Annus horribilis 2020.

Piše: Boško Jakšić

Naš oholi svet, koji uništava prirodu smatrajući da je nepobediv u svojoj digitalnoj superiornosti i tehnološkoj nadmenosti, najednom se zatekao u šoku, potpuno nepripremljen kada se jedna opaka reč iz knjiga za infektologe i virusologe nepozvano uselila u svakodnevni život Planete: pandemija. Sićušni virus korone, poreklom iz Kine, pokorio je svet brzinom o kojoj su velike vojskovođe istorije samo mogle da sanjaju. Osvojio, dramatično mnogo toga promenio i otvorio sezonu jakih i konfliktnih osećanja. Ovo je bila godina koja kao da je “pojela” vreme. Dane je bilo teško razlikovati, nedelje su se utapale jedna u drugu. Život će se vratiti u normalu, pomišljali smo, a prolazili su meseci, konačno i čitava godina.

UKRADENA GODINA

Kakav strašan Božić, kakva mučna Nova godina, pa ponovo kakav strašan Božić. Milioni ljudi “zaključani” su po Austriji, Velikoj Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Zapadnom Balkanu. Po Rusiji, Australiji, Ugandi… Manje ili više uvažavajući zadate protokole, navikli smo na nove realnosti. “Distanciranje” je ukinulo rukovanje, zagrljaje i poljupce u vremenima kada su bili najpotrebniji. Počeli smo da u strahu zaziremo jedni od drugih, pa i u najboljim prijateljima vidimo mogućeg prenosioca najgoreg virusa. Maske ne samo da su postale amblem 2020. već i zastrašujući simbol novog aerosolnog doba. Surovo je bolna činjenica da najveći broj nas već poznaje nekog ko je bio zaražen, boravio u bolnici ili, nažalost, umro.

Trudićemo se, naravno, da zaboravimo godinu koju je Covid-19 tako surovo ukrao svakome, ali to neće biti lako. Virus preteći mutira. Frontalno ratovanje nije završeno. Biće još karantina, sve dok vakcine ne vrate virus u njegovo skriveno prirodno stanište. Još neko vreme bićemo prisiljeni da zaklon potražimo u četiri zida. Nikada svet nije video ovoliko zatvorenika kao u 2020. Kako će sve to uticati na mentalno zdravlje, tek će se istražiti, ali “distanciranje” je pokazalo i neko svoje bolje lice: stvorena je nova intimnost. “Osuđenici” boravka u kući najednom su u ovom sve otuđenijem svetu dobili više vremena za one koje najčešće zaboravljaju – svoje porodice.

Nema putovanja, ali internet nesmetano radi kao najefikasniji branitelj od globalne samoće. Višak vremena omogućio je povezivanje s nekima koje nismo čuli godinama. Online komunikacija s prijateljima iz prošlosti pretvorila je Planetu u virtuelni izbeglički logor. Ne radi se samo o vanrednim stanjima ili policijskim satima koje su pojedini vlastodršci iskoristili za dodatno sputavanje građana. Pandemija će potrajati u kombinaciji s neravnomernim ekonomskim oporavkom i hronično nestabilnom geostrateškom situacijom.

Za milione porodica 2020. je bila godina borbe za koricu hleba. Od New Yorka do Mumbaija, od Sao Paola do Hararea. Novi milioni će se po svetu pridružiti armijama onih koji su već izgubili posao, zatvorili firme. Preti recesija kakva nije viđena u poslednjih osam decenija, od vremena Velike krize. Ugledni londonski The Economist procenjuje da će do kraja 2021. čak 150 miliona ljudi pasti u krajnje siromaštvo. Pandemija je postala promoter siromaštva. Ne znamo kada će se milijarde đaka i studenata vratiti u zatvorene škole i fakultete prisiljene da, umesto neposrednog kontakta s učiteljima i profesorima, online sede pred kućnim televizorima prateći primenjene ili stare školske programe.

Dobra strana je što je svet, posebno razvijeni, za kratko vreme otišao godinama unapred u usvajanju digitalnih obrazaca ponašanja. Iznuđeno tehnološko ubrzanje.

Odlazak na posao počeo je da se meri metrima. Dnevne sobe pretvorene su u kancelarije, a spavaonioce u školske razrede. Radimo na daljinu, kontaktiramo preko Zoom platforme, školuje se online, a tako se i prodaje. U Americi je za tri meseca ostvaren rast kupovina putem interneta kakav se očekivao posle čitave decenije. Šta će se od ovih novih tehnoloških ponašanja zadržati? Nema povratka na pretpandemijsko stanje, ali neće opstati ni sva ponašanja usvojena 2020.

Dok su slike iz italijanskog Bergama ili s njujorških groblja neodoljivo asocirale na vremena kuge srednjeg veka, svet je vapio za solidarnošću i multilateralizmom. Umesto toga, Donald Trump je SAD izvukao iz Svetske zdravstvene organizacije.

Populisti poput šefa Bele kuće, britanskog i mađarskog premijera, predsednika Brazila ili lidera Srbije pokušavali su, vođeni autoritarnom svešću i kampanjama dezinformacija, da borbu protiv koronavirusa iskoriste za podizanje sopstvenih rejtinga. Trump je prva i zasad najpoznatija politička žrtva pandemije koja je razotkrila nefunkcionalne vlasti nespremne da se podrede znanju medicine.

U međuvremenu je otvorena trka oko vakcina koje su herojskim naporima naučnika napravljene za rekordno kratko vreme. Rivalstvo između Washingtona, Moskve i Pekinga podsećalo je na hladnoratovsko nadmetanje za primat u svemiru, a koncept “vakcina nacionalizma” naveo je vlade da kratkovido jure lek za svoje narode po cenu globalnog zdravlja.

Kada će, kako i kome biti distribuirana, pitanja su lavovske borbe za plen koja ponovo razotkriva sve nejednakosti savremenog sveta. Pod tom senkom trajaće i napori za ekonomski oporavak, koji će takođe biti nepravilan, kako za koga, ali jaz će se uvećati.

SUŽIVOT S OVIM VIRUSOM JE KOCKA

Bitka za zdravlje, bitka za ekonomiju, bitka za demokratiju se nastavlja. Suživot s ovim virusom je kocka, zato treba biti pametan i osigurati da se prođe najbolje što se može, a može se bez rizičnih masovnih druženja, bez odlaska na posao sa simptomima, s maskom na licu…

Za kraj, može da zvuči ishabano, ali najveću zahvalnost dugujemo medicinarima čija je ogromna većina pokazala zašto se opredelila za jednu od najhumanijih profesija. Ni Bogu, iako su nas crkvena lica uveravala da je Gospod jedina zaštita, još manje političarima koji zarad sopstvenog rejtinga pokušavaju da ukradu pobedu nad koronom, kada ona posle masovne vakcinacije dođe.

Sretna Nova godina, lekari i bolničari! Sretna Nova godina, naučnici koji ste titanskim naporima proizveli vakcinu! Sretna Nova godina svima bez čijeg velikog strpljenja i kolosalnih odricanja ne bi bilo znakova optimizma koje očekujemo od 2021.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.