Životinje u Srbiji i napadi pasa: Zašto su psi „opasni kao pištolj, bomba ili neko drugo oružje”

Psa treba tretirati kao „opasnu stvar”, kaže Srđan Vidanović iz škole za obuku pasa Urban Dog u Beogradu za BBC na srpskom.

Naglašava da nije presudno koje je rase, da li je u pitanju čivava, pomeranac, pit bul, šar planinac ili mešanac.

„Svi psi su opasne stvari kao što su pištolj, automobil, nož, bomba, ako se njima loše rukuje”, naglašava.

Zašto psi napadaju iako imaju vlasnika?

Da li postoji zakon u Srbiji koji sankcioniše nesavesne vlasnike i koja su prava onih koji pretrpe povrede?

Da li možete da tužite vlasnika psa koji je napao vašeg?

Izvori agresivnosti mogu biti različiti – od bolesti psa, prirodnog polnog nagona, zaštite mladunaca, ali isto tako na agresiju utiče i frustracije poput boravka u boksu, držanja na lancu ili nedovoljna socijalizacija, kažu stručnjaci.

Do problema dolazi najčešće iz neznanja i neodgovornosti, jer je kinološka kultura u Srbiji „na jako niskim granama”, smatra Vidanović.

Kaže da na ulici često viđa vlasnike koji ne vode psa na povocu ili sa korpom preko njuške.

„Opasne rase pasa ne postoje, svi psi su opasni kada se dovedu u određenu situaciju ili okolnost”, objašnjava profesionalni trener pasa.

S njim se slaže i Peđa Jaćić koji se, kako kaže bavi treniranjem vlasnika pasa u GoDog školi i stručnjak je za psihologiju pasa.

„Vlasnik je odgovoran da se njegov pas ponaša po njegovim komandama, odnosno da kada krene u napad reaguje na njegove komande”, kaže Jaćić za BBC na srpskom.

Napominje da do problema može doći kada se sretnu neki manji i veliki pas.

Savetuje one koji imaju veće pse da ih nauče komandama, jer ako dođe do sukoba zna se ko će izvući deblji kraj.

Takođe, ako se sukob desi, ne treba pokušavati razdvajanje, već u tandemu sa vlasnikom drugog psa se udaljiti uz uporno dozivanje.

„Izvesno se je da će se i pas tada udaljiti jer nema podršku vlasnika”, objašnjava Jaćić.

Posebno kod pojedinih vrsta pasa, kao što je rotvajler ili staford, potrebno je da vlasnici imaju veću odgovornost i posvete veću pažnju i brigu, kažu kinolozi i stručnjaci za ponašanje pasa.

Ako se sa psom postupa agresivno i nasilno, za očekivati je da će taj pas postati nasilan.

Pas se ne rađa prirodno agresivan, već naprotiv to je neko stečeno iskustvo kod njega, kažu stručnjaci.

Svako negativno iskustvo psa odraziće se i na svako buduće njegovo ponašanje i zato je tu važna uloga vlasnika.

Statistički, mnogo je više napada manjih pasa, ali su njihovi napadi sa manjim povredama, rekao je on za TV Prva.

„Posle jednog incidenta i obučeni pas može da napadne kada je ljubimac povređen, bolestan ili u nagonu”, kaže Milojević.

Ističe da korpa nije garant da vas pas neće povrediti jer, kako kaže, pas može da vas obori i nanese povrede.

„Pas je opasna stvar. Posedovanje opasne stvari traži odgovorno vlasništvo”, kaže Milojević.

U slučaju da vas pas napade, savetuje kinolog, položaj fetusa ili položaj tela u jajetu kako se zove u samoodbrani, najviše štiti od povreda.

„To je položaj kornjače, u kojem je čovek skroz skupljen, na kolenima, ruke su na glavi radi zaštite, a šake su na temenu”, rekao je Milojević.

Vidanović objašnjava da su neki od uslova koji utiču na to kakav će pas biti uzgoj i selekcija, ali kao preventivnu meru ističe edukaciju vlasnika.

Smatra da mnogi uzgajivači pasa nisu kompetetni, jer za bavljenje time nije dovoljno registrovati odgajivačnicu pri Kinološkom savezu.

Odgajivačnicu treba registrovati u Ministarstvu poljoprivrede i shodno tome plaćati porez, kaže on.

„Uzgajivači su zaduženi i za selekciju, ali mnogi od njih za to nisu školovani”, dodaje.

Prema Odluci o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca u Beogradu, svaki pas iznad 55 centimetara visine grebena trebalo da ima položen ispit „Socijalizovanog psa” sa vlasnikom.

Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija za rad upotrebnih pasa, doktor nauka iz oblasti standardizacije kinoloških sudija za rad upotrebnih pasa, za BBC na srpskom kaže da su napadi vlasničkih pasa posledica nedostatka opšte kinološke kulture i edukacije.

Kao i činjenica, dodaje, da u Srbiji ne postoji obaveza polaganja ispita socijalizovanog psa čiji je sastavni deo provera znanja i samog vlasnika.

„Uz poštovanje odredbi Uredbe o držanju domaćih životinja, edukacijom vlasnika i odgovornim ponašanje, broj incidenata bi se značajno smanjio”, objašnjava stručnjak.

Jaćić smatra da bi regulative mogle da reše mnoge probleme po pitanju napada pasa.

„Da ne može svako da ima svaku rasu, jer one u načelu mogu da prognoziraju kako će neki pas da se ponaša”, objašnjava Peđa.

Kao primer navodi šta možete očekivati od dobermana kao kućnog ljubimca.

„To je pas koji ima senzor da vas brani, da prati pokrete oko vas, drugačije će reagovati na nepoznate ljude od labradora”, objašnjava on.

Napominje da vlasnici moraju biti upoznati sa prirodom pasa i da bi regulative mnogo pomogle.

Prema regulativama, objašnjava Jaćić, oni koji žele da čuvaju dobermana (ili neku drugu vrstu koja zahteva veću aktivnost) treba da prođu obuku.

Kao primer navodi regulativu u Nemačkoj da lovačke pse mogu da drže samo lovci i naglašava da je nemoguće držanje ptičara u stanu, koji je predodređen za aktivan način života.

„Pas treba da živi svoju svrhu”, kaže Jaćić.

Dodaje da doberman, rotvajler, nemački ovčar ili maliona postoje da bi čuvali vlasnika i teritoriju i ako im ne date barem simulaciju toga, odnosno da malo „otvorite taj njihov izduvni ventil”, taj pas će vrlo verovatno negde morati da ispusti energiju.

Jaćić savetuje da ove vrste pasa treba da čuvaju oni „sa jakim kolenima, jakom kičmom i sportskog duha”.

Napadi pasa na ljude i druge pse u Srbiji

Dečak je potom preminuo u bolnici, a dva rotvajlera, koji su bili u porodičnom vlasništvu, potom su uspavani.

Ove godine je zabeleženo još nekoliko napada pasa na ljude i na druge pse.

U selu Bošnjane kod Varvarina, krajem marta, dva rotvajlera su napali vlasnika, 75-godišnjeg Radomira Jakovljevića, nanevši mu povrede glave, prenela je Radio-televizija Srbije.

„Devojčicu je pas umalo zaklao.

„Povrede su neverovatne, jedva smo uspeli da pružimo prvu pomoć i devojčicu transportujemo u Opštu Bolnicu u Novom Pazaru”, rekli su tada iz sjeničkog Doma zdravlja za portal Nova.rs.

Protiv vlasnika psa je podneta krivična prijava zbog sumnje da je psa držao u dvorištu kuće u boksu koji nije bio adekvatno obezbeđen.

U aprilu je u Požegi pas rase haski izujedao četvoro maloletne dece i stariju osobu, objavila je nova.rs.

Protiv vlasnice psa podneta je krivična prijava.

Krajem septembru je mešanac pit bula, kog je vlasnica šetala bez povoca i brnjice, preklao drugog psa blizini Starog Merkatora na Novom Beogradu, u neposrednoj blizini zgrade gde stanuju, objavio je Blic.

Pit bul je napadnutom psu pokidao vratnu arteriju, a vlasnica je neuspešno pokušala da ga spasi, trčeći u veterinarsku ordinaciju.

Protiv vlasnice pit bula od ranije je postojala krivična prijava zbog prethodnih napada njenog psa na druge pse, preneo je Blic, citirajući izjavu vlasnice preminule životinje.

Psi mogu slobodno da se kreću u parku od 22 sata uveče do devet sati sledećeg dana (preko leta), odnosno od osam sati uveče do 10 sledeće dana tokom zime.

Kada vas napadne životinja, pre svega je bitno da se obratite lekaru.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za BBC na srpskom u pisanom odgovoru kažu da „ne postoji zatvorska kazna za sam čin napada psa na čoveka, odnosno nanošenje ozlede”.

Napominje se da do ozlede najverovatnije ne bi ni došlo da je pas čuvan na propisani način (na primer, u ograđenom dvorištu).

Svaki pas koji je naneo ozledu čoveku u Centralnoj bazi podataka koju vodi Ministarstvo, označava se kao „opasan pas”.

To je svaki koji je bez očiglednog povoda napao čoveka ili drugu životinju i nanela mu telesne povrede ili ga usmrtila.

Nanošenje ozleda, odnosno izazivanje nematerijalne štete, nadoknađuje se oštećenoj strani u redovnom postupku pred sudom, shodno Zakonu o obligacionim odnosima.

U zakonu piše da je za naknadu štete u slučaju ujeda psa lutalice odgovorna jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji se napad dogodio.

Kada je reč o nadoknadi štete, postoje dve mogućnosti.

Ako je štetu nanela životinja čiji je vlasnik poznat, slučaj se prijavljuje veterinarskoj inspekciji koja proverava da li je životinja registrovana i vakcinisana, navodi se na sajtu Orka.

Tužba za nadoknadu štete se podnosi protiv vlasnika pri osnovnom sudu.

Ako vlasnik nije poznat, odosno ako je reč o napuštenoj životinji, potrebno je obavestiti zoohigijenu koja psa hvata i smešta u prihvatilište.

Tužbu za nadoknadu štete protiv jedinice lokalne samouprave podnosi se osnovnom sudu.

Mnoge lokalne samouprave imaju posebne komisije za odluku o nadoknadi štete.

Postoji mogućnost da se pre obraćanja sudu obratite komisiji (vansudsko poravnanje) i ako ste zadovoljni iznosom odštete, možete da odustanete od daljeg gonjenja i ne morate na sud.

Milojević objašnjava da je u pravnom smislu pas pokretna opasna stvar, te je neophodno utvrditi da li je nastala šteta prouzrokovana greškom vlasnika, „s obzirom da se radi o životinji, čije reakcije mogu biti veoma kompleksne”.

Kada se incident dogodi, dokazivanje krivice je komplikovano, jer treba dokazati šta se zaista dogodilo.

„Sudovi u Srbiji proveravaju opšta mesta, a to su da li je pas bio na povocu, da li je nosio korpu, da li je bio vakcinisan i na osnovu toga već donosi neke odluke”, dodaje Milojević.

I u Hrvatskoj napadi pasa su česti.

Iz pošte Hrvatske kažu da godišnje njihovi zaposleni prijave do 50 lakših napada.

U hrvatskom Zakonu o zaštiti životinja piše da se kazne za nesavesne vlasnike kreću od 20 do 50 hiljada kuna (300 do 700 hiljada dinara).

Prema zakonu vlasnici su dužni da vode računa o životinjama, odnosno da ih ne ostavljaju same u dvorištu ili nekom drugom prostoru.

Takođe prilikom šetnje psi moraju biti na povocu bez obzira da li se radi o manjem ili većem psu, dok psi koji spadaju u kategoriju opasnih, moraju imati korpu prilikom šetnje.

Veliki broj incidenata beleži se i u Severnoj Makedoniji, a kazne za povrede i nehumano ponašanje kreću se do 900 evra.