„Jelena Milić nam uradila besplatan PR“: Jasminka Petrović i Raša Andrić o ambasadorki, nagradi i studentima (VIDEO)

Izvor: N1

Knjiga i film „Leto kada sam naučila da letim“ o ratnim posledicama u životima nekad velike i vitalne hrvatsko-srpske porodice doneli su prvu nagrada „Svetozar Pribičević“ za unapređenje srpsko-hrvatskih odnosa književnici za decu i mlade Jasminki Petrović i reditelju i scenaristi Radivoju Raši Andriću. To bi bila jedna lepa vest da pismo koje su nagrađeni poslali nije razljutilo ambasadorku Srbije u Zagrebu Jelenu Milić zbog čega je napustila prijem Srpskog narodnog vijeća.

„Zahvaljujemo Srpskom narodnom vijeću jer su prepoznali poruku oproštaja i pomirenja u knjizi i filmu ‘Leto kada sam naučila da letim‘. Hvala svim saradnicima, čitaocima i gledaocima što dele naša uverenja o slobodi i ljubavi. Hvala izdavaču i producentu u Hrvatskoj jer uspeh knjige i filma nije ostao polovičan. Tek uz njihovu podršku uspeh je potpun. Hvala deci širom regiona koja vide dalje i lepše od nas. I hvala mladima u Srbiji koji nas ovih dana uče kako se leti i kako se svetli“, napisali su nagrađeni. A upravo je poslednja rečenica iziritirala srpsku ambasadorku u Hrvatskoj Jelenu Milić.

„Ne znam zašto je tako odreagovala. Stizale su mi informacije od prijatelja iz Hrvatske, ja sam prvo bila zbunjena, onda iznenađena, ali danas kada je sve prošlo, ja mogu da kažem da je gospođa nama uradila besplatni PR i da se o studentima i o našoj nagradi pročulo u svetu“, ocenila je Jasminka Petrović.

Kako kaže, nikada nije toliko poruka dobila nakon neke nagrade.

„Javljali su mi se roditelji studenata da se zahvale na tom tekstu, jer su njihova deca negde na fakultetu, a roditelji su negde u unutrašnjosti“, kazala je.

Na pitanje da li je lepa vest, poput nagrade koju su dobili, pala u drugi plan postupkom ambasadorke Milić, Raša Andrić kaže:

„Ne, ja sam zahvalan ambasadorki, jer se dalje i više čulo zbog njene reakcije. Ona je svojoj strani i stranki učinila medveđu uslugu. A nagrada je božanstvena jer je mojoj generaciji nametnut zadatak da obnavljamo pokidane veze između bratskih ili bliskih naroda. Ja taj zadatak nisam želeo, kao što nisam želeo ni rat, ali sam zadatak prihvatio“.

Prema njegovim rečima, likovni i književni umetnici iz regiona potpuno normalno komuniciraju. „Za razliku od ovih viših, barem ih nazivamo višim nivoima vlasti“, dodaje.

Poručio je i da nagrada nije bila samo za film, Jasminki Petrović ili njemu, već za, kako je rekao, ceo trud uložen da bi se to nešto uradilo.

„To je bio zadatak naše generacije, a zadatak ove generacije koja je došla, a to su sada ovi studenti, njihov zadatak je prosvetiteljski. Jer kad se završi ovo užasno vreme u kojem živimo, a završiće se, njihov zadatak je da to novo vreme počnu, i oni su novi prosvetitelji“, naglasio je Andrić.

Petrović „posao“ studenata opisuje onako kako ume, književno.

„Po meni je kao da su student ustrčali uz tu planinu i kažu: ‘Ljudi, ovde gore je divno, penjite se!’ Neki se eto penjemo, neki su u podnožju, čekaju. To je stvarno neki prosvetiteljski zadatak podizanja svesti. Meni je žao ljudi koji ne čuju taj njihov zvuk, jer oni kod nas bude veliku radost… Duhoviti su, mudri, oni stvarno svetle“, opisuje Petrović.

Kako je rekla, pobuna studenata za nju nije bilo iznenađenje.

„Ja stalno viđam po Srbiji takvu decu. Ja sam stalno govorila – Bože, kako su ova deca lepa. I stvarno tako zrače. Oni su koncentisani, imaju lepo vaspitanje. A mediji često prave buku samo kad je nešto negativno. Imamo divnu garnituru dece i roditelja po Srbiji i drago mi je da su eto sada vidljivi“, izjavila je Petrović.

O tome da li se zaista „režim klima i ne zna gde udara“, kako je ranije ocenio, Andrić kaže:

„Na osnovu svih reakcija ljudi koji su u režimu, jer oni jednog dana nude svašta, pa onda prete, pa onda opet nude, pa prete. To radi čovek koji ne zna šta će. Jedino to mogu da zaključim, da udaraju u zidove tražeći neki put“.

Duhovitost studenata i ignorisanje

Odgovor mladih koji kažu da ih nije strah od „udaraca vlasti“, Andrić vidi kao „suštinu naših bića“.

„A to je duhovitost. I to je način na koji možemo da se borimo protiv stege i mraka. Oni su počeli da se smeju tome. A druga stvar koju su otkrili je da ignorišu – ti nisi važan. To je novo i to je tako genijalno. Duhoviti su očigledno, zamislite BIA njih zove na razgovor, a onda oni zovu BIA na ‘prijateljski razgovor’“, naveo je Andrić.

Jasminka Petrović dodaje da studenti oduševljavaju tom smirenošću. „Jer su sigurni, znaju šta hoće, imaju svoj stav i vrlo su obrazovani“, dodala je.

Andrić, na pitanje da li mldi bude društvo iz apatije u koje je zapalo, kaže da može da sudi samo iz svog ugla.

„Mogu da sudim samo po sebi. Ja i filmove radim za sebe, ono što se meni dopada. Ja u apatiju nikad nisam upao, mogla je samo da raste ljutnja i bes koje sam pokušavao da sklonim, jer ne valja biti ljut i besan čovek. Studenti su mi probudili nadu, jer nada je malo počela da odlazi“, kaže.

Tekst je prenet sa portala N1.