Kad „lajk“ zameni zagrljaj

Autorka: Jelena Aleksić

Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine usamljenost proglasila za globalnu pretnju po zdravlje osnivajući i međunarodnu komisiju naučnika koji se već godinu dana bave ovim problemom pokušavajući da ponude nekakav odgovor milionima ljudi širom planete koji ovako osećaju. Među njima je, nažalost, sve više mladih što posebno zabrinjava imajući u vidu da su decenijama najusamljeniji bili stari.

I to je imalo i ima brojna objašnjenja – njihovi najbliži prijatelji i(li) partneri boluju, umiru, deca odlaze pa mnogi seniori ostaju izolovani od zajednice i društva što sledstveno izaziva osećaj usamljenosti. U pitanju je odavno prepoznat problem koji Japan, primera radi, rešava osnivanjem Ministarstva za usamljenost što čini i Velika Britanija 2018. Danas se, međutim, mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, suočavaju sa epidemijom usamljenosti među mladima do 30 godina, a kako pokazuju istraživanja sve češće i sve masovnije ovaj osećaj mori i tinejdžere pa čak i osnovce. 

Istraživanje koje je nedavno predstavila farmaceutska kuća „Štada“ je otkrilo da je socijalna izolacija ne samo narastajući, već i sveprisutni problem u 23 evropske zemlje obuhvaćene studijom uključujući i Srbiju.

(NE)DRUŠTVENE MREŽE: Među Evropljanima starijim od 55 godina, 41 odsto njih kaže da se osećaju usamljeno, ali isto tvrdi čak 63 procenta mladih između 18 i 35 godina, onih koji su danas, bar naizgled, povezaniji jedni s drugima više nego ikada. Ispostaviće se da je ova „konekcija“ zamka koja u okean usamljenosti vuče milione davljenika.

Naš sagovornik Aleksandar Dimitrijević, klinički psiholog i psihoanalitičar koji radi u Berlinu, tvrdi da je ključni razlog za masovnu pojavu usamljenosti među mladima preterano korišćenje društvenih mreža, danonoćno surfovanje i zamena stvarnog života iliti življenja za virtuelni. A tu mladi u Srbiji prednjače u odnosu na vršnjake u većini evropskih zemalja.

Istraživanje EU kids online rađeno 2020. godine u 19 evropskih zemalja uključujući i Srbiju je pokazalo da su naša deca gotovo opsednuta internetom, te da dobar deo svog vremena provode upravo pred ekranima. U proseku, polovina ispitivane dece uzrasta od devet do 16 godina koristi mobilni telefon svakodnevno. 

Nažalost u vrhu smo i po broju najmlađe dece koja svakodnevno koriste internet pa je posle Litvanije, Srbija na neslavnom drugom mestu po masovnosti korišćenja interneta među decom uzrasta od devet do 11 godina.

„Mnogi mladi ljudi odrastaju tako što nemaju bliske, duge kontakte – prijateljske ili romantične veze sa osobama sa kojima provode dovoljno vremena zajedno. Oni se povremeno dopisuju ili razmenjuju slike, citate, video klipove i slično, ali, s moje tačke gledišta, žive u zabludi da uistinu imaju prijatelje. Još je gore to što preterana upotreba društvenih mreža može smanjiti ili potpuno onemogućiti razvoj socijalnih veština neophodnih za to da sa nekim počnete da se družite ili zabavljate. Isto se može dogoditi i nekome ko ih je imao, pa ih je upravo zbog interneta izgubio „, objašnjava Dimitrijević i dodaje da je u krizi podrška potrebna, ali „može lako da se desi da ne znamo ni kako da do nje dođemo ni kako da je iskoristimo“.

Njegova koleginica sa Beogradskog univerziteta Tamara Džamonja Ignjatović podseća na istraživanja rađena u Srbiji koja su pokazala da mladi ljudi danas pate od mnogih psihičkih i mentalnih poteškoća i da retko traže pomoć. Profesorka Džamonja je i članica tima Majska platforma, grupe stručnjaka koji su posle majskih tragedija prošle godine pokušali da detektuju, a onda i iznađu rešenja za sve raširenije nasilje među mladima.

„Istraživanja pokazuju da 40 odsto mladih uzrasta od 18 do 30 godina ima neke psihičke teškoće, najčešće u vezi s depresijom, posttraumatskim stresnim poremećajem, poremećajem ishrane i anksioznošću, kao i da ima potrebu za dodatnom psihološkom podrškom“, kaže naša sagovornica.

Tamara Džamonja Ignjatović: Sve više se komunicira preko društvenih mreža, bez direktnog kontakta uživo

SOS: Slične podatke potvrđuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) gde je više od trećine mladih ( od 15 do 30 godina) priznalo da im je trebala pomoć psihologa ili psihoterapeuta ali je nisu potražili.

„Razlozi za osetljivost dece i mladih su višestruki i mogu se tražiti kako u razvojnim karakteristikama ovog uzrasta, ali i u specifičnim spoljnim pritiscima, od porodičnih okolnosti, obrazovnog sistema do širih društvenih faktora, ali i nedovoljne dostupnosti usluga podrške mladima. Što se usamljenosti, konkretno tiče, jedan od razloga je i premeštanje komunikacije na online, u virtuelni prostor. Sve više se komunicira preko društvenih mreža, bez direktnog kontakta uživo, a kvalitet takvih kontakata, umesto produbljenih emotivnih i prijateljskih veza, ustupa mesto brojnijim ali površnim kontaktima, svedenih na ‘lajkove’“, konstatuje profesorka Džamonja ističući da se mladi „povlače i usamljuju zbog sve češćeg nasilja kojim su okruženi, posebno nasilne verbalne komunikacije, koja lako prerasta i u fizičko nasilje“.

Psiholozima, dakle, ljudima struke i nauke sasvim je jasna veza između preterane upotrebe telefona i osećanja usamljenosti. I to, razume se, niko od njih ne krije. Ipak, mladim ljudima taj „link“ prolazi ispod radara.

Tek 20 odsto onih koji se žale da su usamljeni problem prepoznaje u virtuelnom svetu. Mladi u Srbiji, kako je pokazalo „Štadino“ istraživanje uglavnom svoje osećaje povezuju sa izgaranjem na poslu što je za Dimitrijevića tek fenomen iskrivljenog ogledala.

Kako je usamljenost postala zabrinjavajuća, tako su i razne grane industrije počele da osmišljavaju moguće biznise koji se baziraju na, uslovno rečeno, eksploataciji usamljenosti. Industrije zabave i druge pronalaze prostor za humano delovanje što ne isključuju i dobru zaradu.

Na Tiktok nalogu „Starter story“ objavljena lista tri biznisa koju su upravo na problemu usamljenosti uspeli da naprave solidan profit.

1.Jedna od kompanija koje se bave problematikom usamljenosti, je i Kompanija Papa (Papa Company). Ona obezbeđuje društvo licima koja su zainteresovana za njihov program osnaživanja – vitalne društvene podrške i nege kako bi ojačali porodice, pomogli starijim odraslim osobama da ostanu povezani naglašavajući da se članovi osećaju fizički i mentalno zdravije i da imaju ređe posete bolnicama.

Vrednost kompanije procenjuje se na oko 1,4 milijarde dolara.

2) Bord Gejm (Board Game) – Vertellis je koncept druženja kroz igru za porodična i druga okupljanja. Igra sa kartama Vertellis je zasnovana na pitanjima iz ličnog života i emotivnim doživljajima istog, što omogućava stvaranje bliskosti, povezanosti, razumevanja, mogućnosti boljeg upoznavanja, opuštanja i zabave. Ova društvena igra vlasniku donosi prihod od 400.000 evra mesečno.

3) Pošalji prijatelja (SendAFriend) je kompanija čija je delatnost proizvodnja igračaka koje se poklanjaju, sa zaradom od oko 800.000 evra mesečno. Deo prihoda od prodaje donira se u humanitarne svrhe.

GEJMING UMESTO LOPTE: „Bojim se da nije stvar u poslu. Koren problema je isti. Preterano korišćenje društvenih mreža dovodi do deregulacije sistema za lučenje dopamina u mozgu i oni ne osećaju jaku motivaciju, žar, strast za tim da obavljaju svoj posao. Odlaze na posao, lako i brzo osećaju da su iscrpljeni, ali pravi razlog je to što su pre toga već iscrpeli svoje nervne sisteme. Istraživanje iz 2008. iz beogradskih vrtića je pokazalo da deca tri sata dnevno provode na internetu i meni ono najtužnije, najviše su vezani za ekrane vikendom“, komentariše naš sagovornik i objašnjava zašto je ovaj planetarno rasprostranjeni fenomen tako opasan: „Mnogo toga što može da vidi na ekranu dete ne razume i ne bi trebalo da bude izloženo tome bez prisustva odrasle osobe koja može da objašnjava šta se dešava ili da reaguje na neprimeren sadržaj i ponudi nešto drugo. Viđao sam kako mala deca gledaju Simpsonove pre nego što znaju da čitaju titl i izrazi lica su im smešni. Na površnom nivou, njima je to smešno, ali ona tu ništa ne razumeju, dok su njihovi mozgovi bombardovani tolikom količinom vizuelne i auditivne stimulacije koja nikako ne može biti integrisana.“ 

Ako je dete zaista otac čoveku kako tvrdi engleski pesnik Vordsvort, a njegovu misao preuzima i Frojd, onda je sasvim jasno zašto se omladina u Srbiji pretvara u armiju usamljenika i zvučaće paradoksalno, ali u tome zaista nisu usamljeni. 

PRETNJE: Naučnici su, dalje, otkrili vezu između usamljenosti i antidemokratskih stavova: sklonost ka populizmu, verovanju u teorije zavere, autoritarni stavovi i odobravanje kršenja političkih pravila i nasilja.

Dimitrijević kaže da se usamljenost često javlja iz osećaja socijalne izolacije, ali i da ljudi sa ovakvim osećajima mogu postati ili kreirati ozbiljan društveni problem: „Usamljene osobe mogu početi da se ponašaju čudno kada njihove bazične potrebe za socijalnim kontaktom nisu zadovoljene. Mogu početi da vode dnevnik i učlaniti se u hor, ali mogu i da rešenje traže na disfunkcionalne, devijantne načine, tako što će se tući, napadati, silovati, privlačiti pažnju, ili mogu da se udružuju sa osobama koje doživljavaju kao slične u subgrupe koje mogu da se odaju drogama, prerastu u neobične religijske sekte ili opasne terorističke grupe. I zato je delovanje na sistemskom, institucionalnom nivou veoma važno „, smatra naš sagovornik.

Aleksandar Dimitrijević: Preterana upotreba društvenih mreža može smanjiti ili potpuno onemogućiti razvoj socijalnih veština neophodnih za druženje ili zabavljanje

REŠENJA: Kako se boriti protiv mobilnog telefona posebno u Srbiji gde ga više od 90 odsto mladih koristi za društveno umrežavanje?

„Jedna od stvari koja bi mogla da se preduzme je da škola ponovo postane mesto gde se mladi okupljaju da se druže, ne samo da ispune školske obaveze koje im često i ne predstavljaju zadovoljstvo. To mogu biti različite vannastavne aktivnosti, sekcije kroz koje mogu da ispolje svoje talente, ali i da se druže sa decom i mladima sličnih interesovanja. Zatim, različite zajedničke aktivnosti, od sportskih do humanitarnih, akcije ulepšavanja učionice, školskog dvorišta, da učestvuju i sarađuju u osmišljavanju okruženja koje onda doživljavaju kao svoje „vlasništvo“, lični prostor u kome se bolje osećaju i druže“, predlaže profesorka Džamonja.

Upitan koji je lek za usamljenost, Dimitrijević nudi najjednostavniji (i često najkompleksniji) odgovor – ljubav i kreativnost: „Ako me pitate šta otklanja usamljenost, samo su dva odgovora – ili ljubav ili kreativnost. Ili osećamo duboku povezanost sa nekim osobama i zahvaljujući tome prevazilazimo usamljenost (ili strah od usamljenosti) ili nešto stvaramo i u stvaralačkom činu znamo da naša samoća ima smisao.“

Što se tiče zajednice, nažalost, u mnogima postoji ogromna razjedinjenost koju neretko rukovodioci podgrevaju kako bi lakše upravljali, dodaje: „U takvim situacijama, društvom može da se proširi užasan nivo gubitka entuzijazma, nade, solidarnosti, pa na širokom nivou se onda pojavljuje veliko osećanje usamljenosti. Tu imamo primer Engleske koja je krajnje ozbiljno shvatila ovaj problem prilazeći mu institucionalno. Izvesno je da ove probleme treba rešavati što pre, jer usamljenost može da vodi do bolesti kod pojedinca, ali i do poremećaja i bolesti metaforički rečeno na nacionalnom i internacionalnom nivou.“

Naš sagovornik naglašava kako je na samom kraju ono što nas čeka krajnje nepredvidljivo, ali je gotovo sigurno da će u godinama i decenijama koje dolaze ljudi biti bliži mašinama nego jedni drugima, te da će „ostati nekakvo slepilo za unutrašnji život i nekakva neprilagođenost u socijalnim odnosima.“

Antrfile

Eksploatacija teskobe

Glose: