Klimatske promene: od lošeg ka gorem

Izvor: Nova ekonomija

Dvonedeljna 26. Svetska konferencija UN o klimi (KOP26) počeće 31. oktobra u Glazgovu, a već je unapred proglašena neuspešnom jer je jasno da na njoj neće doći do napretka koji je neophodan da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Na konferenciji će se prvog dana okupiti 120 predsednika država i vlada, a njih će kasnije zameniti delegacije na najvišem nivou koje će nastaviti razgovore. Na samitu na koji dolazi 30.000 učesnika različitih profila iz gotovo 200 država, međutim, najverovatnije neće biti prisutni neki od ključnih lidera kao što su Si Đinping, predsednik najvećeg globalnog emitera ugljen-dioksida Kine, ili ruski predsednik Vladimir Putin. U Glazgov svakako dolaze kineska i ruska delegacija. Dok je na čelu SAD bio Donald Tramp smatralo se da će Kina preuzeti ulogu ključnog igrača u borbi protiv globalnog zagrevanja, ali se Amerika sa Džoom Bajdenom vratila na scenu.

Samit u Rio de Žaneiru 1992. bio je prvi veliki skup posvećen globalnom zagrevanju kao ozbiljnoj pretnji, a više od 150 zemalja tada je najavilo da će raditi na smanjenju emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova. Za gotovo tri decenije održane su desetine sličnih sastanaka na kojima se obećavalo mnogo akcije, ali su do (i od) Pariza 2015. rezultati bili zanemarljivi. Od 1995. do danas pod Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama održano je 25 konferencija, ali je u tom periodu emitovano 894 milijardi tona ugljen-dioksida, što je 37 odsto ukupnog zagađenja u ljudskoj istoriji, piše portal Blumberg.

Od Pariza 2015. do Glazgova danas atmosferska koncentracija ugljen-dioksida skočila je iznad godišnjeg proseka od 400 ppm, piše Njujork tajms, a 2019. zabeležena je rekordna emisija gasova staklene bašte koja je ekvivalent emisiji više od 60 milijardi tona ugljen-dioksida.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) objavio je avgusta ove godine da su ljudske aktivnosti nesumnjivo odgovorne za zagrevanje planete, a posledice više ne treba tražiti u budućnosti jer nam se pred očima zbivaju suše, požari, poplave i uragani koji se javljaju čak i tamo gde ih ranije nije bilo.

MRŠAVA OBEĆANJA: S obzirom na neučinjeno, malo ko smatra da bi ovaj 26. samit mogao da bude mnogo uspešniji od prethodnih 25, naročito kada se pogleda i novi izveštaj Programa za ekologiju UN (UNEP). Autori su ocenili da mnoge države planiraju da do 2030. proizvedu dvostruko više nafte, gasa i uglja nego što je predviđeno Pariskim sporazumom. Prema izveštaju u kojem je analizirano 15 najvećih proizvođača fosilnih goriva, do 2030. proizvodnja će biti 110 odsto viša nego što je potrebno da se skok temperature održi na 1,5 stepeni, odnosno 45 odsto više za skok od dva stepena Celzijusa. Čak i da se ovog trenutka drastično redukuje emisija gasova, temperatura će rasti bar do polovine veka.

Predstavnici UN, Velike Britanije kao domaćina, ali i druge ličnosti koje učestvuju u trenutnim klimatskim pregovorima privatno kažu da će cilj konferencije u Glazgovu biti promašen jer velike ekonomije neće biti u stanju da ispune obećanje da u očekivanoj meri smanje emitovanje štetnih gasova, piše Gardijan.

Države su se Pariskim sporazumom 2015. obavezale da će smanjenjem emisije gasova staklene bašte zadržati rast globalne temperature dva stepena iznad preindustrijskog nivoa, a zatim na 1,5 stepeni. To je moguće postići samo ako se do 2030. emisija ugljen-dioksida smanji 45 odsto u odnosu na 2010. godinu i u potpunosti obustavi do 2050, a sasvim je jasno da je taj cilj nedostižan.

IPCC je ranije procenio je da je globalna temperatura porasla 0,87 stepeni u odnosu na preindustrijski period, a da je zemljište toplije čak 1,53 stepena, zbog čega i dolazi do toplotnih talasa i suša. Zbog seče šuma zemlja je sve manje sposobna da upija ugljen-dioksid. Nivo mora u prošlom veku porastao je 17 centimetara.

IPCC predviđa da će između 2030. i 2052. temperatura globalno porasti 1,5 stepeni Celzijusa, a do kraja ovog veka dva do katastrofalnih pet stepeni.

SPREČAVANJE KATASTROFE: UN, SAD i Britanija tvrde da će širi cilj konferencije biti da se spreči najgore u klimatskom haosu. Prema njima, “Glazgovski pakt” bi pomogao da se u budućnosti donose novi planovi oko emisije gasova koji bi omogućili da svet ostane u okviru naučnih saveta o nivou ugljen-dioksida.

Jedan visoki zvaničnik UN rekao je da je “KOP26 veoma značajno dostignuće, ali da nije kraj igre gde odustajemo na 1,5 stepeni Celzijusa”.

Pošto je jasno da redukcija od 45 odsto nije moguća, biće potrebno da se dogovore novi, ostvarivi okviri i da se svi lideri obavežu da će raditi na transformaciji. Prva država na svetu po emisiji ugljen-dioksida sa udelom od 29 odsto je Kina, a na drugom mestu su SAD sa 16 odsto. Države Evropske unije učestvuju sa manje od deset odsto, Indija sa sedam, a Rusija sa pet odsto.

Iz UN upozoravaju da bi neuspeh sa smanjenjem emisije gasova staklene bašte mogao da dovede do pada globalne sigurnosti i bezbednosti kroz migracije i nedostatak hrane, što bi vodilo u konflikte i haos.

“Ovde govorimo o očuvanju stabilnosti država, očuvanju institucija koje su godinama stvarane. Prema katastrofalnom scenariju, imali bismo masivnu pojavu raseljenih lica”, rekla je za Observer Patrisija Espinoza, izvršna sekretarka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama. To bi dovelo do manjka hrane, ljudi bi padali u osetljive kategorije društva, što bi predstavljalo mnogo izvora nestabilnosti.

Lord Nikolas Stern, klimatski ekonomista, kaže za Gardijan da nedostatak u planovima za smanjenje emisije ne treba poistovećivati s neuspehom. “Slažem se sa UN i većinom posmatrača da nećemo potpuno zatvoriti taj jaz između obećanja o emisiji i naučnih saveta, ali trebalo bi da se nadamo napretku, mehanizmima i putevima kako ćemo dalje zatvarati jaz od sada do 2025. O tome treba da razmišljamo u smislu šta je dobar, bolji ili lošiji rezultat – ne čini mi se da je jezik uspeha ili neuspeha od velike pomoći”, rekao je Stern.

Priredila T. J.

Pomoć siromašnima

Klimatske promene najviše pogađaju države u razvoju koje su same mali emiteri štetnih gasova. Kako bi se premostio jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja, siromašne države dobiće milijarde dolara pomoći kako bi se nosile s klimatskim promenama.

U poslednjih 12 godina državama u razvoju obećano je da će do 2020. dobijati bar sto milijardi dolara godišnje od javnog i privatnog sektora bogatih država kako bi se prilagodile emisiji štetnih gasova. Prošlomesečni izveštaj OECD, međutim, pokazuje da je poslednji put novac dat 2019, i to 80 milijardi.

Tekst je prenet iz Novog magazina.