Vesna Mraković: Ne postoje velika i mala dobra dela

Izvor: Nova ekonomija

Počeli ste sa radom pre 20 godina. Kako je izgledao rad organizacije SOS Dečija sela Srbija na samom početku? 

Naša organizacija je u Srbiji počela sa radom 2004. godine, osnivanjem SOS Dečijeg sela u Kraljevu. U našoj zemlji, bio je to potpuno nov koncept brige o deci bez roditeljskog staranja, namenjen prvenstveno brizi o većim grupama braće i sestara, koji žive u jednoj porodici, umesto da budu razdvojeni po domovima ili klasičnim hraniteljskim porodicama, koje najčešće nemaju uslove za brigu o više od dvoje dece. Zato smo izgradili kompleks velikih i udobnih kuća za osmočlane porodice, igrališta, sportski teren i prostor za rad stručnog tima, koji je svakodnevno prisutan i pruža podršku hraniteljicama i deci. 

Nije bilo lako naći prve SOS majke/hraniteljice, sa autentičnom motivacijom i željom da svoj život dele sa mališanima, organizovati obuku o specifičnim potrebama dece. Trebalo je i rešiti pitanje kako da se u našoj državi registruje ovaj koncept – i danas je Dečije selo u Kraljevu jedina ustanova socijalne zaštite koja je namenjena deci, a čiji osnivač nije država. Bio je to baš pionirski poduhvat, želim da se zahvalim svima koji su nam na tom putu pomogli.  

Centri za socijalni rad su brzo prepoznali kvalitet ovog vida intenzivne podrške i brige o deci, prvi mališani su stigli u naše porodice u proleće 2005. godine, i zato ćemo naredne godine obeležiti veliki jubilej – 20 godina posvećenosti radu i našoj misiji da svako dete treba da raste u porodičnom okruženju i da dobije šansu za puni razvoj. Kroz naše porodice je prošlo 167 mališana iz cele Srbije, mnogi su došli kao bebe, a iz svojih hraniteljskih porodica krenuli u samostalni život, završili obrazovanje, zaposlili se i zasnovali svoje porodice. Ponosni smo jer su u kontaktu sa nama i jer nas i dalje smatraju porodicom i podrškom.

Šta se u vašem radu promenilo do danas?

Kako su se menjale društvene okolnosti i potrebe dece i mladih, tako se i naša podrška menjala, kroz nove programe i usluge u lokalnim sredinama. S obzirom na to da je država 2022. godine preuzela podršku hraniteljskim porodica koje žive u kućama Dečijeg sela, ovaj program je prerastao u regionalni Centar za podršku deci i porodici sa fokusom na preventivni rad sa biološkim porodicama u riziku od izdvajanja dece, kako bi porodica ostala na okupu i pružila adekvatnu brigu svojim mališanima. Ove programe imamo i u Čačku, Trsteniku, Raški i  Vrnjačkoj Banji. U saradnju sa gradom Kraljevom otvorili smo Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju, jedan od četiri u celoj Srbiji. U Kraljevu je i Program za majke i bebe bez osnovnih uslova za život. Podršku porodicama pružamo i u Beogradu, Nišu, Gadžinom Hanu, a kroz naš Centar „Jaki mladi“ u Beogradu i, u saradnji sa partnerskim organizacijama, u Somboru, Požegi, Kruševcu, Kragujevcu i Zaječaru, pomažemo zapošljavanje i osamostaljivanje mladih iz osetljivih grupa. 

Aktivno zagovaramo razvoj usluga podrške za decu, mlade i porodicu, u svim sredinama, i održivo finansiranje, kao i zaštitu prava i da se čuje glas dece i mladih.

Koliko osoba je do sada preko Fondacije dobilo potrebnu pomoć i podršku?

Kroz različite programe pomogli smo više od 116.000 dece, mladih i odraslih. Pružili smo pomoć i u vanrednim situacijama poput zemljotresa u Kraljevu i poplava u Obrenovcu i drugim gradovima 2014. godine. U okviru petogodišnjeg projekta „Solidarnost“ pomogli smo velikom broju izbeglica koji su prolazili kroz našu zemlju. Godišnje pomognemo oko 3.000 ljudi.

Na koji sve način prikupljate sredstva i koje donacije čine najveći deo sredstava kojima raspolažete?

Činimo to na tri načina: od individualnih donatora (građana), kompanija, malih i srednjih preduzeća, i od javnih fondova, kroz različite projekte i pružanje usluga. Ponosni smo na broj građana koji su naši mesečni donatori, kao i na društveno odgovorne kompanije sa kojima zajedno doprinosimo boljitku našeg društva i ostvarenju ESG ciljeva.

Najbrojnije su donacije građana, što pokazuje da javnost prepoznaje našu organizaciju kao transparentnu i da vrednuje naš rad i pomoć koju pružamo najosetljivijim kategorijama stanovništva.  

Da bismo ostvarili održivu promenu u životima dece, mladih i porodica potrebni su rad i vreme, i  zbog toga nam je neophodna i dugoročna podrška naših donatora. 

Kakvu podršku imate od države i lokalne zajednice?

Kao fondacija, nažalost nemamo pomoć države u smislu finansiranja naših programa. Ipak, imamo veoma dobru saradnju sa lokalnim zajednicama, od kojih bih posebno istakla Kraljevo, Rašku, Trstenik i Gadžin Han. 

Znači nam kada gradovi vide našu organizaciju kao resurs u oblasti sprovođenja socijalne politike u svojoj sredini. Verujem da je to odraz kvaliteta i transparentnosti u našem radu, uz poštovanje najviših principa zaštite bezbednosti dece i mladih, kao i otvorenosti za potrebe zajednice.

Sa kim sve sarađujete kako biste pravovremeno došli do dece, mladih i porodica kojima je potrebna pomoć?

Pružanje pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva i reagovanje na probleme koji dugoročno pogađaju decu, mlade i porodice, nikada nije i ne sme da bude posao samo jednog aktera. 

Uvek ističemo da samo udruženim delovanjem – državnih institucija, centara za socijalni rad, škola, vrtića, zdravstvenih ustanova, pravosuđa, organizacija i građana, možemo napraviti dugoročne promene. Sa svima njima imamo dobru saradnju, kao i sa ombudsmanima Beograda, Kraljeva, Kragujevca i Niša, i drugim organizacijama, što nam omogućava da zajedno gradimo sigurnije okruženje za decu, i zajednicu u kojoj brinemo jedni o drugima. Međusektorska saradnja je ključna ako želimo da napravimo dugoročne promene. Članica smo Mreže organizacija za decu Srbije, FICE Srbija i Srpskog filantropskog foruma i jedna od 130 članica Međunarodne organizacije SOS Dečija sela. 

Koji je najlepši, a koji najteži deo filantropskog rada?

Najlepši deo je prilika da se nekome pomogne. Ne postoje velika i mala dobra dela. Sva zajedno, čine razliku. Najteži deo je susretanje sa teškim životnim pričama i nekad borba sa raznim, pa i sistemskim preprekama, zbog čega se ponekad osećate kao da se borite sa vetrenjačama. 

Šta za vas lično predstavlja filantropija?

Za mene  je to prilika da uradim nešto konkretno na trajnim i dobrim promenama u zajednici i životima ljudi, kojim je pomoć potrebna. Verujem da je dobročinstvo najviši oblik patriotizma i čovekoljublja i zbog toga se, svim srcem, bavim ovim pozivom duže od 20 godina. 

Kakvi su vam planovi u narednom periodu?

U Srbiji trenutno, u 14 gradova, sprovodimo pet programa i projekata koji su usmereni ka pružanju pomoći deci, mladima, samohranim roditeljima i porodicama u krizi. Želimo da razvijemo nove programe i usluge koje nedostaju u zajednici.

Problemi u društvu su značajni, a potrebe za pomoći su velike. Trudimo se da proširimo svoje delovanje i da uspostavimo saradnju sa novim gradovima i opštinama, kao i sa novim društveno odgovornim kompanijama, potencijalnim donatorima. 

Negujemo i saradnju sa državnim institucijama, opštinama i privredom, jer su strateška partnerstva ključ za dugoročne promene u društvu.

Tekst je prenet iz Nova ekonomija.