Brionski plenum usred Beograda

Piše: Boško Jakšić

Iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića iz vremena uspona naprednjaka na vlast biti uklonjen, scenografija mnoge sa dužim pamćenjem podseća na predvečerje Brionskog plenuma.

Tada, 1966, Aleksandar Ranković je kao neko ko je kontrolisao službe bezbednosti bio optužen da je znao za tajna prisluškivanja Josipa Broza, pa je jedan od Titovih najbližih saradnika iz ratnih vremena uklonjen iz vlasti na Brionskom plenumu partije.

Danas, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, otkriveno je da su ilegalno prisluškivana 1.572 razgovora Vučića, njegovog oca, brata i najstarijeg sina. Transkripti ili snimci razgovora dostavljani su “nekim visokim funkcionerima” iz službi bezbednosti među kojima ima i “ministara, direktora i drugih funkcionera” vladajuće Srpske napredne stranke.

Vlast zasad izbegava da pominje imena i očekuje da slučaj preuzmu tužilaštvo i sudski organi, kako valjda i dolikuje režimu koji duboko poštuje pravnu državu i nezavisno sudstvo – sve ono zbog čega je na meti kritika Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

VUČIĆ I ATENTAT

Personalizacija političkog obračuna prepuštena je režimskim medijima i predsednikovim lojalistima. Danima se targetira Nebojša Stefanović, sadašnji ministar odbrane, doskorašnji ministar unutrašnjih poslova i jedan od Vučićevih najbližih saradnika iz vremena uspona naprednjaka na vlast.
Indikativno je da se ministar, koji je, kako tvrde njegovi kritičari, morao da zna za prisluškivanja, nije pojavio na pomenutoj Vučićevoj konferenciji kojoj su prisustvovali još samo premijerka i ministar unutrašnjih poslova.
U aferu se ubacuje i bivša Stefanovićeva državna sekretarka Dijana Hrkalović, koja se tabloidno dovodi u vezu sa poznatim crnogorskim kavačkim klanom.
Da li je vlast neprijatno iznenađena mogućim nastankom Fronta otpora u vrhovima naprednjaka i u službama bezbednosti koji su pokušali da otmu “deo države” koja sebe predstavlja kao monolit? Svakako da jeste, a sada pokušava da kontroliše štetu.
Onda je stigla nova, još eksplozivnija afera: pripreman je atentat na predsednika. Vučić kao potencijalna meta “zaverenika” uverava vlast i javnost prikazujući na televizijama snajperske puške sa najsavremenijim optičkim nišanom, deo arsenala oružja zaplenjenog u “bunkeru” na stadionu JNA.

Uhapšena je grupa od 16 osoba koju je predvodio ranije osuđivani Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja. Krili su se iza navijačke grupe Partizana, a sada su, iako “poznati vlastima”, neobično brzo osumnjičeni za ubistva, otmice, iznude i trgovinu drogom.

Vlast godinama toleriše tzv. navijače sa službenim legitimacijama iako je svakom iole upućenom u Srbiji jasno da se radi o kriminalnim bandama koje režim multifunkcionalno koristi: kada treba na ulicama razbiti demonstracije, da utiču na to da prestane pogrdno prozivanje Vučića na južnoj tribini, da obezbede da huligani više ne ometaju Paradu ponosa.

Vučić je 2016. izjavio da država nema dovoljno snage za suprotstavljanje huliganima maskiranim u navijače. Tri godine kasnije najavio je da je ta borba počela, a 2020. je sve češće govorio o borbi protiv organizovanog kriminala.
Sadašnji udar na mafijaše je nesumnjivo dobar za Srbiju, ali mnogo toga je još na čekanju: da li će država procesuirati i one koji su bili povezani sa kriminalnom grupom Belivuka? Da li će se hapsiti i druge navijačke grupe koje se, naočigled svih, godinama bave kriminalom?

Vučić negira da afera ima veze sa prisluškivanjem, ali šta će biti sa “pravim doušnicima mafije” kako ih je nazvao nagoveštavajući da je grupa povezana sa “odmetnutim” naprednjacima i bezbednjacima kojima, spekuliše se, pripada i predsednik Fudbalskog saveza Srbije, nekadašnji Vučićev telohranitelj iz radikalskih dana.
Smatra se da je Vučić naredio hapšenja kada je skupio dovoljno informacija da mu Velja Nevolja izmiče kontroli. Promptno je najavljena dosad neviđena borba protiv organizovanog kriminala. Na 14 od 15 TV kanala išao je uživo prenos Vučićeve konferencije za medije posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
Srbija gotovo pred vanrednim stanjem. Kao ilustracija brutalnosti kriminalnih obračuna, uz upozorenje da se deca sklone od ekrana, bile su prikazane žrtve, uključujući i odrubljenu glavu jednog mladića. Morbidni dokazi, kojima je mesto u istrazi, a ne na televiziji.

A šta je sa dokazima o planovima za predsednikovu likvidaciju, o državnom udaru ili o frakcionaškom sukobu unutar vladajuće stranke? Jedina zvanična istraga je pokrenuta protiv egzekutora. Vođe “navijača” su u zatvoru, gangsterski podmladak je upozoren na to da i ne sanja da će naslediti pohapšene, ali zašto nije pokrenut krivični postupak oko afere predsednikovog prisluškivanja?

Postoje, ne bez zasnovanosti, teorije da je čitava afera o planovima za Vučićevu likvidaciju fabrikovana i da su snajperi zaplenjeni od kriminalaca ko zna kome bili namenjeni.
Tema je delikatna, jer se svako namah seti ubistva premijera Zorana Đinđića marta 2003, promocije raznih kriminalnih klanova ili Jedinice za specijalne namene – što je sve prethodilo ubistvu. Ipak, uz sve te rizike moglo bi da se utvrdi postojanje nekoliko scenarija.

NIJE ON BROZ…

Vučić je pokazao da je “jači”. Pohapšeni “navijači” će progovoriti i imenovati svoje kontakte u vrhovima vlasti i policije, pa će i oni biti suđeni. Velika čistka u vrhovima države i vladajuće stranke koju bi predsednik iskoristio da dodatno cementira sopstvenu vlast i otkloni džepove otpora u svom okruženju.
Po drugom scenariju Vučić je u posedu interesantnih saznanja koja će mu omogućiti bolju zaštitu u budućnosti, ali nije on Broz, iako bi voleo da bude. Neće smenjivati ministra Stefanovića, koji svakako mnogo zna, a pitanje je da li bi do kraja života ćutao kao Ranković. Za interesno udruženje kakav je SNS to je opasno. Sledi neka tajna nagodba.
Ukoliko uskoro ne saznamo imena ministara, direktora i drugih funkcionera SNS-a, onda je posredi loš scenario osrednjeg političkog trilera: moćni unutrašnji neprijatelji titanskim snagama svrgavaju Vučića, a on se lavovski bori za državu i narod.

Novi protivnik mora da se lansira u javnosti koja je posle devet godina naprednjačke vlasti ozbiljno zasićena stalnim i konfekcijski sročenim napadima na čelnike opozicije koji sve češće upozoravaju na to da je Srbija mafijaška država. Vučićevom biračkom telu je uoči izbora 2022. neophodna nova zabava. Njegovi marketinški gurui smislili su nov spin. Za razliku od decenijama udaljenog vremena Brionskog plenuma, ovoga puta je epilog prisluškivanja predsednika neizvestan. Kakav god da bude ishod, i borba protiv organizovanog kriminala je u funkciji jačanja Vučićeve vlasti.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.