Veran Matić za Insajder: Sve uočljivije nefunkcionisanje institucija sistema i određena vrsta prikrivanja i opstrukcije (VIDEO)

Veran Matić predsednik Upravnog odbora ANEMA rekao je u emiciji 3D na Insajder televiziji, da je nekoliko puta tokom osamdesetih godina bilo sličnih inicijativa, te da je i na početku rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara 2017. bilo nekoliko udruženja koja su zamrzla svoje članstvo u Stalnoj radnoj grupi.

“Ovog puta imamo jedinstvenu situaciju, imamo studentske proteste, čiji je prvi i glavni zahtev funkcionisanja pravne države. Sve ono što mi godinama osećamo da ne funkcioniše, doživelo je sada kulminaciju, od masovnih zločina u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni, do sada praktično ubistava padom nadstrešnice u Novom Sadu. Postaje sve uočljivije nefunkcionisanje institucija sistema i ne samo nefunkcionisanje, nego i određena vrsta prikrivanja, opstrukcije”, kaže Matić.

Tome dodaje i ocenu da tužilaštva jako loše rade, da su sudovi počeli da sude onako kako političari traže, a da ni policija ne funkcioniše.

“Pre neki dana je pušten čovek koji je razvalio vilicu studentkinji bezbol palicom, iako je prethodno bio u bekstvu četiri godine. Sve je doživelo neku svoju kulminaciju i to se sada pretvorilo u jedan veličanstven protest studenata koji funkcioniše izvanredno. Ostaje vam da vi sami prispitate svoju poziciju u društvu, ono što vi radite u tim institucijama i sa institucijama i shvatite da ni to ne funkcioniše dobro”, ističe Matić.

Dodaje da, kada je reč o medijima, sva udruženja vrlo kooperativno rade u radnim grupama za medijske strategije, za pisanje zakona o javnom finansiranju, o elektronskim medijima.

“Sada smo učestvovali vrlo kooperativno u izboru za savet REM-a i svaki put smo potpuno izigrani. U potpunosti se izokrene ono što smo dostigli pisanjem i nekom saglasnošću oko određenog zakona. Na primeru REM-a se može videti, da pojedini kandidati koji ne ispunjavaju nikakve uslove. Mi smo ismejani.  Naša kooperativnost i želja da napravimo evropske zakone i da ojačamo evropski put je na neki način potpuno podrivena institucijama sistema”, navodi Matić.

Dodaje i da ne voli da napušta mehanizme koji, koliko god je to moguće, pomažu novinarima, naročito kada im je ugrožena bezbednost.

“Nama se prijavljuje ugrožavanje bezbednosti, mi onda zovemo direktno kontakt osobe u tužilaštvima, objašnjavamo u policiji šta se dogodilo. Kada je reč o otkrivanju počinilaca i to je imalo određenu vrstu rasta, efikasnosti, do prošle godine”, kaže Matić.

Kao primer navodi 2023. godinu, kada je doneto 12 presuda od 70 prijavljenih, u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva.

“U 2024. godini imamo samo jednu osuđujuću presudu za nekog ko je ugrozio bezbednost novinara. Od 62 otvorena slučaja, u 32 slučaja policija nije odgovarala na zahtev od tužilaštva za prikupljanja obaveštenja. To je više od pola slučajeva i to se nikada nije dogodilo u istoriji”, isitiče.

Pritom, dodaje, ima još 14 slučajeva u kojima je tužilaštvo odbacilo prijavu jer ne ispunjavaju određene uslove, a sud je u dva slučaja odlučio da počinioci koji su priznali ugrožavanje bezbednosti novinarki čekaju suđenje u kućnom pritvoru sa nanogicom i da pobegnu.

“Jedan je u Francuskoj, za njim se traga, nikad neće biti isporučen. Ovaj drugi je nestao, skinuo nanogicu i pobegao. Sada imate situaciju u kojoj su oni kojima se pretilo, zaista u jednoj teškoj situaciji. Jedna totalna neefikasnost od policije preko tužilaštava, sudova…”, ističe Matić.

Kao jedan od primera navodi i napad na novinara Vuka Cvijića  koji je udaren pesnicom.

“Ja sam bio tamo pet minuta posle toga. To se desilo krajem maja, a policijska uprava za Beograd još uvek  nije dala izveštaj o uviđaju i o kamerama. Pisao sam načelniku policijske uprave, nije ni odgovorio. Tužilaštvo kaže mi ne možemo ništa, čekamo”, podseća Matić.

On podseća i na slučaj novinara Milanova koji je priveden u policiju i zadržan bez ikakvog razloga, a kada je izašao, shvatio je da je nešto rađeno s telefonom.

“Kasnije je to Amnesty International potvrdio, pokupljeni su svi podaci i ugrađen je špijunski softver. Do decembra, nije tražena nikakva istraga, iako je prijavljeno odmah. Policija apsolutno ništa nije uradila. I onda je tužilaštvo krajem decembra, posle ove naše poslednje sednice, kad smo insistirali na tome, kad se pojavio izveštaj Amnesty Internationala, otvorila kao slučaj, ali od toga verovatno neće biti ništa, s obzirom na činjenicu da su i policija i BIA sve odmah demantovali. Iako je utvrđeno u šest slučajeva da je ugrađen čak taj špijunski softver i da su otvarani telefoni”, dodaje on.

Matić, koji je i dalje predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da je ona osnovana  da bi se utvrdilo šta se dogodilo sa istragama u ubistvima Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića.

“Praktično nisu ni postojale nekakve istrage i odlučili smo da se mi umešamo kao novinari, da bismo pomogli institucijama u ovom slučaju. To je jedan sasvim drugačiji mandat gde se mi angažujemo i nama je u interesu da podstaknemo institucije da istraže do kraja, da se završi sudskim epilogom i to smo uspeli da uradimo u slučaju Slavka Ćuruvije”. kaže sagovornik INsajdera.

Podseća na dve presudu u slučaju ubistva Ćuruvije, ukupno po 100 godina kazne, ali i na oslobađajuću presudu na kraju.

“Ali ništa se ne bi dogodilo da nije postojala komisija. Ceo taj proces, to suđenje koje je trajalo skoro 10 godina ne bi se dogodilo da nije bilo komisije”, navodi on.

“Imamo još uvek otvoren slučaj Milana Pantića, pokušavamo da tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme ovaj slučaj. Imamo misterioznu situaciju sa Dadom Vujasinović, tu više gotovo nema nikakvih dokaza. Rad komisije još uvek nije završen, mi moramo da napravimo izveštaj o onome što smo radili i da objavimo sva dokumenta koja je moguće objaviti o ovim ubistvima do kojih smo mi ovim procesima došli. Mislim da je to važno i da to dugujemo i to nije deo ove priče o zamrzavanju. Zamrzavanje rada u tom slučaju donelo bi samo štetu procesu i ne znam kako bismo ga uopšte posle odmrzli i kako bismo završili uopšte sa radom Komisije”, dodaje Matić.

U novoj emisiji Insajder televizije  “Epilog”, gost je bio Ivica Dačić. Na pitanje da li je čudno da ministar policije, četvrt veka posle ubistva Slavka Ćuruvije, ne zna da je suđenje trajalo devet godina i da je završeno oslobađajućom presudom, Matić odgovara da je to primer iz kojeg se vidi jedna potpuna nezainteresovanost za utvrđivanje činjenica i za utvrđivanje pravde u ovom društvu.

“Jedan od najdrastičnijih slučajeva ubistava novinara – je ubistvo Slavka Ćuruvije, sa jako puno elemenata koji su otkriveni od strane Radne grupe i inspektora Kecmana koji je vodio.  Ovde se vidi jedna potpuna nezainteresovanost kod tog čoveka. On je bio ministar kad je osnovana Komisija za istraživanje ubistava novinara. Ta nezainteresovanost upravo je dovela do ovoga danas da mi imamo jednu nacionalnu pobunu ljudi kojima nedostaje pravda”, navodi Matić.

Kaže da je paradoksalna situacija u kojoj su, u dva navrata  dva epiloga suđenja  bile osuđujuće presude na 100 godina, a onda jedna jednoglasna presuda kojom se, praktično, oslobađaju.

“Ono što u ovom slučaju treba reći je da je ova istraga  još nezavršena, a policija je potpuno nezainteresovana. Još uvek nije utvrđeno ko je ubio Slavka Ćuruviju. To ne znači da oni nisu krivi, jer u obrazloženju se kaže da nije bilo dovoljno dokaza. Umesto da on sada govori o tome kako se nastavlja istraga, kako će sve učiniti da se utvrdi ko je izvršio ubistvo, ko je nalogodavac, on ne zna ni da je završen sudski proces na ovako sramotan način. U ovom sudskom veću imamo i sudiju koja je tužila redakciju KRIK, tražeći drastično nešto što je potpšuno nepojmljivo, zatvorsku kaznu i zabranu rada. Vidite onda da je supruga advokata, i kada je ona sudila, on je bio u tom sudskom procesu na jednoj od strana itd. Tako da vidite apsolutno ne upletenost službe, nego potpuno vođstvo društva od strane službe. Služba je zamenila policiju”, ističe Matić.

Dodaje da je ova tema veoma bitna i da zamrzavanje članstva u stalnoj radnoj grupi ne znači da se prestalo sa radom.

“I dalje postoji SOS telefon. Svi novinari koji imaju ugroženu bezbednost mogu da se jave na 0800 100 115 i mi ćemo i dalje kontaktirati sa tužilaštvima i policijom, prijavljivati slučajeve, brinuti se o starim slučajevima. Sve je manje novinara, sve manje nezavisnih redakcija, istraživačkih novinara i samim tim te pretnje i ugrožavanje njihove bezbednosti dosta destimulišu. Mi ćemo već 20. februara ići u Kosovsku Mitrovicu. Tamo su naše koleginice i kolege najugroženije u Evropi, posebno na severu Kosova, a praktično ne postoji ni jedan mehanizam za njihovu zaštitu. Tako da ćemo mi da ih čujemo i da vidimo kako možemo da im pomognemo i kako možemo da stvorimo nekakve mehanizme zaštite i prevencije”, zaključuje u razgovoru za Insajder Veran Matić.