Kartice neće biti ukinute

Za kartičarsku kompaniju MasterCard završila se upravo 2025. godina jer je pandemija pogurala elektronska plaćanja u Srbiji čak pet godina. Međutim, i dalje treba raditi na širenju prihvatne mreže za kartična plaćanja i na edukaciji potrošača, jer je 24 odsto građana Srbije van finansijskih tokova i nema karticu, kaže u intervjuu za „Novu ekonomiju“ Jelena Ristić, direktorka MasterCard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Vaše poslednje MasterIndex Srbija  istraživanje pokazalo je da se u skoro svakom novčaniku naših građana nalazi po jedna debitna kartica i da svaki peti kupac plaća kešom. Koliko je pandemija ubrzala bezgotovinsko plaćanje u poređenju sa prethodnim periodom? Da li je ovaj trend bespovratan i nakon što izađemo iz zdravstvene krize?

Rezultati istraživanja i tržišnih analiza pokazuju da je podstaknuto ograničenjima koje je nametnula pandemija, e-commerce tržište SAD otišlo dve, a e-commerce tržište Srbije čak pet godina unapred kao posledica trenutnih okolnosti. Pored rasta korišćenja elektronskih plaćanja, pandemija je donela i promenu potrošačkih navika, što je dugoročno gledano veoma važan faktor.  Pogledajmo konkretno korišćenje kartica i keša za plaćanje preko 4.000 dinara – za plaćanje takvih računa, tek se svaki peti građanin odlučuje za gotovinu dok su standarna i beskontaktna kartična plaćanja prvi izbor za preko 70% njih. Imajući u vidu da je, kulturološki posmatrano, keš veoma dugo bio kralj našeg tržišta, ovo je značajna promena koja govori u prilog tome da korisnici prepoznaju jednostavnost, sigurnost i brzinu kartičnih plaćanja kao najboljeg saveznika u svakodnevnim okolnostima.

Iskustva su pokazala da jednom kada steknu naviku korišćenja elektronskih plaćanja, korisnici se ne vraćaju na gotovinu i očekivanja su da će to biti slučaj i ovog puta, pa sedam od 10 potrošača širom sveta smatra da će njihov prelazak na digitalna plaćanja, koji se desio tokom pandemije, biti trajan. Da bi se trend održao, neophodno je raditi i na daljoj edukaciji potrošača i širiti prihvatnu mrežu za kartična plaćanja, ali i unapređivati propratne elemente poslovanja poput fiskalnih propisa i logistike.

Korišćenje keša i dalje dominira u malim prodavnicama, na kioscima, u pekarama, jer su troškovi uvođenja kartica za trgovce i dalje previsoki iako su pre dve godine međubankarske naknade ograničene zakonskim propisima. Taj zakon,  međutim, ne uređuje visinu troškova kartičnih sistema koji takođe utiču na visinu bankarskih naknada trgovcima. Kakva je politika MasterCard kad je reč o snižavanju  naknada koje naplaćujete u Srbiji?

Krenimo pre svega od činjenice da MasterCard ne određuje trgovačke i bankarske naknade, one su stvar poslovne politike banaka i pregovora između trgovca i njegove banke. Međubankarske naknade koje su pre dve godine zakonski regulisane na nivo na kome su u EU su naknade koje jedna banka plaća drugoj na ime obavljene usluge. Ova naknada male vrednosti osigurava da svaki put kada korisnici plate svojom karticom, oni imaju dosledno iskustvo  kupovine, sigurni su da je njihova kartica prihvaćena i u zemlji  i u inostranstvu, i konačno, da se primenjuju najsigurniji sistemi za zaštitu sigurnosti podataka i integriteta sistema.

Iako mi ne naplaćujemo ovu naknadu, sa svoje strane ulažemo napore da se kroz prilagođavanje cenovne politike stvore olakšice za plaćanja malih iznosa u kojima danas dominira keš, i na taj način podstakne početak prihvatanja kartičnih plaćanja kod malih trgovaca i startapova koji tek počinju da posluju, što posledično doprinosi stvaranju inkluzivnog tržišta i zatvaranja jaza u prihvatnoj mreži u Srbiji.

Da li vam je obavezna upotreba „dina“ kartica poremetila poslovanje?

Ne. Mi pre svega verujemo u slobodan izbor korisnika da odaberu i plate sredstvom kojim žele, u vreme i sa mesta koje im odgovara, a naše tehnologije i proizvodi koje razvijamo kako samostalno, tako i sa partnerima, krajnjim korisnicima pružaju upravo taj izbor. Kada korisnik MasterCard kartice vidi crveni i narandžasti krug, on je uvek siguran da su on sam, njegovi podaci i njegovo plaćanje sigurni i bezbedni, bez obzira na to da li je MasterCard logo na fizičkoj kartici, u mobilnom novčaniku ili na sajtu veb trgovca, bilo da se plaća mesečni račun za Infostan u aplikaciji e.Sanduče ili karta za prevoz na validatoru u javnom prevozu u Beogradu ili da se kupuje hrana na uličnom štandu u Stokholmu ili kozmetika sa sajta iz Australije. Suština je u tome da su naši korisnici navikli na sigurno i jedinstveno korisničko iskustvo koje naša mreža pruža, da znaju da ih štite dodatne politike zaštite potrošačkih prava, kao i da mogu da koriste jedinstvena i neprocenjiva iskustva, tako da je sve to zajedno ono što MasterCard stavlja na prvo mesto korisničkih izbora.

Članak je prenet sa portala Nova ekonomija.