Svetski dan nevladinih organizacija i Srbija: Kako su nastale i koliko menjaju društvo

„Tokom ratnih godina i raspada Jugoslavije devedesetih, posao u nevladinom sektoru bio čak i opasan jer se aktivistima pretilo i smrću”, kaže Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, jedne od prvih nevladinih organizacija u zemlji, za BBC na srpskom.

Na Svetski dan nevladinih organizacija, u Srbiji je danas registrovano više od 35.000 organizacija civilnog društva.

Srbija u 2022. godinu ulazi sa Izveštajem Evropske komisije, u kojem se pominje „kleveta i govor mržnje” predstavnika vladajuće stranke prema pripadnicima civilnog društva.

Odnos vlasti i nevladinog sektora, koji ima zadatak da kontroliše i pomaže demokratski napredak društva, tokom godina je bio promenljiv i ne bez problema.

Dok Gordana Čomić, ministarka za društveni dijalog kaže za BBC da su „glavni problemi nevladinog sektora nedostatak dijaloga sa vlašću i problematično finansiranje”, Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA kaže da „vlast od civilnog društva pravi neprijatelje”.

Pred Jelicom Minić, današnjom predsednicom Evropskog pokreta u Srbiji, pre tri decenije bio je pionirski zadatak.

Sa grupom kolega, istomišljenika i antiratnih aktivista, započela je stvaranje jedne od prvih nevladinih organizacija u Srbiji.

„Te 1992. godine vladala je politika štapa i kanapa”, kaže Jelica Minić za BBC na srpskom.

„Nismo imali gotovo nikakva sredstva za stvaranje nevladine organizacije, osim što smo dobili jedan kompjuter i faks”.

Kaže da su „radili potpuno volonterski.”

Pre nego što se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) raspala početkom 1990-ih, Jelica Minić se seća jednog pokušaja da se napravi prva jugoslovenska nevladina organizacija.

„Izbio je rat i već je bilo kasno”, kaže Minić.

U novembru 1992. godine, Minić se sastala sa grupom uglednih intelektualaca, predvođenih Vojinom Dimitrijevićem, profesorom prava i borcem za ljudska prava.

„Uslovi su bili veoma teški u društvu, a mi smo kao pojedinici imali ideju da okrenemo državu Evropskoj zajednici (prethodniku Evropske unije)”, dodaje Minić.

„Imali smo želju da budemo deo Evrope.”

Pritisaka na nevladin sektor na početku nije bilo, kaže Minić, jer su prvih godina jedva uspevali da rade i vlast nije obraćala pažnju na njih.

„Nevladina organizacija je do tada bila retka stvar, pogotovo u domenu politike”, kaže ona.

„To su mahom bila sportska udruženja, na primer – Udruženje ribolovaca.”

Ni Evropa nije bila okrenuta nevladinim organizacijama, dodaje direktorka Evropskog pokreta u Srbiji.

„Prostor, sekretaricu – sve smo to plaćali od članarina, a onda se pridružilo nekoliko manjih domaćih firmi, koje su nam finansijski pomogle”, kaže ona.

Finansiranje nevladinog sektora je počelo, kaže Minić, tek posle rata u Bosni i Hercegovini i potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu 1995. godine.

„Tada su masovno počele da se otvaraju nevladine organizacije u Jugoslaviji i Srbiji”, kaže ona.

Glavne teme kojima su nevladine organizacije ubrzo počele da bave bile su, govori Minić, zapravo „prazna polja u radu političkih partija”.

„Sprovedeno je istraživanje o radu političkih partija, u kojem je ustanovljeno da se stranke, na primer, uopšte ne bave evropskim integracijama”, kaže Minić.

„Njima je to samo deklarativno stajalo u programima, ali ništa konkretno nisu radile na tu temu.”

Nevladin sektor je počeo da se bavi i temama dobrosusedskih odnosa, decentralizacije, lokalnog razvoja i preduzetništva.

Počeli su da se održavaju sastanci sa drugim organizacijama na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj.

„Najopasniji period za naš rad bio je tokom bombardovanja 199. godine, kada je vlast počela da nas konstatuje”, kaže Minić.

„Političke partije su tada zamrznule aktivnosti, a aktivisti su se sastajali, bili i protiv rata u bivšoj Jugoslaviji i protiv bombardovanja.”

Bombardovanje je trajalo 78 dana.

U napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna.

Iako tokom devedesetih nisu imali nikakvu saradnju sa vlastima, Minić kaže da su na lokalu političari ipak bili zainteresovani za njihov rad.

„Doveli bismo, na primer, iz mađarskog Segedina ili rumunskog Temišvara, preduzetnike koji su objašnjavali ljudima kako da sarađuju međusobno i sa Evropskom unijom”, kaže ona.

„Čak i političarima iz vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) bilo je zanimljivo da čuju nešto novo.”

Drugi bitan period za osnaživanje nevladinog sektora bili su studentski i politički protesti protiv Miloševićeve vlasti 1996. godine, jer je društvo, kaže Minić, počelo da se menja, a opozicija je dobila vlast u mnogim opštinama.

Za Gordanu Čomić, ministarku za ljudska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije, „civilno društvo je neohodan i neizbežan deo izgradnje demokratije”.

„Nema razvoja bez dijaloga ljudi koji ne misle isto”, kaže Čomić za BBC.

Skuština Srbije je 3. februara 2022. godine, dodaje Čomić, usvojila Strategiju za civilno društvo, u kojoj se analizira stanje na terenu, kao i mnoge prepreke za nesmetan rad nevladinih organizacija.

Strategija je usvojena, dodaje ministarka, „sa mnogo teškoća”.

„Konstatovali smo nedostatak dijaloga vlasti i nevladinog sektora, kao i probleme u načinu finansiranja”, kaže Čomić.

„Zato smo predložili Fond, kojim bi država jasno pokazala da želi da pomaže kritičko društvo.”

Razlog za ovaj poduhvat je, dodaje ona, što „i vladin i nevladin sektor imaju istog korisnika – građane”.

„Mi, kao vlast, smatramo nevladine organizacije kao neophodne partnere, a oni imaju pravo da biraju da li će razgovarati sa vlastima ili ne”, kaže ministarka.

Pripadnici 60 organizacija pozvali su ministarku u proleće 2021. da osudi napade tabloida i pripadnika vlasti na nevladine organizacije i medije u Srbiji.

Posao odnosa vlasti i civilnog sektora za Čomić je u nadležnosti i Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva kulture.

„Na nama je bilo da donesemo strategiju”, kaže ona.

Odnos civilnog društva i vlasti je „na mnogo nižem nivou danas nego 2012. godine”, smatra Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA za BBC.

CRTA je osnovana 2002. godine sa idejom da doprinese uspešnoj tranziciji zemlje u razvijeno demokratsko društvo posle pada Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine.

U saradnji sa još četiri organizacije pokrenuli su inicijativu Otvoreni parlament sa ciljem praćenja rada poslanika i povećanje stepena javnosti rada Narodne skupštine.

Od 2016. godine se bave posmatranjem izbora na nacionalnom i lokalnom nivou.

„Mi smo 2012. godine za projekta Otvoreni parlament imali potpisan memorandum sa Skupštinom Srbije”, kaže Nedeljkov.

„Sada ne možemo ni sastanak u Skupštini da dogovorimo.”

Veliki problem nevladinog sektora danas je, misli on, što su mnoge nevladine organizacije napravljene od predstavnika lokalnih vlasti.

„Kako se pluralizam mišljenja u medijima i javno prostoru smanjivao i skupština izgubila kontrolu izvršne vlasti, nevladin sektor je postao žrtva ozbiljne podele u društvu”, smatra Nedeljkov.

„Danas je po sredi parola – ako niste sa mnom, onda smo protiv mene.”

Civilni sektor, misli on, „radi u nameri da podstane nešto dobro, a ne namerno i bez potrebe da kritikuje vlast”.

Tokom godina su se u tabloidima, ali i među predstavnicima vlasti, aktivisti nevladinih orhanizacija nazivali „stranim plaćenicima”, jer se neki od njih finansiraju iz inostranih fondova za projekte za podršku razvoja demokratije i civilnog društva.

Nazivani su i soroševcima zbog jevrejskog milijardera i filantropa Džordža Sorosa, koji je do sada u razne svrhe poklonio 32 milijarde dolara i pomagao rad civilnog sektora i vlada i na Balkanu.

Poslednji primer kada su se vlasti u Srbiji obrušile na nevladine organizacije su ekološki protesti krajem prošle i početkom ovegodine zbog projekta Jadar i namere kompanije Rio Tinto da izgradi rudnik u zapadnoj Srbiji za kopanje litijuma.

On je doveo u vezu Savu Manojlovića sa osnivačem Fondacije za otvoreno društvo Džordžom Sorosem.

„Mnogo novca iz inostranstva ulazi i strani ambasadori se ljute kad to kaže.

„Oni kažu da ne finansiraju proteste već pokrete. Ali ti pokreti se samo bave protestima. Nije šija nego vrat”, rekla je Brnabić u februaru.

Pomenula je i pokret Kreni-Promeni, tvrdeći da ga finasiraju Rokfeler i Soros.

Polja koje kontroliše civilno drušvto nadgledaju i mnoge međunarodne organiziacije, a njihovi izveštaju često ukazuju na stepen demokratije u Srbiji.

Slabljenje vladavine prava, kontrola vlasti nad policijom i sudstvom, stanje tranzicione pravde, ali prekomerna upotrebe sile i teškoće sa slobodom izražavanja – najveći su problemi Srbije, navodi se u poslednjem izveštaju međunarodne nevladina organizacija Amnesti internešnel.

Tranziciona pravda je oblast prava koja izučava načine postupanja prema prošlim kršenjima ljudskih prava u društvima u tranziciji i jedan je od najvažnijih instrumenata procesa demokratizacije koji vode međunarodne organizacije.

Tranziciona pravda se bavi izazovima sa kojima se društva u tranziciji – bilo od rata ka miru, ili od autoritarne vlasti ka demokratiji.

Srbija je, navodi Fridom haus, načinila još jedan korak unazad i ponovo se našla na listi onih koji su najviše nazadovali u poslednjih deset godina.

U poslednjem izveštaju, Srbija je ocenjena kao „delimično slobodna” zemlja u kategoriji generalnih sloboda, sa ocenom 62 od 100, što je za dva poena manje nego prošle godine.

Fridom haus navodi da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) „konstantno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji okrenut je međustranačkom dijalogu, za koji se tvrdi da je nastavljen.

„Međutim, politička klima tokom izveštajnog perioda ostala je polarizovana”, piše u Izveštaju.

„Da bi proces bio uspešan, svi politički akteri moraju da se angažuju konstruktivno i u dobroj veri, i sprovedu mere koje su u septembru 2021. godine odredili predstavnici Evropskog i srpskog parlamenta tokom međustranačkog dijaloga.”

O civilnom društvu, čiji su nevladine organizacije deo, u izveštaju se konstatuje da je novoosnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog pokrenulo niz javnih rasprava, ali da su i dalje su potrebni dodatni napori kako bi se osigurala sistematska saradnja između vlade i civilnog društva.

„Međutim, visoki zvaničnici nastavili su verbalne napade na novinare, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavaju”, dodaje se.

„Većina medijskih udruženja povukla se iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i kampanje klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva.”

Srbija je, ocenjeno je, umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave, a tokom izveštajnog perioda postignut je ograničen napredak.

Prema ocenama u izveštaju, ograničen napredak je postignut i u oblasti pravosudnog sistema, kao i u domenu sprečavanja korupcije.

„Mnoge inostrane organizacije beleže da se demokratski trendovi u Srbiji menjaju na gore”, kaže Raša Nedeljkov.

Na konstataciju da se u izveštajima Evropske komisije poslednjih godina ne može pročitati da je došlo do naglog pada stepena demokratije Srbiji, Nedeljkov objašnjava da „treba imati u vidu da su to i diplomatske organizcije, koje na različite načine vrše uticaj”.

„Tako je važno znati da interes demokratskog društva nije uvek identičan interesima međunarodnih organizacija ili drugih država.

„Njima je nekada dovoljno da nema rata u Srbiji, a nevladinom sektoru u zemlji to nikako nije dovoljno”, kaže Nedeljkov iz organizacije CRTA.