Nas je više (FOTO GALERIJA/ VIDEO)
Autorka: Snežana Miletić
U zagrljaju svojih profesora, roditelja, deda i baka, komšija, odvažnih meštana, a prevashodno nekadašnjih đaka, danas pristojnih građana zajednice moralnih ljudi, danas su u dvorištu svoje škole đaci Karlovačke gimnazije, u 11.52, odali poštu onima koji su, pohlepništvom i nemarnošću državnih funkcionera, ubijeni u padu nadstrešnice – 1. novembra, na novosadskoj Železničkoj stanici.
Petnaest minuta ćutanja za petnaest ubijenih ljudi.
Dramaturg život pobrinuo se i za epifanijski trenutak današnjeg ćutanja i to u vidu zvona sa svih karlovačkih crkava, a potresnu tišinu nije mogao da poremeti ni zvuk poltronskog drona, koje su neznalačke, a krvave ruke, zaplele u krošnje drveća na trgu.
Ovako isto kao danas, deca su ćutala i prošlog petka, na istom mestu, dobrovoljno, uz podršku svojih profesora. Napale su ih tada horde onih koje svoje “ja” nemaju, koji po njega idu kod onog “mi”, istog onog koje im je dalo majušnu sinekuru, samo zato da bi zauzvrat išli po pomenima i mlatili ljude.
Džaba, ruke su im i dalje krvave.
Fotogalerija: Snežana Miletić
U znak podrške prošlonedeljnom, hrabrom gimnazijalskom činu, danas, s pečatom svog srca i uma, ispred znamenite srpske gimnazije, deci su se pridružili mnogi bivši đaci.
Prošlonedeljni napad na najlepše lice Srbije bio je atak ljudi koji ne znaju koga su napali, a napali su one koji su veći od svih nas, što su pokazali svojim moralnim činom, rekla je jedna bivša učenica.
Njeno “Nas je više!”, ozarilo je sve prisutne.
Nekadašnji karlovački đaci bili su jednoglasni u tome da su možda zaboravili datume nekih istorijskih bitaka, ali pravila najvažnije bitke na svetu – one koja uči kako postati i ostati – biti čovek, nisu zaboravili i nikad neće. Pravila te bitke neizbrisivo su im – u gene – ucrtali njihovi profesori.
“Jer, mi se sastajemo i rastajemo, ali niko nije sam…” , citirali su nekoliko puta stihove svoje školske himne.
Sa skupa je pružena podrška studentima svih fakulteta koji blokadom poručuju da – Srbija mora stati da bi se umila, očešljala i trezveno pogledala u lice. Reči podrške poslate su vršnjacima Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, koji trpe užasne pritiske rukovodstva svoje škole.
Okupljenima se na kraju skupa obratila nekadašnja učenica karlovačke škole, danas profesorka Filozofskog fakulteta Nevena Varnica, koja je svoj govor zaokružila podsećanjem na moćne stihove Milana Mladenovića: “Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za svu našu decu…”
Tokom blokade raskrsnice, ispred školskog dvorišta, niko se nije kolima zaletao u mladost, ružio je i pljuvao, možda i zato što su je sa svih strana, svojom etikom, snažno okružile hrabre ruke njihovih profesora.
Skup je završen pevanjem himne Karlovačke gimnazije.
P. S. Crnokapušljaši su ovoga puta bili na pristojnoj distanci, tek poneki su viđeni bez kapa, među ljudima – gradili su se kao ljudi.
Ipak, jedan Ilija Čvorović nije odoleo. Zaseo je iza zavese jednog opštinskog prozora. Sklupčan, u bari svoje etike. S telefonom, kojim je “krišom snimao”.
Fotogalerija: Snežana Miletić
Bi ruke, a nigde čoveka!
