Kriza, vlada, civilno društvo i mediji

Piše: Veran Matić

Bilo je izuzetno važno da ove institucije u punom obimu budu uključene u rešavanje problema kojima se inače bave, a koji su se multiplikovali i iskomplikovali tokom zatvaranja. Umesto brzih rešenja, uključivanja svih koji imaju iskustvo, ekspertsko znanje, volentere, umesto stalne komunikacije ili zajedničkog tela koje bi se bavilo ovim problemima 24/7, morali smo da se oslonimo na ad-hoc kontakte.

Sada kada imamo iskustvo, neophodno je da se što pre realizuje institucionalizacija tih mostova, sa kabinetom predsednice vlade i nadležnim ministarstvima kako bi se svi bolje pripremili za sve ono što nam se može dogoditi, od širenja pandemije, do snažnijih udara ekonomske krize.

Svedoci smo da sve veći broj država u regionu i Evropi postepeno uvodi sve radikalnije mere u borbi protiv novog naleta epidemije COVID-19.

Veoma je značajno da učimo na dosadašnjim iskustvima i da se ranije počinjene greške u sferi ljudskih prava i slobode izražavanja svedu na minimum.

Američka nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava „Freedom house“ je u nedavnom izveštaju konstatovala da „Vlade širom sveta koriste pandemiju kao opravdanje da pojačaju svoj nadzor i bolje suzbiju glasove neslaganja preko interneta“.

Negativne trendove notirala je i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, koja je nedavno ocenila da je „zdravstvena kriza ogolila i produbila dugotrajne nejednakosti u uživanju ljudskih prava, što između ostalog podrazumeva poštovanje transparentnosti i dostupnosti informacija na nacionalnom i međunarodnom nivou“.

Ohrabruje da je iz našeg regiona stigao glas otpravnice poslova britanske ambasade u Beogradu Rebeke Fabrici koja je ukazala da je „neophodno postići ravnotežu između borbe protiv pandemije i zaštite ljudskih prava, i da je u interesu vlada da osiguraju da su hitne mere kojima ograničavaju neka prava proporcionalne, legalne i vremenski ograničene“.

U tome treba da leži suština mera koje se uvode kako se ne bi izrodile u svoju suprotnost.

Mere dolaze do izražaja i na ekonomskom planu značajnom za opstanak i budućnost medija..

Prema istraživanju o navikama u korišćenju medija u regionu, „tokom kovid krize tržište oglašavanja se ozbiljno pogoršalo – budžeti za oglašavanje su opali u svim medijima, u svim industrijama i svim kategorijama, uprkos tome što je porasla konzumacija televizije i ostalih medija“.

Imajući u vidu da je svuda u regionu opao bruto društveni proizvod, zvuči optimistički da će opravak uslediti već 2021. godine, dok ozbiljniji stručnjaci smatraju da „pre 2024. godine to nije realno očekivati“. Za sada sve izgleda bolje nego tokom ekonomske krize 2008. godine – trebalo je da prođe punih deset godina kako bi se ovdašnje marketinško tržište vratilo na tadašnji nivo.

Ne ponovilo se.

***

Ali ne možemo se  samo nadati da se neće ponoviti, moramo uraditi puno toga kao prevenciju.

Osnovano je novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog a Kancelarija za saradnju sa  civilnim društvom ukinuta. S pravom postoji zabrinutost u civilnom sektoru o budućoj saradnji i bilo bi veoma važno da se reči premijerke Brnabić iz ekspozea da su vladi posebno važni mediji i civilni sektor – pretvore u brzi dijalog upravo sa predstavnicima relevantnih nevladinih organizacija i medija i saslušaju i poslušaju prioriteti na kojima je neophodno urgentno raditi a sve kako bi bilo lakše realizovati zajedničke ciljeve: poboljšanje uslova u kojima rade novinari i mediji, poboljšanje stanja ljudskih prava, otvaranje svih mogućnosti za angažman organizacija civilnog društva kada je reč o podršci svim ranjivim grupama, za solidarnost, evropske integrativne procese i tako dalje.