorenih pitanja. Na žalost, umjesto političke volje, došlo je do ovih protjerivanja, koja, usuđujem se reći, imaju političku dimenziju”, zaključuje Biščević.

Tekst je prenet sa portala Radio slobodna Evropa.