Devet krugova pakla sudskog procesa
Autorka: Una Grekulović, Izvor: Dosije o medijima
Borba za opstanak slobodnog novinarstva ugrožena je povećanjem broja SLAPP (strateških tužbi protiv učešća javnosti) tužbi putem kojih se šalje poruka svim medijima i novinarima podstičući kod njih autocenzuru i ugrožavajući osnovna prava na slobodu izražavanja. Tuženima se postavljaju nerazumni i nesrazmerni zahtevi, uglavnom finansijski, a podnosioci tužbi obično odugovlače postupke, čineći svakodnevne borbe novinara još težim i složenijim.
U godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, konstatuje se da je došlo do porasta broja tužbi koje imaju SLAPP karakter, a usmerene su prema novinarima i medijima u Srbiji.Navodi se i da su postupke najčešće pokretali članovi nacionalnih i lokalnih vlasti.
Prema izveštaju Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) iz 2023. godine, koja se bori protiv ovakvih zloupotreba pravnog sistema, Srbija se nalazi na desetom mestu u Evropi sa 28 zabeleženih SLAPP tužbi.
Pravnim okvirom Srbije SLAPP kao pojava nije zakonom regulisana, ali postoje mehanizmi koji bi mogli da se primene na SLAPP postupke.
„To je u domaćem zakonodavstvu ‘zloupotreba procesnih ovlašćenja’“, kaže za Dosije o medijima advokatica Kruna Savović. Ona dodaje da se u praksi nije susretala sa tim da je neko od sudija primenio mehanizme iz dosadašnjih propisa i da je neki slučaj ocenio kao takav, ali da su pojedine sudije pod tim nazivom unosile u zapisnike, odnosno u iskaze tuženih, tu pojavu, međutim – nije jasno šta se dalje radi sa takvom ocenom.
Imajući u vidu te nedostatke, Savović misli da bi bilo dobro da sudije veću pažnju posvete javnom interesu, tako što će u svojim presudama posebnu pažnju posvetiti ispitivanju da li je, odnosno zašto je određena informacija bila od značaja za javnost.
„Dakle, da se u fokus stavlja pravo građana da budu informisani o određenoj temi i da iz tog ugla dalje ispituju ograničenja koja će uvoditi, da li je to ograničenje slobode govora neophodno, da li je srazmerno i tako dalje“, kaže ona.
Postoji li svetlost na kraju tunela
Naša sagovornica kao trenutno rešenje vidi to „da se sa procesne strane vodi računa da li je pravo da neko podnese tužbu zloupotrebljeno i sa druge strane, da se u fokus stavi javni interes. Da se javni interes ne gubi iz vida, jer novinar ima pravo da, naravno, iznosi svoje mišljenje, ali sloboda izražavanja podrazumeva i pravo javnosti da bude informisana.“
Evropski parlament je krajem februara usvojio Direktivu protiv SLAPP tužbikoja postavlja minimalne standarde i namenjena je zaštiti novinara i medija od neosnovanih sudskih sporova. Najvažnija rešenja koja je donela ova direktiva se odnose na ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi i mogućnost da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete. U Srbiji ova direktiva neće biti primenjena jer Srbija nije članica Evropske unije.
Početkom aprila je Savet Evrope usvojio Preporuku za suzbijanje SLAPP-a koja definiše ove tužbe kao pravne radnje koje služe za uznemiravanje ili zastrašivanje ciljeva, ograničavajući slobodno izražavanje o pitanjima od javnog interesa. Cilj je zaštititi sve učesnike u javnim debatama, uključujući novinare, organizacije civilnog društva i aktiviste. Preporuka navodi deset indikatora SLAPP-a i poziva države članice da ojačaju zakone i politike protiv SLAPP tužbi, razviju mere podrške žrtvama i edukativne programe. Srbija bi kao članica Saveta Evrope trebalo da primeni ove preporuke.
„To jesu propisi koji bi trebalo da se uzimaju u obzir i sa tim u skladu mislim da bi svaki sudija trebalo da se upozna sa tim preporukama“, kaže Savović, ali i dodaje da nije sigurna da bi to u ovom momentu bilo urađeno na pravi način, te da prvo treba raščistiti „ono što u ovim okolnostima možemo“, pa tek onda da uđemo u izmene propisa, jer možemo postići i kontraefekat. Ona objašnjava da su indikatori iz Preporuke razvijeni po nekim kriterijuma, a da u Srbiji možemo i da ih proširimo jer nisu striktno regulisani zakonom, pa u tom skladu, zloupotrebe ovlašćenja i zaštite javnog interesa – da se borimo protiv te pojave.
Solidarnošću protiv SLAPP-a
Novinari koji se suočavaju sa SLAPP tužbamaizdvajaju mnogo vremena za pripremu materijala za odbranu pred sudom i u samim sudnicama, a vreme koje treba da koriste kako bi se bavili svojim poslom je ugroženo. O novinarima koji su najizloženiji toj pojavi, naša sagovornica kaže da su „zaista vrlo hrabri“ te da ima utisak „da se bore i da njihov žar ne posustaje uprkos teškim okolnostima u kojima su“, ali da je kod ove pojave najopasnije „što se postupcima protiv tih medija zapravo šalje poruka drugim medijima“, koji su možda slabiji u smislu daimaju manje ljudi, nalaze se na lokalu, manje su vidljivi i manju podršku imaju. Savović izražava bojazan da će ti manji mediji prvi početi da se gase zbog preusmeravanja energije i vremena na sudske procese kojima se iscrpljuju resursi redakcija.
„Sada imamo i taj problem krivičnih postupaka gde ja mogu da zamislim neki medij koji možda ima i slabiju pravnu podršku, kada vidi iskustvo svog kolege kome preti kazna zatvora u trajanju od deset meseci i ima izricanje mere zabrane bavljenja novinarskim poslom, pa dobro će da razmisli da li će izveštavati uopšte o bilo kojoj temi“, kazala je ona.
Neizvesna budućnost
Naša sagovornica ističe značaj novinarske solidarnosti jer smatra da su podrška i vidljivost sudskih predmeta koje redakcije doživljavaju kao SLAPP vrlo važne, budući da su to „postupci koji se ne tiču samo jedne redakcije, to su postupci koji se tiču i nas građana i drugih redakcija, zbog sudske prakse koja se utire i poruke koja se šalju“.
Savović zaključuje da je pred medijima jako težak period i da ne može da uputi nijednu optimističnu poruku sem solidarnosti – „to bi bilo jedino i čini mi se između novinara, ali i između advokata koji zastupaju medije“. „Da se dobre i loše prakse i među nama šire da bismo mogli da pomognemo najbolje moguće u tim postupcima“, zaključuje ona.
| Mete SLAPP tužbi u Srbiji
Istraživački KRIK je tužen čak 16 puta, a njih je nedavno tužila i sutkinja Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević koja traži da novinarka i urednik KRIK-a budu osuđeni na zatvorske kazne i da im se zabrani obavljanje novinarskog posla. Protiv BIRN-a je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve tužbe zbog tekstova o njegovoj vili u Trstu i legalizaciji gradnje na Bežanijskoj kosi. Bivši šef kabineta Nenad Milanović tužio je ovu redakciju zbog izveštaja o dogovorima sa turskom firmom Kentkart, dok ih je pre njih, Predrag Koluvija tužio zbog izveštavanja o suđenju u slučaju „Jovanjica“. Lokalni mediji u Srbiji već su u teškoj poziciji zbog nedostatka resursa i pritisaka, ali kao da to nije dovoljno, portalu IN Medija i urednici Verici Marinčić stiglo je sedam tužbi koje su podneli roditelji maloletnih karatista iz Inđije jer objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom prilikom podelio med za potenciju. Viši sud u Beogradu je osudio ovaj portal i urednici naložio da isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove. Pored novinara, na meti SLAPP tužbi su i organizacije civilnog društva, tako je Slavko Ćuruvija fondacija dobila osam tužbi u poslednje četiri godine, a samo ove godine Fondaciju su tužila trojica ranije optuženih, a u februaru oslobođenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koji traže odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) zbog povrede časti i ugleda. |
Kruna Savović: U teškim okolnostima, novinarska solidarnost postaje ključna za opstanak slobodnih medija, jer podrška kolega i vidljivost sudskih predmeta mogu pomoći borbi protiv zloupotreba pravnog sistema
Tekst je prenet sa portala NUNS.
