Ne zna se ko krije važne ratne dokumente Kosova i Srbije

Dok iz Centralne arhive Kosova tvrde da nemaju nikakva dokumenata vezana za Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK), od strane pojedinih kosovskih političara stižu oštre reakcije na dogovor Kosova i Srbije da se otvore arhive u cilju rasvetljavanja sudbine nestalih lica tokom ratnog perioda na Kosovu (1998. – 1999.).

Besnik (Bislimi) Bisljimi, zamenik premijera Kosova i šef kosovske delegacije za dijalog sa Srbijom, izjavio je 9. septembra da je na sastanku u Briselu, 7. i 8. septembra, srpska strana pristala da otvori sve arhive, uključujući i one “koje se odnose na Oslobodilačku vojsku Kosova”.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je potom 13. septembra rekao da su kosovske vlasti otvorene i transparentne, te da se sudbina nestalih lica mora rasvetliti.

Međutim, na ove izjave visokih kosovskih zvaničnika su reagovale opozicione partije, Demokratska partija Kosova (DPK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK), uz ocenu da su odluke Vlade Kosova “pogrešne i štetne”.

Zuberaj: Kosovska arhiva nema dokumente vezane za OVK

Izvršni direktor Državne Agencije za arhiv Kosova Bedri (Zyberaj) Zuberaj u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da Centralna arhiva ili neka od sedam međuopštinskih arhiva, ne poseduju arhivski fond od 1.310 dokumenata, koje su izradile različite institucije.

„Logično, trebali bi da budu, na primer fond OVK-a. Ali arhiv Kosova nema takav fond, a kamoli čitavu arhivu OVK-a. U Agenciji toga nema i ja to tvrdim zato što sam odgovoran i zato što smo mi zakonski legalna institucija za menadžiranje dokumentacijom. Kod nas nema ničega što se može nazvati arhivom OVK”, podvlači Zuberaj.

Dodaje da je sama formulacija reči državna arhiva Kosova a “koja se odnosi na Oslobodilačku vojsku Kosova”, pogrešna, jer takva ne postoji. Zuberaj napominje da Agencija za arhiv Kosova, na centralnom i opštinskom nivou, nema ni dokumente koji su klasifikovani kao tajni ili zatvoreni za javnost, te ističe da je sva arhiva dostupna pravnim i fizičkim licima, ili osobama koje se bave istraživanjem.

Kurti: Arhiva sadrži dokaze i materijale OVK

Međutim, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 13. septembra novinarima rekao da u arhivi postoje dokazi i materijali Oslobodilačke vojske Kosova.

„Imamo državnu arhivu, koja uključuje ono (što se dogodilo) tokom rata, svedočenja i materijale koji pripadaju Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Vrlo smo otvoreni i transparentni. Moramo da rasvetlimo sudbinu nestalih, kojih 1.630 i zato moramo da otvorimo i arhive u Beogradu”, rekao je Kurti.

Reakcija opozicije

Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard (Abelard) Tahiri je ovu izjavu premijera Kurtija nazvao opasnom.

„Još uvek ne mogu da verujem da naš premijer govori takvim jezikom, o arhivama, o ratu OVK-a. Slažem se da nemamo šta da krijemo. Ali, sa druge strane, ne smemo dozvoliti sebi da upadnemo u diskurs Srbije, koja svojim jezikom govori o OVK”, rekao je Abeljard Tahiri.

Oštre reakcije su stigle i od šefa poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnika Tahirija, koji je ocenio da Vlada Kosova treba da bude jako oprezna po pitanju nestalih lica, da govori istinu i da ne eksperimentiše.

„Tražiti otvaranje arhive (OVK) koja ne postoji, barem mi ne znamo da postoji, za mene je velika greška. Nije sramota ako (Kurti) traži izvinjenje”, poručio je Besnik Tahiri.

Sa druge strane, srpske vlasti do sada nisu u javnosti govorile da su pristale na otvaranje arhiva, putem kojih bi mogla da se rasvetli sudbina nestalih lica tokom 1998. i 1999. godine.

Kandić: Srbija će iz arhive otvoriti beskorisne informacije

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo u Srbiji za RSE ocenjuje da dogovor Kosova i Srbije o otvaranju arhiva ne treba uzeti zdravo za gotovo.

Ona smatra da će se „otvoriti nešto što je potpuno beskorisno ili malo korisno“, te dodaje da se srpski ratni komandanti, oficiri, generali ili pripadnici srpske vojske i policije, ali i bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, plaše da bi podaci iz arhiva mogli da otkriju tačnu odgovornost pojedinaca za zločine koji su se dogodili u pojedinim mestima.

Kandić veruje da se podaci, koji otkrivaju šta se tačno dogodilo na nekom mestu kada su određena lica nestala, ne čuvaju u nekoj prostoriji, već da se nalaze u takozvanoj tajnoj arhivi Srbije.

„Informacije se sigurno ne čuvaju na taj način. One su sklonjene i nalaze se rukama, ja verujem, nekadašnjih ratnih komandanata, zato što su se oni najviše plašili da jednog dana može doći do otkrivanja tih podataka i do pokretanja postupaka u dokazivanju njihove odgovornosti. Onda se u arhivama ne nalazi ono što je tražila kosovska strana, ono što bi bilo zapravo najvrednije za otkrivanje i utvrđivanje činjenica o masovnim grobnicama i nestalima”, kaže Nataša Kandić.

Nedostatak političke volje

Ona dodaje da je slična situacija i na Kosovu, te smatra da se eventualni dokazi o ubistvima, kidnapovanjima, masovnim ili pojedinačnim grobnicama, nalaze u rukama bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova.

Kandić ocenjuje da kosovske i srpske vlasti treba, pre svega, da pokažu dobru političku volju, ali i humani pristup prema ovom pitanju kako bi se otkrili podaci koji mogu da rasvetle sudbinu nestalih lica.

“Mislim da bi obe strane, kada bi postojao taj nivo razumevanja i značaja da se to pitanje nestalih reši, da bi oni prvo trebali da počnu od svojih generala, visokih oficira, sa zahtevom da podnesu izveštaj šta se dešavalo na određenom mestu, na određenoj lokaciji, šta je bilo sa telima i da se do tih podataka može doći. Ali taj postupak dolaženja do tih podataka pokreće krivičnu odgovornost i mislim da je to glavni problem”, ocenjuje Kandić.

Ona smatra da pitanje nestalih lica neće biti rešeno ukoliko se ne formira međunarodna komisija, na čijem će čelu biti neko sa profesionalnim iskustvom u komunikaciji između strana, neko ko će biti objektivan i nepristrasan i neko ko ima pristup svim neophodnim dokumentima.

Kosovo i Srbija su pitanje nestalih lica u okviru dijaloga pokrenuli sredinom 2020. godine. Na Kosovu se kao nestalo i dalje vodi preko 1.600 lica, uglavnom Albanaca.

***Priredila Sandra Cvetković

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.