Može li RTV Novi Pazar opstati bez državne pomoći?

Izvor: NUNS, Ivana Kragulj

Prema finansijskim izveštajima dostavljenim Agenciji za privredne registre od strane Radio televizije Novi Pazar, jasno je da ovo preduzeće ne bi moglo da opstane na tržištu u trenutnom kapacitetu, da nema medijskih konkursa, zapravo, da nema konkursa koji raspisuje Grad Novi Pazar. Naime, preko 80 odsto finsnsijskih sredstava RTV Novi Pazar dobija putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, od toga čak 90 odsto dobija od Novog Pazara.

Dakle, prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, ukupni prihodi Radio televizije Novi Pazar bili su 48.9 miliona dinara. Na ime subvencija ovo preduzeće je dobilo 40.4 miliona dinara, od toga 36.9 miliona od Novog Pazara. Pored Novog Pazara, projekte RTV Novi Pazar sufinansirali su još Opština Prijepolje i Ministarstvo informisanja, a tu su i prihodi od projekata drugih organizacija. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga iznosili su 8.5 miliona dinara.

Iako nije nezakonito da se neki medij finansira u potpunosti putem medijskih konkursa,  veoma je upitno  zbog čega Grad Novi Pazar na ovaj način finansira jedno privatno preduzeće i tako mu daje prednost u odnosu na druge konkurente.

Iz kabineta gradonačelnika Novog Pazara odgovorili su da je to odluka komisije koja ocenjuje projekte.

“Grad Novi Pazar isključivo postupa na osnovu predloga o raspodeli sredstava koji se Gradskom veću upućuje od strane Stručne komisije. Komisija u skladu sa Pravilnikom i definisanim kriterijumima ocenjuje projektne prijave”, navodi se u odgovoru.

Nelogičnosti oko finansija

Prema Izveštaju o realizaciji prošlogodišnjeg konkursa, koji je objavljen na sajtu Novog Pazara, ukupna vrednost projekta „Naša misija – informisani građani i javni interes“ koji je sprovela RTV Novi Pazar bila je 74.9 miliona dinara. Grad Novi Pazar je sufinansirao projekat sa 36.9 miliona dinara, a ostatak je trebalo da bude finansiran iz drugih izvora.

Ono što je upadljivo u ovoj situaciji jeste da je APR-u prijavljeno 48.9 miliona dinara ukupnih prihoda za prošlu godinu. Dakle, prema ovim podacima, jasno je da nije bilo dovoljno sredstava na računu osnivača da bi se sproveo projekat.

Direktor Radio televizije Novi Pazar Denis Mavrić u odgovoru za NUNS naveo je da je RTV Novi Pazar u tom periodu imala manje prihode i da su morali da snalaze.

“Da bismo uspešno realizovali navedeni projekat morali smo da se snalazimo i raznim kompenzacijama kao i pozajmicama osnivača za likvidnost, pozajmicama od fizičkih i pravnih lica. Takođe smo ostali dužni mnogim partnerima i komitentima ali sve to ni u jednom treutku nije dovelo u pitanje realizaciju projekta, a lokalnoj samoupravi smo opravdali svaki dinar koji smo dobili te dokazali da su sva sredstva potrošena namenski”, objasnio je Mavrić.

A prema navodima iz kabineta gradonačelnika Novog Pazara, nije ni bilo potrebno pravdati sve troškove projekta.

“Grad Novi Pazar  nije zahtevao celokupno finansijsko pravdanje projekta, jer ono nije bilo regulisano zakonom i podzakonskim aktima. Od ove godine je prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima i Pravilniku o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja oblast finasijskog izveštavanja uređena, tako da su svi podnosioci/korisnici sredstava dužni da dostave pravdanje sredstava i iz sopstvenih izvora”, navodi se o odgovoru za NUNS.

Ostalo je nejasno koliko novca je zaista utrošeno na projekat, da li 74.9 ili 36.9 miliona dinara, jer na to pitanje nismo dobili odgovor. U slučaju da je utrošeno manje od 74 miliona dinara, to bi značilo da je Novi Pazar sufinansirao više od zakonom dozvoljenih 50 odsto projekta.

Finansiranje redovnih aktivnosti 

Iz opisa prošlogodišnjeg projekta u kom je navedeno da su „realizovani sadržaji iz pet programskih oblasti: informativnog, kulturno-obrazovnog, verskog, dokumentarnog i programa za dijasporu“, jasno je da je su se putem projektnog sufinansiranja zapravo finasirale redovne aktivnosti medija, što je potpuno suprotno suštini proizvodnje sadržaja koji se finansiraju iz budžeta građana.

Prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, ova praksa nije dozvoljena, a iz kabineta gradonačelnika navode da se ovogodišnji projekat RTV Novi Pazar, „Odgovori za lokalnu zajednicu“ realizuje kroz četiri tematske celine iz oblasti vršnjačkog, digitalnog, porodičnog i partnerskog nasilja i informisanja građana o pravu na zdravu životnu sredinu.

Iz protesta odbili novac 

Podsetimo, šest medija iz Novog Pazara odlučilo je da ne prihvati novac koji im je dodeljen na konkursu za sufinasiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u znak protesta zbog, kako su naveli, diskrinimacije medija od strane lokalne samouprave i višegodišnje prakse da Radio televizija Novi Pazar dobija više od 80 odsto sredstava namenjenih medijima.

“Iako smo gajili nadu da će se nešto promeniti, prihvatanje predloga Komisije da od opredeljenih 39 miliona dinara svih građana, 32,25 miliona dodeli RTV Novi Pazar, dodatnih 800.000 dinara produkcijama njihovih novinara, a svim ostalim manje od šest miliona dinara, uverilo nas je da Gradsko veće Novog Pazara ne želi da prekine lošu praksu koja, ne samo da ugrožava medijski pluralizam i raznolikost glasova u javnom prostoru, već i dovodi u pitanje samu svrhu projektnog sufinansiranja”, piše u pismu upućenom Gradskom veću Grada Novog Pazara, a koje potpisuju urednici i direktori portala Free media, A1tvNet, radija Sto plus, Sandžak televizije, El kelimeh (Glas islama) i UG Takt info.

Na ovu višegodišnju praksu  ukazali su lokalni novinari, urednici portala Free media Amela Bajrović i A1tvNet Enes Radetinac, a Nezavisno udruženje novinara Srbije apelovalo je na komisijiu i nadležne u opštini Novi Pazar da raspodela sredstava bude pravična. Međutim, kao odgovor na čitavu situaciju, RTV Novi Pazar emitovala je prilog  u kom je optužila novinare da vode hajku protiv ove televizije. Između ostalog, u prilogu se navodi da su njihovi mediji „novosonovani“, a ismevani su i njihovi „kadrovski i tehnički kapaciteti“.

Urednik portala A1tvNet Enes Radetinac rekao je da je razočaran i da to nije očekivao od kolega sa kojima je ranije sarađivao. On je napomenuo da nije problem u iznosiima koji su namenjeni njihovim medijima.

„Ovde se ne radi o našem iznosu. Mi želimo da se prestane sa tom praksom. Ne sporimo mi da regionalnoj televiziji treba da se da najviše para, sve je to u redu, ali ovakav način omalovažavanja ostalih, sa tim ciframa i da im budemo neki paravan, u smislu ’eto, oni su dali svim medijima’ i niko se ne buni, to nije u redu“, rekao je naš sagovornik.

Amela Bajrović kazala je da cilj apela nije bio pritisak na odlučivanje komisije, već da se ravnopravno podele sredstva, po cenu da niko od njih ne dobije ni dinar.

„Moj portal je dobio sedamsto hiljada dinara i to je najveći iznos koji smo mi do sada dobili, a prošle godine smo dobili četiristo hiljada dinara. Međutim, ja ne bih da to izgleda kao da smo ’uspeli u borbi’ pa smo ove godine dobili trista hiljada dinara više. Meni je to u ovom trenutku nevažno. Ne bih želela da ispadne da sam se borila samo za lični interes i da moj portal dobije više novca. Poenta je da sve kolege i mediji budu zadovoljni, a niko nije zadovoljan“, naglasila je Amela Bajrović.

Zbog čitave situacije oni i njihove kolege odlučili su da ne uzmu novac koji su dobili putem konkursa i to je, kako kažu, njihov način da dignu glas protiv nepravde i da ukažu javnosti da nije pošteno da preko 80 odsto sredstava dobije jedan privatni medij.

Tekst je prenet sa portala NUNS.