Monitoring medijske scene u Srbiji za mesec avgust 2024. godine
Izvor: ANEM
Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i od državnih i nedržavnih organa.
I SLOBODA IZRAŽAVANJA
Krajem avgusta objavljen je završni Izveštaj Misije za posmatranje izbora ODIHR-a. U Izveštaju je objavljeno 29 preporuka za unapređenje izbornog procesa. Ključne preporuke sadrže i onu koja se odnosi na novinare, a tiče se osude napada na njih, kao i preporuke o sprovođenju mera za zaštitu njihove bezbednosti i preduzimanju blagovremene i nezavisne istrage kako bi se zaustavila nekažnjivost napada na novinare.1
Pretnje i pritisci
Zbog slučaja Tamare Skrozze, zamenice glavnog urednika novinske agencije FoNet, zatražena smena Dejana Ristića, Ministra informisanja i telekomunikacija
Kampanja tabloida usmerena prema Tamari Skrozzi nastavila se i tokom avgusta. Novinarka se našla na naslovnoj strani dnevnog lista Informer, uz Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka, koji joj je pre toga pružio podršku. Krivo i tendenciozno interpretirane reči profesora Veljanovskog trebalo je da sumiraju ono što njih dvoje nikada nisu izjavili: „Skroza je u pravu, trebalo je da vas poubijamo 5. oktobra”.2
Reagujući na saopštenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici Koalicije za slobodu medija predali su Ministru informisanja i telekomunikacija tekst ostavke i napustili zakazani sastanak. Nezavisno udruženje novinara Srbije najavio je i prekid komunikacije sa ministrom.3
Krajem avgusta Predsednik Republike Srbije je u emisiji Dnevnik na Televiziji Pink izjavio da Skrozza nije rekla da ga je trebalo ubiti, ali da je „sasvim jasno šta je htela da kaže i sve ono što su svi nakon nje govorili“ i dodao:
Od presudnog značaja je da mi ljudima ukazujemo na to šta je istina. Kada sam video da su Tamaru Skrozzu od ugroženosti od mene došli da brane predstavnici Evropske unije… Vi se pitate, koga oni više lažu, obmanjuju… Sve je naopačke okrenuto, kao i priča ko je ugrožen, a ko nije.4
1 https://www.osce.org/odihr/elections/serbia/575485
2 Veljanovski: To što je Tamara Skroza poručila da je 5. oktobra trebalo ubiti Vučića je sasvim normalno i to mislimo mnogi mi iz opozicije!, tekst objavljen 31.07.2024. na portalu dnevnog lista Informer.
3 Slučaj Skrozza od tabloida do ministarstva: Novinari ministru predali nacrt njegove ostavke, autor: Nenad Nešić, tekst objavljen 2.08.2024. na portalu N1.
4 Jasno šta je htela da kaže, autorka: Sofija Vukajlović, tekst objavljen 26.08.2024. na portalu FoNet-a.
Slučaj Uglješe Bokića, novinara dnevnog lista Danas
O slučaju fizičkog napada na novinara Uglješu Bokića bilo je reči u Monitoringu medijske scene Srbije za jun 2024. godine. Dva meseca nakon događaja, o kom postoji video zapis, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu, sa obrazloženjem da ne postoje elementi krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i da nije došlo ni do kakvog prekršaja.5 Slučaj je okončan službenom beleškom — aktom koji oštećeni ne može osporavati. Razlog zbog kog je krivična prijava odbačena, kako navodi dnevni list Danas, leži u proceni veštaka da povreda koju je Bokić pretrpeo nije laka telesna (povreda). Bokiću je, napominje se, u Urgentnom centru, koji je posetio nakon napada, dijagnostifikovano nagnječenje grudne kosti.6
Sporno u ovom slučaju jeste to što se tužilaštvo isključivo usmerilo na vrstu telesne povrede, ignorišući činjenicu da postoje dela koja se krivično mogu procesuirati čak i da nije došlo do telesne povrede (krivična dela Zlostavljanje i mučenje7 ili Nasilničko ponašanje8). Takođe, bez objašnjenja je ostala i odluka da se ne pokrene prekršajni postupak. Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uputila je čitaoce dnevnog lista Danas u to da zakonodavac nije predvideo da se nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljaju oštećenom, te je tako Bokić ostao bez mogućnosti da izjavi primedbe na nalaz i mišljenje, odnosno da zahteva novo veštačenje.
Tu vidimo nemoć oštećenog da u konkretnom slučaju nalaz ospori. Takođe, nemamo informaciju o tome da li je tužilaštvo analiziralo zašto se u radnjama prijavljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela Zlostavljanja i mučenja ili pak Nasilničkog ponašanja, jer smo videli da se sve dešavalo u prisustvu većeg broja ljudi, te je tužilaštvo moralo da obrazloži kojim razlozima se rukovodilo kada je našlo da se u radnjama prijavljenog ne stiču elementi ni ovih krivičnih dela. Obrazloženje bi moralo da sadrži i razloge zbog kojih tužilaštvo nije podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, dodala je tužiteljka Božović.9
5 “Bilo bi čudno da se moj slučaj završio presudom”: Zbog čega napadač na novinara Danasa Uglješu Bokića neće biti krivično gonjen?, autorka: Nađa Vukajlović, tekst objavljen 5.08.2024. na portalu dnevnog lista Danas.
6 Isto.
7 Član 137 Krivičnog zakonika (,,Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)
8 Član 344 KZ-a
9 “Bilo bi čudno da se moj slučaj završio presudom”: Zbog čega napadač na novinara Danasa Uglješu Bokića neće biti krivično gonjen?, autorka: Nađa Vukajlović, tekst objavljen 5.08.2024. na portalu dnevnog lista Danas.
U stručnoj javnosti odluka je ocenjena kao sramna. Tim povodom, potpredsednica Udruženja novinara Srbije i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara Olivera Milošević rekla je:
Nagnječenje grudne kosti koje je konstatovao lekar, za veštaka pa ni za OJT u Novom Sadu, nije telesna povreda u sudsko-medicinskom smislu, pa nema ni krivičnog dela! Da li treba da nam lome kosti da bi za tužioca to bilo dovoljno? Da li je to poruka – tucite novinare slobodno, ali obazrivo. Šta je tu cilj osim zastrašivanja, čišćenja svake prepreke na putu do ostvarivanja političkih ili ličnih interesa.10
Slučaj Andreja Gnjota, beloruskog novinara, režisera i političkog aktiviste
U prvoj polovini avgusta beloruski novinar Andrej Gnjot, koji je u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor (nanogicu) očekivao konačnu odluku o svom izručenju Belorusiji, izjavio je za medij Radio Slobodna Evropa (RSE) da ga je Interpol skinuo sa poternice. Generalna kancelarija Interpola, prema Gnjotovim rečima krajem juna obavestila je predstavnike Evropske unije u Srbiji da je poternica stavljena van snage.11
Krajem avgusta Gnjot je saslušan pred većem Apelacionog suda u Beogradu, koje treba da odluči o žalbama koje su Gnjot i njegov branilac izjavili protiv odluke Višeg suda u Beogradu o izručenju Gnjota beloruskim vlastima. Ispred Apelacionog suda bio je organizovan skup podrške Andreju Gnjotu.
U svojoj odbrani Gnjot je, između ostalog, rekao:
Viši sud Srbije je dva puta odlučio da me izruči, to jest da me pošalje nazad u diktaturu, na neizbežno mučenje i u smrt. Prvi put Viši sud nije saslušao ni mene ni advokate. Drugi put ignorisao je više od 78 direktnih dokaza koje sam izneo i koji pokazuju da me u Belorusiji čekaju mučenje i smrt. Pred vama stoji običan čovek koji jednostavno voli svoju zemlju. Čovek koji se bori protiv izborne krađe. Borim se protiv nasilja, protiv kršenja zakona i ustava svoje zemlje. To su razlozi zbog kojih Lukašenko šalje ljude u zatvore, a njegov diktatorski sistem ih muči i ubija. Svi to znaju, i to je dokazano!12
10 Isto.
11 Beloruski novinar koji u Srbiji čeka odluku o izručenju kaže da je skinut sa poternice Interpola, tekst objavljen 10.08.2024. na portalu Radija Slobodna Evropa (RSE).
12 Suđenje Andreju Gnjotu: torbica tužiteljke, autor: Piotr Nikitin, tekst objavljen 28.08.2024. na portalu Peščanika.
Više o slučaju Andreja Gnjota može se pročitati u Monitoringu medijske scene Srbije za jun 2024. godine i Monitoringu medijske scene Srbije za jul 2024. godine.
Slučaj OK radija: nestali spisi predmeta još uvek nisu pronađeni
U Višem sudu u Vranju, polovinom jula 2023. godine, nestali su spisi predmeta u kome je Dejan Nikolić Kantar bio prvostepeno osuđen na godinu i šest meseci zatvora zbog pretnji koje je tokom suđenja uputio Oliveri Vladković, vlasnici OK radija, i Svetlani Ivanov, zaposlenoj u tom radiju. Predmet je nestao neposredno pred odlučivanje veća Apelacionog suda u Vranju po žalbi na presudu. Spisi su ubrzo rekonstruisani, a prvostepena presuda potvrđena. O tom slučaju više se može pročitati u Monitoringu medijske scene Srbije za jul 2023. godine.
Kako u proteklih godinu dana nije došlo do pomaka u utvrđivanju odgovornosti za nestanak spisa, sredinom avgusta Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, obratio se dopisom ministarki pravde Maji Popović, zahtevajući da se utvrdi odgovornost za pokazanu neefikasnost. Zbog nedostatka rezultata u istrazi, iznoseći pritužbu na rad Osnovnog javnog tužilaštva, obratio se i glavnoj javnoj tužiteljki u Višem javnom tužilaštvu u Vranju.
Slučaj Anđelke Ćup, novinarke medija Euronews
Novinarka medija Euronews Anđelka Ćup fizički je sprečena da prisustvuje konferenciji za štampu koju je organizovala Srpska lista u Kosovskoj Mitrovici. U dužem vremenskom periodu ta politička organizacija drastično selektuje medije koje poziva na konferencije za štampu. Najčešće poziv dobijaju dve redakcije. U vrlo dramatičnom danu, u kom su od strane policije bile zauzimane prostorije više institucija u Kosovskoj Mitrovici, Srpska lista nije odustala od selekcije medija. Na konferenciji za štampu sazvanoj za samo dva medija, pojavili su se i novinari drugih medija koji su želeli da prate događaj od izuzetnog značaja za javnost. Ti novinari bili su sprečeni da uđu u prostorije. Kako nije odustajala od pokušaja da prisustvuje konferenciji, protiv novinarke Euronews Anđelke Ćup upotrebljena je fizička sila. Neprijatnosti su doživele i novinarke Ivana Vanovac, urednica radija Mitrovica sever i predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu, i Maja Fićović, novinarka i direktorka radija Mitrovica sever, kao i novinarke Televizije Prva i medija Alternativa.13
13 Srpska lista sazvala konferenciju za novinare na koju nije pustila – novinare, autor: Budimir Ničić, tekst objavljen 30.08.2024. na portalu Glas Amerike.
U svom protestnom saopštenju, Udruženje novinara Srbije ocenilo je da je takav odnos prema medijima nedopustiv i zatražilo je od Srpske liste ravnopravan odnos prema svim medijima, bez obzira na njihovu uređivačku orijentaciju.14
Uskraćivanje prava na informisanost i prava na jezik
Srpski mediji na severu Kosova i Metohije ne dobijaju obaveštenja o posetama predstavnika Prištine. O tim posetama obaveštene su samo redakcije koje izveštavaju na albanskom jeziku. Nekada članovi tih redakcija dolaze sa predstavnicima Prištine u posetu opštinama na severu Kosova i Metohije.
Iako su njihove posete značajne za Srbe koji tamo žive, Srbima se uskraćuje pravo da o njima budu obavešteni. Kada srpski novinari i dođu do političara, političari ih ignorišu, odbijaju da im odgovore na pitanja, ne obezbeđuju im zakonom garantovan prevod. Takva je bila i avgustovska poseta kosovskog ministra Dželjalja Svečlje, koji je rečenicom „ako može jedna distanca“, odbio razgovor sa novinarkom KoSSev-a.15
Novinarka je insistirala da postavi pitanje, te ju je Svečlja uputio na prisutnu ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju. Osoba iz tima Aljbuljene Hadžiju na srpskom jeziku pitala je novinarku zna li albanski. Kada je novinarka rekla da ne zna, Hadžiju je odgovorila „sorry“ i produžila. Novinarka je zatražila da postavi pitanje na engleskom, ali joj ni to nije bilo omogućeno.
Tokom avgusta nekoliko medija se pismanim putem obratilo ministarstvu unutrašnjih poslova na čijem je čelu Dželjalj Svečlja sa zahtevom da budu obavešteni o posetama, kao i da se obezbedi prevod na srpski jezik. Na to pismo niko nije odgovorio.
Bezbednost redakcije KoSSev ugrožena izmišljenim vestima i fotomontažama distribuiranim na društvenim mrežama
Izmišljene vesti, uznemirujući sadržaji, uključujući i pretnje, čak i ubistvom – objavljivani su sa lažnim logom srpskih medija iz severne Mitrovice, a naročito sa logom portala KoSSev. Time ne samo da je ugrožena bezbednost novinara koji su se pojavili kao meta izmišljenih vesti, već je ugrožena i redakcija čiji logotipi su zloupotrebljeni. Udruženje novinara Kosova zatražilo je od policije Kosova i
14 Isto.
15 Od škole za romsku decu do sigurne kuće preko opštine Severna Mitrovica i tri ministarstva, tekst objavljen 20.08.2024. na portalu KoSSev.
jedinice za sajber kriminal da hitno ispita poreklo tih postova i spreči njihovo dalje distribuiranje.16
Strani plaćenici u akciji rušenja režima – optužbe medija Informer TV
Glavni urednik i vlasnik osnivača medija Informer TV u emisiji koja se emituje na toj televiziji izneo je neutemeljene optužbe na račun jednog broja nevladinih organizacija, koje su, kako se tvrdi, sa Zapada primale novac (79 miliona evra) kako bi finansirale proteste i na taj način srušile vlast u Srbiji. Među tim organizacijama su se, pored Trag fondacije, Beogradske otvorene škole, Građanskih inicijativa, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), Ne davimo Beograd, Kreni Promeni, našli i osnivači medija KRIK i BIRN. U slučaju udruženja Građanske inicijative, izneti su i detalji u vezi s njihovim poslovanjem, kao što je spisak zaposlenih, njihova mesečna primanja i druge pojedinačne transakcije.17
Zahtev da se Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije proglasi neustavnim
Donošenje Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije izazvalo je brojne negativne reakcije i u medijskoj zajednici, i kod međunarodnih organizacija, o čemu se više može pročitati u Monitoringu medijske scene u Srbiji za jul 2024. godine. Udruženje novinara Kosova dostavilo je Ustavnom sudu komentare na zakon, smatrajući ga neustavnim, takvim da se njim krši pravo na slobodu medija. U komentarima je posebno ukazano na neustavnost procedure donošenja zakona, članova koji uređuju sastav i rad Komisije, kao i definicije onlajn medija i žalbenog veća.18
Najavljeno formiranje timova za praćenje vesti o Srbiji u stranim medijima
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon najavio je obrazovanje timova koji će u stranim medijima pratiti vesti o Srbiji, i na njih reagovati.19 Komentarišući tu odluku, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, podsetio je javnost na to da takvi timovi već postoje jer da ne postoje, „ne bismo imali toliko svakodnevnih reagovanja sa raznim spinovanjima i
16 Opasna kampanja lažnim vestima, autorka: Jelena L. Petković, tekst objavljen 16.08.2024. na portalu Radio Goraždevac.
17 Informer o donacijama nevladinog sektora: Novac Zapada za izazivanje haosa u Srbiji, autorka: Milica Ljubičić, tekst objavljen 22.08.2024. na portalu Raskrikavanje.
18 Udruženje novinara: Ustavni sud da proglasi neustavnim Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, tekst objavljen 20.08.2024. na portalu Kosovo Online.
19 Gujon: Do kraja godine timovi zaduženi da demantuju lažne vesti o Srbiji na stranim jezicima, tekst objavljen 22.08.2024. na portalu agencije Beta.
zloupotrebama onoga što je o Srbiji rečeno“. Veljanovski je mišljenja da je cilj osnivanja timova koje je Gujon najavio „da se oni sada legitimišu i da mogu javno da istupaju, jer je država krenula u sukob sa civilnim sektorom koji kritički govori o Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću. Sada očigledno hoće da legitimišu svoju kontraofanzivu, i to može da posluži u propagandne svrhe vlasti, ali ne može doneti nikakvu demokratizaciju javnog dijaloga”.
Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, formiranje timova ocenio je rečima:
„Pošto, za razliku od domaćih, ova vlast ne može da kontroliše medije u inostranstvu, rešila je da otvori kancelariju koja bi se bavila širenjem istine o sebi, svojim dostignućima i ulozi u svetskoj politici“, kaže Pavićević.20
Godišnjice nestanka srpskih novinara sa Kosova
U avgustu je obeleženo 26 godina od otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića, novinara Radio Prištine.21 EULEX je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja u okolini Orahovca oteli pripadnici OVK i odveli ih u nepoznatom pravcu. Do danas nisu otkrivene činjenice o otmici, niti je poznata sudbina dvojice novinara.
Ranko Perenić je bio vozač, živeo je u Kosovu Polju. Đuro Slavuj je bio novinar, živeo je u Prištini, u hotelu „Božur“, u kom su bili smešteni izbegli iz Hrvatske posle operacije „Oluja“. Njih dvojica su 21. avgusta 1998. godine krenuli u Zočište, u manastir Sveti Vrači, kako bi napravili priču o povratku monaha koje je kidnapovala OVK.22 Na putu između Velike Hoče i Zočišta, zaustavili su ih pripadnici OVK. Od tog trenutka gubi im se svaki trag. Informacije o tome šta se dogodilo – i danas su nepoznate.
Nije poznata ni sudbina odnosno okolnosti ubistva novinara i prevodioca Aleksandra Simovića, koji je nestao u Prištini, 21. avgusta 1999. godine. Deo posmrtnih ostataka pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.23 Tadašnja šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu izjavila je 2017. godine da je to
„jedan kroz jedan ratni zločin“.24
20 Vlada formira timove za praćenje stranih medija: Propaganda ili zaštita imidža Srbije?, autor: Ž. Bošnjaković, tekst objavljen 22.08.2024. na portalu dnevnog lista Danas.
21 Navršava se 26 godina od otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića, saopštenje objavljeno 21.08.2024. na portalu UNS.
22 Novinari Ranko Perenić i Đuro Slavuj: Nestali na radnom zadatku pre 25 godina, autorka: Jelena L. Peković, izvor: Međunarodna federacija novinara (IFJ), tekst objavljen 22.08.2023. na portalu Javni servis.
23 Ubistvo Aleksandra Simovića Sime: Svedoka otmice ima, kidnaperi i ubice na slobodi, autorka: Jelena L. Petković, tekst objavljen 27.12.2018. na portalu UNS.
24 Nesavesne istrage i ćutanje o zločinima nad novinarima u međunarodnim i kosovskim institucijama, tekst objavljen 9.11.2017. na portalu UNS.
II MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA
Na polju usvajanja novih zakona ili izmena postojećih nije bilo značajnih novina.
III IMPLEMENTACIJA POSTOJEĆIH PROPISA
Projektno sufinansiranje
Konkursi za projektno sufinansiranje na lokalnom nivou raspisani su u opštinama Temerin, Smederevska Palanka, Subotica, Irig, Bački Petrovac i Bačka Palanka.25
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da konkurse za projektno sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za ovu godinu nije raspisalo 45 od ukupno 167 lokalnih samouprava. Zakonski rok za raspisivanje konkursa bio je 1. mart.26
Kada je reč o izigravanju projektnog sufinansiranja, ta pojava je primećena i u ovom mesecu. Nastavljena je praksa podržavanja projekata koje komisija o dodeli sredstava nije podržala. Iako je Zakonom o javnom informisanju i medijima predviđeno da pojedinačna davanja u domenu projektnog sufinansiranja ne mogu prelaziti 5% ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa, Ministar informisanja i telekomunikacija se priklonio rešenju da putem pojedinačnih (diskrecionih) davanja naknadno podrži projekte koje Komisija nije podržala.
Nekadašnji pravilnik je predviđao da se pojedinačna davanja daju za projekte koji nisu mogli biti planirani u vreme raspisivanja konkursa (vanredne okolnosti, hitnost realizacije itd). Takva odredba nažalost više ne postoji u tom obliku i sada je jasno da se na ovaj način zloupotrebljava time što se nepodržani mediji mogu javiti na konkurs sa istovetnim projektom.
Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje oglušio se o Zakon o elektronskim medijima
Na hitnoj sednici Saveta REM-a, održanoj 3. juna 2024. godine, doneta je odluka o podnošenju inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe člana 126. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, koja predviđa da „članovi Saveta izabrani u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
25 https://www.uns.org.rs/desk/akcija.html?position=1
26 Četvrtina lokalnih samouprava nije raspisala medijske konkurse; MIT: Pokrenućemo prekršajne postupke, autorka: K. Kovač Nastasić, tekst objavljen 1.08.2024. na portalu UNS.
Imajući u vidu da je Zakon o elektronskim medijima stupio na snagu početkom novembra 2023. godine, krajem avgusta 2024. godine jasno je da nakon godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, neće moći doći do smene postojećih i imenovanja novih članova Saveta REM, što predstavlja nepoštovanje Zakona o elektronskim medijima.
Odgovornost za nepostupanje po rečenoj zakonskoj odredbi leži u Odboru Narodne skupštine nadležnom za informisanje. Taj se Odbor oglušio o Zakon o elektronskim medijima, prema kom je bio obavezan da javni poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta objavi najranije šest meseci, a najkasnije tri meseca pre isteka mandata, što znači početkom avgusta 2024. godine.
IV SLAPP TUŽBE USMERENE PREMA NOVINARIMA I MEDIJIMA
Sredinom avgusta udruženje Građanske inicijative objavilo je Izveštaj u kom se odgovara na sledeća pitanja: Prepoznaje li zakonska regulativa u Srbiji tzv. SLAPP tužbe? Koje i kakve posledice tužbi sa SLAPP karakteristikama trpe aktivisti i mediji? Šta treba činiti kako bi se pogođeni zaštitili od SLAPP fenomena?
Izveštaj je sačinjen u sastavu analize „Od ućutkivanja do osnaživanja: Regionalni odgovor na SLAPP tužbe na Zapadnom Balkanu“, sprovedene od strane Balkanske mreže za razvoj civilnog društva. U okviru Izveštaja je data analiza pravne regulative i propisa u Republici Srbiji i procena uticaja SLAPP tužbi na aktiviste i medije. Izveštaj sadrži i više studija slučaja na osnovu kojih se čitalac može upoznati sa taktikama i strategijama kojima se služe i tužioci i tuženi, kao što se može upoznati i sa preporukama za suočavanje sa izazovima koje donosi SLAPP fenomen.
Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
