Pesma o nošenju odsečene glave Dušana Radovića Kondora kroz sela i preko planina zapadne Srbije

Dušan Radović Kondor je zaklan
jer je klao.

Na pragu komande, na samom pragu pakla,
brat ga zaklane žrtve nožem zakla.

Zaklan Kondor pade u jesenju travu,
osvetnik dopade i odseče mu glavu.

Diže je na motku i razvi zastavu,
pa s glavom odjaha niz šumu hrastovu,

kasom i galopom, niz poljane,
dižući uvis prepelice i vrane,

noćevajući na mesečini, kraj žara,
na konju jedući, budeći dobošara,

s Lima i Uvca, na Povlen i na Maljen,
kroz poštu srušenu, kroz dim do temelja
spaljen,

svakoj pijaci, svakoj crkvi, svakoj kući,
odsečenu glavu pokazujući.

A odsečena glava, kose plave,
više od žive govorila glave:

da se nismo odmakli od pakla
ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.

(iz tematskog broja časopisa Gradac, posvećenog Ljubomiru Simoviću)