Novcem možeš da kupiš i ćutanje naroda

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Novosti

Prate nas, tuku, hapse. Snimaju me “pratioci” u crnom, snimam i ja njih. Ponudim ih i Coca-colom jer je vruće, da se okrepe. Pištaljka je vid građanskog, mirnog otpora. Pokušavamo da ohrabrimo građane da jasno iskažu nezadovoljstvo i javno kažu da Aljbin Kurti nije naš oslobodilac i da ne uživamo u atmosferi gde su nam duge cevi uperene u glave – tako je lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, objasnio gotovo svakodnevne proteste kojima javnosti i političarima u Prištini skreće pažnju kako se Srbi na severu Kosova osećaju. Zbog tromosti i neregovanja Srpske liste stekli su prilične simpatije građana.

Dva dana nakon razgovora za Novosti, kada je pokušao pištaljkom da objasni šta misli o poseti kosovskog premijera Kurtija Severnoj Mitrovici, Arsenijević je ponovo uhapšen. Po treći put u poslednjih mesec dana.

Beograd obezbeđuje plate za 40.000 Srba na Kosovu. Osim da ne ostavi ljude bez kore hleba, ne može puno da uradi. Veliki je problem što mnogi koji primaju plate u srpskom sistemu ne žive na Kosovu – ističe Aleksandar Arsenijević, lider Srpske demokratije

Izvršni direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) Ljuljzim Peci ocenio je to kao “sraman čin kosovske policije”. Svojevremeno ambasador Prištine u Stokholmu, potom prvi oficir za vezu u Beogradu, napisao je da hapšenje građanina koji nenasilno protestuje pokazuje ozbiljan problem sa ljudskim pravima na Kosovu. Izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Ismet Kreziju dodao je da je to kršenje prava na slobodu izražavanja i mirno okupljanje. Dardan Molićaj, lider Socijaldemokratske partije (SDP), obratio se kosovskim vlastima rečenicom da je Arsenijević uhapšen “zato što je protestovao protiv vas i zato što je Srbin”.

– Beograd i Priština se trenutno lupaju palicama, ali su im palice previše kratke, pa dosežu samo do severa i udaraju po našim glavama. Nema sumnje, vlast u Prištini nas posmatra kao korov na delu teritorije koju osvajaju i koji valja iskoreniti. Zato je teško ubediti ljude da ako uzmu pištaljku, ne znači da podržavaju našu stranku i da će snositi posledice od Srpske liste. Takođe i da neće završiti mesecima u zatvoru, jer kosovske vlasti svim Srbima stavljaju na teret filozofsko delo, “ugrožavanje ustavnog poretka Kosova” – govori o situaciji Arsenijević.

Na dan kada su građani Severne Mitrovice izašli da protestuju zbog hapšenja četvorice mladića srpske nacionalnosti, premijer Kurti je otvarao radove na novoj policijskoj podstanici u Lešku, u opštini Leposavić. Zajedno sa kosovskim ministrima unutrašnjih poslova Dželjaljom Svečljom i lokalne samouprave Eljbertom Krasnićijem, seo je u novootvoreni restoran brze hrane “Heb’s” u vlasništvu kosovskog Albanca, u Ulici kralja Petra, u mitrovačkoj pešačkoj zoni.

Ekonomsko-trgovinska ofenziva je iznenađujuća novina za Srbe. Kako se dešava paralelno sa policijskim akcijama, građani je isključivo vide kao provokaciju. Tako su saznali da je kosovska Agencija za privatizaciju nedavno prodala još četiri objekta u centru Severne Mitrovice. Kupci su kosovski Albanci. Duge cevi i hapšenja, kombinovano sa privatizacijom i biznis interesima su, smatraju Mitrovčani, očigledno kooridinisani, strateški planirani, sa ciljem da zastraše i iritiraju.

Market “Meridian express” otvoren je krajem avgusta, uz pojačano prisustvo kosovske policije, na ćošku kod spomenika knezu Lazaru. Par dana kasnije, u pešačkoj zoni je otvoren i restoran brze hrane “Heb’s”, a reklama sa sloganom “kur ti” (kada ti, u prevodu s albanskog) građane je podsetila na prezime kosovskog premijera i dosolila živu političku ranu. Na drugoj strani ulice, kraj novostvorene Pošte Kosova, osvanuo je “Missini”, popularni lanac poslastičarnica južno od Ibra.

– To su politički marketi i ja neću u njih ulaziti. Mi poslujemo sa komšijama Albancima više od 70 godina i svašta smo zajedno preživeli. Ovo je propaganda, da pokažu da oni dovode albanske privrednike na sever prvi put. Istovremeno, sa zabranom uvoza srpske robe i platnog prometa, srpski privrednici jedva sastavljaju kraj sa krajem – ističe Arsenijević.

Sve što nam se događa je negde očekivano i velikim delom našom krivicom, odnosno ljudi koji su vodili sever Kosova od 2013. godine – govori Dejan Nedeljković

Članovi kosovske vlade ne obaveštavaju srpske medije kada dolaze u učestale posete severu pa građani to saznaju tako što ih zaustavi policija i zabrani im da nastave hodati šetalištem. Ako novinarske ekipe sa severa naiđu na političare, ostaju uskraćene za odgovore na pitanja i bivaju ignorisane. Ministri sa njima ne komuniciraju na srpskom, iako su i albanski i srpski kosovskim ustavom jednaki i zvanični jezici na Kosovu. U pratnji ministra su uvek PR timovi i često mediji koji izveštavaju na albanskom.

Srpska lista u dužem vremenskom periodu drastično selektuje medije, a konferencije za novinare organizuje najčešće samo za njima “prijateljske”. I u dramatičnom danu, kada je kosovska policija zauzela prostorije institucija Republike Srbije, ta stranka je nastavila sa istom praksom. Novinari su fizički sprečavani da uđu na konferenciju za medije. Kasnije se predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, izvinio novinarima frazom o “tehničkim greškama”.

U obraćanju javnosti, a povodom poteza Prištine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je niz zahteva i mera koje će preduzeti srpske vlasti – od povratka na status quo ante, preko formiranja Zajednice srpskih opština, do proglašenja područja posebne socijalne zaštite. Prištinski zvaničnik lakonski je prokomentarisao “Shihe në andërr ‘Status Quo Ante-n’ se na po merremi me ‘Status Quo Post’!” Ili “Sanjaj o ‘statusu quo ante’, jer se bavimo ‘statusom quo post’!”

– Beograd obezbeđuje plate za 40.000 Srba na Kosovu. Osim da ne ostavi ljude bez kore hleba, ne može puno da uradi. Veliki je problem što mnogi koji primaju plate u srpskom sistemu ne žive na Kosovu. Pojedinci primaju čak i po sedam plata, a imamo porodice bez ijedne. Nadam se da će to biti rešeno – ističe 32-godišnji Aleksandar Arsenijević.

– Čisti populizam – smatra građanski aktivista Dejan Nedeljković, koji je u vreme prvih kosovskih izbora na severu bio rame uz rame sa ubijenim liderom kosovskih Srba Oliverom Ivanovićem.

– Predsednik je kao pobedu proglasio otvaranje pisarnica privremenih organa na Brnjaku i Rudnici. Srbi su to jedino razumeli kao finansijsku podršku, jer u zemlji gde se sve kupuje novcem možeš da kupiš i ćutanje naroda – odsečan je Nedeljković.

Kao spornu stvar on vidi i najavljeno uspostavljanje posebnog Tužilaštva za procesuiranje zloupotreba i kršenja ljudskih prava, jer se plaši da bi moglo da se zloupotrebi prema Srbima koji su protiv Srpske liste.

– Sve što nam se događa je negde očekivano i velikim delom našom krivicom, odnosno ljudi koji su vodili sever Kosova od 2013. godine. Naša propast je počela sa poslednjim barikadama, sa odlukom da se uklone, izlaskom iz institucija i Banjskom kao ekserom u kovčegu. A Kurti radi ono što je obećao glasačima i to mu drži rejting na 56 odsto – ističe Nedeljković.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 11. septembra, gotovo godinu dana posle sukoba u Banjskoj, optužnice protiv 45 osoba, među kojima i Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste i biznismena. Označen je kao vođa grupe, kao što je i sam javno izjavio.

– Nažalost, ne nazire se svetlost na kraju tunela, barem ne do 2025. godine i redovnih lokalnih izbora. Tada Srbi mogu da povrate opštine, ali mislim da nikada neće biti kao pre izlaska iz institucija i očekujem veliki otpor Prištine – naznačava Nedeljković.

Srbi na Kosovu prava ne vide ni u zakonskim fusnotama, oslikava Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC).

– Više od 500 mladih čeka da dobije dokumenta u opštini Severna Mitrovica, koja je deo kosovskog sistema. Sutra mogu da ih zaustave i uhapse jer imaju samo lična dokumenta “paralelnih institucija” – navodi Radaković.

Kosovo je 9. avgusta usvojilo novi Zakon o ličnim dokumentima koji bi trebalo da olakša njihovo dobijanje i poboljša zaštitu podataka građana.

– Ali administrativnim uputstvima su zakomplikovali proceduru. Tako da Srbin koji živi na severu, napuni 18 godina, a pre toga nije bio prijavljen u kosovskom sistemu, sada može da se prijavi samo kao strani državljanin. Potom dobija probnu ličnu kartu, a nakon pet godina stiče uslov za kosovsko državljanstvo. Sa takvim dokumentom ne može da ostvari mnoga prava, na primer ne može da glasa – pojašnjava Radaković.

I to je, ističe, samo jedan od primera administrativnih opstrukcija.

– Nepoverenje u političke aktere i institucije sistema, kolektivni pesimizam, nebezbednost i ugroženost, samo su neki od odgovora koje dobijamo. Po oceni ispitanika, poslednje dve godine su posebno kritične za ličnu bezbednost i značajna je razlika u sredinama na severu i u drugim delovima Kosova – kaže Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije AKTIV, koja sprovodi brojna istraživanja o uticaju društveno-političkih pitanja na kvalitet života Srba širom Kosova.

Van svake sumnje je, podvlači, dominantno mišljenje građana da su brojne odluke vlade Kosova i konstantan pritisak na četiri opštine na severu usmereni protiv interesa građana srpske nacionalnosti.

– Nedavno zatvaranje pojedinih institucija na severu, ukidanje dinara, pošte, zabrana uvoza robe poreklom iz Republike Srbije, snažno su uticali na celokupnu zajednicu, od kojih se mnogi pitaju da li otići. Tome treba dodati i glasno ćutanje čelnika jedine političke partije koja predstavlja srpsku zajednicu u institucijama, Srpske liste, koja ni u jednom trenutku nije bila spremna na preuzimanje političke odgovornosti za neuspeh dosadašnje politike – pojašnjava Milićević.

– Sve navedeno ostavlja ozbiljne posledice po srpsku zajednicu, čija su budućnost i egzistencija na Kosovu neosporno ugrožene. Štaviše, govorimo o zajednici čija se prava duže od dve decenije u svakodnevnom životu nedovoljno poštuju – govori Milićević i dodaje da vlasti u Beogradu i dalje uveravaju da “nema predaje KM”, a tim i drugim populističkim parolama vešto se prikriva činjenica dogovorenog u Briselu i Ohridu.

– Odlagalo se neminovno, a u par navrata pretilo i sukobom (septembar 2021. i jul 2022.), da bi se na kraju ipak sve razrešilo ukidanjem KM tablica i priznavanjem kosovskih dokumenata, uključujući i pasoše. To je samo jedna od mnogih epizoda koje su snažno uticale na srpsku zajednicu na severu Kosova, koja će se teško oporaviti od mnogobrojnih kriza u poslednje tri godine – ističe Milićević i zaključuje da se ne mora biti posebno pronicljiv u proceni kakvu budućnost mogu očekivati.

Između poslednjeg izveštaja o stanju ljudskih prava na severu Kosova i narednog koji će biti objavljen u trećoj nedelji novembra mnogi će, kaže, već napustiti svoje domove. Zajednički imenitelj svih do sada objavljenih izveštaja AKTIV-a jesu trendovi vezani za migraciju stanovništva. U procentima, pokazuju da između 48 i 55 procenata svih ispitanika u narednih pet godina svoj život ne vide na Kosovu i da se dugoročno opredeljuju za “stabilniji i prosperitetniji prostor”.

– Posebno je zabrinjavajuće da mladi čine dve trećine onih koji su napustili Kosovo ili ga nameravaju uskoro da napuste. Ovakvo stanje je posebno pogoršano na severu Kosova, gde među mnogobrojnim primerima jedan posebno ilustruje stanje u društvu. Od 22 đaka samo jednog odeljenja svršenih srednjoškolaca u Mitrovici, 20 budućih brucoša će školovanje nastaviti u nekom od univerzitetskih gradova centralne Srbije – priča Miodrag Milićević.

Brojni su primeri odlaska i čitavih porodica.

– Odlaze u tišini. Osim rodbine, prijatelja i komšija, oni nisu tema javnosti ili se pak u razgovorima njihov odlazak relativizuje uz opasku “pa odlaze i drugi ljudi”.

Razgovore sa kosovskim zvaničnicima u okviru unutrašnjeg dijaloga izvršni direktor AKTIV-a opisuje u nekoliko reči: simulacija bez suštine i iskrenih namera predstavnika vlasti, demonstriranje visokog stepena arogancije i bez želje za rešavanjem problema. Ali kada se taj pokušaj dijaloga survao, ističe, nije odustao. Ponovo je dao šansu održavanju komunikacije i zajedničkog postojanja. AKTIV na čijem je čelu Milićević i KIPRED koji predvodi Peci i dalje pokušavaju da dođu do tačke sporazumevanja sa predstavnicima institucija kroz Multietnički karavan.

– Okupili smo deo građanske alternative, osobe koje se zaista suštinski zalažu za dijalog kao način da idemo napred i organizujemo sastanke. Pokušavamo da držimo iskru normalnosti u svem ovom ludilu i haosu i ne odustajemo – istrajan je Milićević.

– Spasa nam nema, propasti nećemo – ističe i građanski aktivista Dejan Nedeljković iz Banjske.

Sidro ne planira da diže ni Aleksandar Arsenijević:

– Druge mogućnosti nemam, osim da budem optimista i borim se za bolji život. To je to.

Prvi dio reportaže pročitajte na ovom linku.

Tekst je prenet sa portala Novosti.