Borski srednjoškolci upozoravaju: Nisi faca ako konzumiraš alkohol i voziš! (FOTO/VIDEO)

Izvor: Sigurne staze

Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz 2018. godine, u Srbiji prosečno svaki 150-i vozač u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. Moramo priznati da su ovo uznemiravajući podaci koji nam govore da se nešto mora preduziti kako bi smo zaštitili živote ljudi u saobraćaju.

Vozači koji su u vreme nastanka nezgode upravljali vozilom pod dejstvom alkohola su u trenutku nezgode najčešće putovali u svrhu ‘‘zabave’’ (preko 60% vozača), dok je oko 12% vozača putovalo u svrhu ‘‘deo posla’’ (profesionalni vozači, službena putovanja i sl.).

Dejstvo alkohola utiče na smanjenje akomodacije oka, dovodi do poremećaja dubinskog vida, vidno polje se sužava pa vozač ima problema da proceni udaljenost i brzinu vozila. Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 118 m, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u krvi.

Dalje, smanjuje se i sposobnost odlučivanja jer trezan vozač reaguje na opasnost u opsegu 0,75 i 1 sekunde, a vozaču pod dejstvom alkohola treba najmanje 2 sekunde da donese odluku. U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaslepi vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 metara da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 metara da obavi istu radnju.

KOJE GREŠKE PRAVE VOZAČI KOJI VOZE POD DEJSTVOM ALKOHOLA

Vozači pod dejstvom alkohola obično prave sledeće greške: nepravilno obilaženje i preticanje, nepoštovanje prednosti prolaska, nepropisna brzina, nepravilno mimoilaženje, kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale, teže raspoznaju crvenu i zelenu boju, teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku, često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno, nekritični su, samouvereni, lakomisleni, precenjuju svoje sposobnosti, potcenjuju opasnost itd.

Najčešće saobraćajne nezgode vozača koji voze pod uticajem alkohola su: sletanje vozila, obaranje ili gaženje pešaka, sudari pri vožnji u istom smeru, sudari iz suprotnih smerova, bočni sudari, prevrtanje vozila na putu, udar vozila u drugo vozilo ili objekat, ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu.

Samo dve čaše su dovoljne da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi – a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola. Pri toj količini, većina nema osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam. Opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Ova količina alkohola izaziva osećaj opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji, bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Vidno polje se sužava u tolikoj meri da vozač ne uočava pešake koji žele da pređu ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti, jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.

Zahvaljujemo se Minji Nikolić, Milici Pantelić, Milanu Raduloviću, Andreju Žuržu i Pavlu Milojeviću za učešće u spotu.

Spot je realizovana u sklopu projekta “Pričajmo o bezbednosti da ne bismo pričali o posledicama“, koji sprovode udruženje Sigurne staze i Tebrizam.

Rad Sigurnih staza podržava švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.

Literatura

• Pregledni izveštaj, Alkohol i vožnja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2019. god.

• Pregledni izveštaj, Uticaj vožnje pod dejstvom alkohola na bezbednost saobraćaja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2017. god.

• Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS“, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)