Dobra dela i pomoć u nevolji Srbi ne zaboravljaju lako: Tome svedoči jedan restoran u Valjevu

24. March 2024.
A ako vas put nanese u Valjevo, u jednoj tamošnjoj kafani možete dobiti kratak kurs istorije, ali i lekciju o zahvalnosti... Ukoliko imate korene u Poljskoj - možete dobiti i besplatan ručak. I tako je već četiri godine, a priča je stara čak 109.
n1 da
Foto: N1

Autor: Aleksandra Kuzmanović, Izvor: N1

Na tragu priče da Srbi dobra dela i pomoć u nevolji ne zaboravljaju lako stigli smo u Valjevo, kod kafedžije Đorđa Momića. U Momićevom restoranu Poljaci hranu i piće ne plaćaju, a kada su mu u goste došli predstavnici poljske ambasade i zatražili račun, on im je odgovorio…

„Ja sam im rekao da je profesor doktor Ludvig Hiršfeld pre 100 godina platio taj račun“, kaže.

Ludvig Hiršfeld, čovek kojem su Valjevci zahvalni i 100 godina kasnije, zadužio je čovečanstvo svojim naučnim otkrićima. Između ostalog, dokazao je da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora, a uveo je i današnji način oznaka krvnih grupa. A po čemu ga pamte Srbi?

„Čovek koji je nas poprilično zadužio u Prvom svetskom ratu“.

„Sa svojom suprugom Hanom je bio ovde na području grada Valjeva i pomagao je dosta u lečenju srpskih vojnika od pegavog tifusa“.

Zbog toga Momić svojim gestom neguje zahvalnost, iako mu Poljaci i nisu tako česti gosti.

„Nije ih bilo nešto puno možda dvadesetak za ove četiri godine“, kaže Momić.

N1: I kako prepoznate da je neko Poljak? Da li tražite pasoš?

„Ako vidimo da je neko stranac, pitamo odakle je i onda na engleskom se sporazumemo i objasnimo“, kaže on.

Objasne i da se te 1915. godine, kada su iz Valjeva odlazili svi koji su mogli – doktor Hiršfeld iz ratom nezahvaćene Švajcarske uputio u ovaj grad kao lekar dobrovoljac.

„Kad je došlo da toga da maltene nije imao ko da obiđe bolesnike, Hiršfeld je došao u Valjevo. Bio je jedan od onih koji je izabrao da pomogne ljudima, iako je ta odluka bila ravna samoubistvu“, kaže istoričar Velibor Vidić.

A zahvaljujući njegovom radu u laboratoriji srpska vojska se vratila sa Solunskog fronta bez ove zarazne bolesti.

Hiršfeld je 1917. u laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, i kolere. Njome je vakcinisano više od 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Poreklom iz sela Struganika u blizini Valjeva čiji se spomenik nalazi u samom centru ovog grada na Kolubari.

Dobra dela Ludviga Hiršfelda ne pramte samo Valjevci. U dvorištu Srpskog lekarskog društva u Beogradu je 2017. godine svečano otkrivena njegova bista. A 2018. je „Pošta Srbije“ objavila i poštansku marku sa njegovim likom.

 

Tekst je prenet sa portala N1.

Click