Predstavljanje konkursa Biber u Ulcinju (FOTO)
Izvor: Saopštenje za javnost
O šestom višejezičnom Konkursu za kratku priču na temu pomirenja Biber, koji je u toku, kao i zbirkama proisteklim iz ovog Konkursa, govorilo se na književnoj večeri održanoj u Ulcinju, 4. aprila 2024. godine.
Događaj je organizovan u Libraria Ulqini, a u razgovoru su učestvovalii autori i autoke objavljenih priča u Biber zbirkama: Aida Šečić Nezirević (Travnik), Srđan Miljević (Beograd), Nikola Nikolić (Podgorica), kao i prevodilac Qerim Ondozi (Priština).
O ideji konkursa, kako se ta ideja razvijala i menjala kroz godine, počev od 2016. kada je prvi put raspisan Biber konkurs, govorila je Katarina Milićević (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd).
Katarina je pozdravila ulcinjsku publiku i rekla: „Najpre želim da se zahvalim gradu Ulcinju, i građankama i građanima. Mi smo skoro trećinu svojih programa mirovnog obrazovanja organizovali upravo u Ulcinju i uvek smo bili vrlo srdačno dočekani. Na jednom mirovnom treningu smo i počeli da promišljamo o organizovanju mirovnog konkursa i taj proces nas je doveo do Bibera.”
Šesti Biber konkurs je otvoren do 26.05. 2024. godine. Mogu da učestvuju autori i autorke kratkih priča koji pišu na albanskom, makedonskom, srpskom, crnogorskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku. Svi uslovi za učestvovanje i prijava nalaze se na ovom linku.
(FOTO GALERIJA)
Priče koje žiri odabere da budu nagrađene ili objavljene u zbirci, prevode se na ostale jezike. Na šestom konkursu o pričama odlučuje žiri koji čine: Tanja Stupar Trifunović, Almin Kaplan i Jasna Dimitrijević.
Qerim Ondozi je od samog početka angažovan na Biber konkursu, kao prevodilac, pa se on osvrnuo na specifičnost ovog konkursa na regionalnom nivou:
„Naša sećanja nisu samo nešto što naš mozak proizvodi u vidu slika koje vidimo zato što odlučimo da ih vidimo. Naša druga čula registruju mnogo toga, što se ne dešava našom voljom, pa sećanje može da bude u vidu osećaja, ili čak mirisa, a to je mnogo snažniji doživljaj,“ rekao je Qerim.
Moderatorka razgovora bila je Arlinda Osmanoviq, a ceo događaj je organizovan u saradnji Libraria “Ulqini” i Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd.
Nikola Nikolić rekao je da mu je čast što je njegova priča „Antifada“ uvrštena u Biber zbirku o kojoj je rekao: „Hteo sam da prikažem život jedne Palestinke koja je ostala bez sina, tako da se moja priča odnosi na sukob Izraelaca i Palestinaca, a pisao sam je još 2020. godine“. Nikola se osvrnuo i na uticaj koju književnost i sami pisci imaju na društvo: „Pisci mogu da budu korektivni faktor, da povezuju ljude i da prelaze granice. Treba da budu linije spajanja, a ne razdvajanja.“
Aida Šečić Nezirević, autorka priče „Pogača“ izjavila je da je njena priča 90% istinita. Osvrnuvši se na trenutnu situaciju rekla je: „Ja sam lektorica, i makar dobila otkaz moram da kažem da sam primorana da naš jezik delim na četiri, na bosanski, hrvatski, srpski i crnogorski, a to nisu četiri jezika, nego jedan. Nema smisla to razdvajanje. Mi pisci se trudimo da ne bežimo jedni od drugih.“
Srđan Miljević autor je priče „Rat je ružna reč“ i o njoj kaže: „Moja priča o ratu je iz ugla deteta, jer deca ne razumeju mržnju.“
Zbirke priča koje su predstavljene su plodovi Biber konkursa za kratke priče na temu pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, kao i za priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.
Konkursi i sve zbirke priča su višejezični i na njima mogu da učestvuju autori i autorke koji pišu na albanskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom, srpskom ili makedonskom jeziku.
