Bane Gajić – 500 godina od pada Beograda

Piše: Bane Gajić, Facebook

Mada, ako je reč o posledicama, ne postoji strašniji, teži i važniji datum od tog.

8.avgusta 1521. godine, tačno pre 500 godina, u ranim jutarnjim satima počeo je finalni juriš otomanskih janjičara preko Save, Dunava i donjeg kalemegdanskog polja, kako bi Beograd konačno bio osvojen i pao u turske ruke.

Prethodne dve otomanske opsade u XV veku nisu uspele, i sultana Sulejmana je proganjala misao da ni on neće uspeti da osvoji najveći dunavski grad, posle srpske prestonice Smederevo koja je uprkos moćnih zidina ipak pala, ali daleko važniji u celokupnoj postavci.

Kada su se 28. avgusta konačno predali ugarski i srpski branioci Beograda, bio je to početak dugih tri veka ropstva i okupacije. Dok su ugarski vlastelini i deo njihovih vojnika pušteni da odu na Sever, ka ostatku Ugarske, celokupno srpsko stanovništvo bilo je prisilno odvedeno u Konstantinopolj. Nekoliko toponima u savremenom Istanbulu koji u sebi imaju odrednicu “Beogradski” upečatljiv su trag tog egzodusa.

Po ulasku u razrušeni grad, Sulejman je sve crkve pretvorio u džamije, magacine i pomoćne objekte za svoj ogromni garnizon. Tog dana Beograd je prestao da bude hrišćanski grad.

Beograd, ili Nandorfehervar, kako su ga krstili Ugari u to vreme, poslužiće kao svojevrstan mostobran za dalja otomanska napredovanja ka drugim evropskim teritorijama.

U narednim vekovima Beograd će nakratko biti u austrijskim rukama, sveukupno ni nekoliko decenija, a otomanski barjak sa beogradske tvrđave biće zauvek skinut tek daleke 1867. godine i zamenjen srpskim.

Na gravuri izrađenoj u Austriji svega godinu dana posle pada Beograda, prikazan je juriš janjičara 8. avgusta 1521. godine.