„Zorka“ Šabac slavi 85. rođendan – da li znate po kome je fabrika dobila ime?

7. June 2023.
Hemijska industrija „Zorka Šabac“ proslavila je u maju 2023. godine svoj 85. rođendan. Ta fabrika je tokom 20. veka postala jedno od najznačajnijih postrojenja hemijske industrije na Balkanu, a posluje i danas.
Zorka_Šabac_007
Foto: Ванилица/CC BY-SA 4.0/Wikimedia Commons

Piše: Dimitrije Gašić

Početkom 21. veka, „Zorka“ biva privatizovana i od tada, pa do danas, uspela je da zadrži poziciju koju je nekada imala. Pod imenom Elixir Zorka, ova fabrika izvozi minerlano đubrivo danas u preko 80 zemalja sveta.

Preteča „Zorke“ iz Šapca bila je fabrika sa istom delatnošću osnovana u Subotici 1904. godine kada je taj grad još uvek pripadao Austrougarskoj monarhiji. Poslovala je u sastavu firme „Coltild“ iz Budimpešte, a bavila se proizvodnjom sumporne kiseline i plavog kamena.

Nakon Prvog svetskog rata, fabriku privremeno nacionalizuje Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Vlasništvo preuzimaju domaći akcionari, a 1920. godine osniva se Prvo jugoslovensko društvo za hemijsku industriju na deonice – Zorka, sa sedištem u Zagrebu.

Već 1922. godine, paket akcija „Zorke“ prodaje se fabrici hemijskih proizvoda „Hungarija“ iz Budimpešte koja je tada bila u vlasništvu Društva za hemisjku industriju i metalurgiju iz Praga (Spolek) i „Solway and son“ iz Brisela. Te dve firme rukovodile su „Zorkom“ do 1941. godine.

Zbog sve veće potrebe za proizvodima ove industrije, uprava odlučuje da proširi proizvodne kapacitete i da to bude, kako je Kraljevina Jugoslavija smatrala nužnim, negde u untrašnjosti zemlje, a ne kao do tada, u pograničnom gradu – Subotici.

Uprava je razmatrala nekoliko gradova: Smederevo, Zabrežje kod Obrenovca, Šabac i Bosanski Brod. Izbor je pao na Šabac ne samo zato što industrija u Mačvi tada nije postojala, već i zbog rečnog saobraćaja i blizine reke reke Drine.

Na prostoru od 80 hektara u Šapcu se 1936. godine počinje gradnja novog fabričkog postrojenja. Izgradnja je koštala 30 miliona tadašnjih dinara, gde je 74 odsto troškova snosio „Spolek“, a 26 odsto „Solway“. Osnovano je novo hemijsko društvo sa sedištem u Beogradu, a ime je ostalo isto – Zorka.

U prvoj etapi proizvodnje, planirano je podizanje pogona za proizvodnju plavog kamena i sumporne kiseline. Novembra 8. 1938. godine svečano je puštena u rad fabrika u Šapcu. Ovom izgradnjom, Šabac postaje moderni industrijski centar. Već u prvim godinama poslovanja Zorke Šabac, izlazi se na tržište Rumunije, Grčke, Bugarske i Turske, a paralelno sa tim, Zorka je uspela da zagospodari tržištem teških hemikalija u Jugoslaviji.

Tokom Drugog svetskog rata, nemačke okupacione vlasti raskidaju suvlasnički odnos između fabrika u Subotici i Šapcu. Integrisanje ova dva privredna subjekta dogodilo se tek 1970. godine.

Nakon rata, u Zorki počinje proizvodnja novih sredstava za zaštitu bilja, a gradi se i pogon za proizvodnju sone kisline.

U posleratnim godinama, Zorka se samo razvijala, povećavala kapacitete proizvodnje i širila asortiman. Šezdesetih godina prošlog veka pušta se u rad pogon za proizvodnju mineralnih đubriva. Zbog konstantne potrebe za sirovinama, Zorka kupuje rudnike Tamnava iz Koceljeve i Veliki majdan iz Ljubovije.

Sedamdesete godine bile su zlatne za „Zorku“. Tada je počela proizvodnja PVC-a, proizvodnja plastičnih ambalaža, ali i možda najpoznatiji proizvodi koji ubrzo postaju sinonim za ovu fabriku – glazirane i keramičke pločice i boje i lakovi.

Click