Svetski dan zaštite životinja: U Srbiji se ne primenjuju zakoni

To isiče za Danas Sanja Radosavljević, marketing i PR koordinator organizacije „Animal Rescue Serbia”, povodom Svetskog dana zaštite životinja koji se obeležava svake godine 4. oktobra.

„Mi na papiru imamo jedan vrlo dobar zakon o zaštiti životinja, ali problem je što se, kao i mnogi drugi zakoni, ne sprovode u praksi. Dakle, u praksi ima vrlo malo slučajeva koji su dospeli do suda i koji se obrađuju”, dodaje Radosavljević.

Da problem prebacivanja odgovornosti sa jedne institucije na drugu nije univerzala samo kada govorimo o ljudima, govori i činjenica da se i slučajevi zlostavljanja životinja često nađu na meti „neutvrđene” nadležnosti.

„Problem je što kada nas pozovu i kada hoće da prijave zlostavljanje životinja, mi ih upućujemo na policiju, zato što je policija dužna da izađe po prijavi. Međutim, dešava se da oni kažu da nisu nadležni za to, a zapravo jesu. Druga opcija jeste da se podnese direktno krivična prijava tužiocu, ali opet se i tu uglavnom ništa ne dešava”, navodi Radosavljević iz „Animal Rescue Serbia” organizacije.

U Srbiji postoji veliki broj ugroženih životinjskih vrsta, među njima su razne vrste ptica, beskičmenjaka, sisara, insekata i riba, a među zaštićenima su pojedine vrste pelikana, beloglavi sup, rečni rak, žabe, šarke, belouške, bubamare.

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, broj strogo zaštićenih divljih vrsta iznosi 1.783 od čega su čak 1.042 vrste životinja, sa najbrojnijim beskičmenjacima. Među strogo zaštićenim vrstama nalazi se 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.

Ideja da se Svetski dan zaštite životinja uopšte obeležava potekla je još davne 1931. godine u Firenci, kada se ovaj dan proslavljao se kao praznik sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine.

Tog dana organizacije za zaštitu životinja i azili za životinje u celom svetu organizuju edukacije, prikupljanje donacija i razne druge aktivnosti u saradnji sa poštovaocima životinja, s ciljem podizanja svesti o zaštiti i zbrinjavanju životinja, kao i promovisanja njihove dobrobiti.

Budući da smo se ove godine zatekli u situaciji koja je i za ljude krajnje neobična i neprijatna, sa sigurnošću možemo reći da su životinje ništa manje zbunjene. Tokom vanrednog stanja koje je proglašeno usled pandemije virusa korona, početkom godine brojni kućni ljubimci morali su da promene svoje „rasporede”. Može se reći da ni životinje koje su prepuštene u potpunosti sebi nisu imale bolje iskustvo.

U organizaciji „Animal Rescue Serbia”, koja se na volonterskom nivou bavi zaštitom životinja, kažu, iako ne raspolažu egzaktnim podacima,da se iz godine u godinu vidi napredak u podizanju kolektivne svesti.

„Naše iskustvo iz prakse i sa terena, govori da se u Srbiji malo pomeramo sa ‘mrtve tačke’. Ljudi sve više, pogotovo u ruralnim sredinama, shvataju značaj zašto je važno da se prema životinjama ophodimo na jedan pravedan način. Životinje imaju osećajanja, osećaju strah, stres, bol i patnju, a takođe imaju i prava, te svakako da ne bi trebalo da ih zlostavljamo”, istakla je Sanja Radosavljević, marketing i PR koordinator organizacije „Animal Rescue Serbia”.

Ukoliko govorimo o konkretnim rešenjima koje svaki pojedinac, polazeći od sebe, može da učini i na taj način doprinese poboljšavnju opšteg kvaliteta života životnjia, iz ove organizacije istakli su pre svega da je neophodno „da prestanemo da okrećemo glavu na takve stvari i da prijavljujemo takve slučajeve”.

„Mnoge životinje su ugrožene jer su njihova staništa ugrožena i mi nismo svesni koliko možemo da doprinesemo stanju poboljšanja kvaliteta života životinja. Na primer, kada su ulične životinje u pitanju, dovoljno je preko leta, pa i preko zime, da im ostavimo vodu ispred našeg dvorišta ili naše zgrade ili da im bacimo neko zrnevlje, ako je reč o pticama. Takođe, kada su u pitanju naši ostaci hrane, koje verujem da skoro svaka kuća baca, dobar deo toga može biti hrana za životinje. Sve ovo je nešto što nas košta ili vrlo malo, a ponekad nas čak i ne košta ništa, samo malo dobre volje i vremena. To bi u velikoj meri poboljšalo kvalitet života tih životinja”, objasnila je Radosavljević.

 

View this post on Instagram

 

KAKO DA POMOGNEMO NAPUŠTENIM ŽIVOTINJAMA DA LAKŠE PREŽIVE ZIMU? Napuštenim psima i mačkama je u zimskom periodu posebno teško. Kako bi se ugrejali i održali telesnu temperaturu na adekvatnom nivou, oni moraju da troše više energije nego u toplijim periodima. A da bi taj utrošak energije nadomestili, potrebna im je hrana. Hrana im, međutim, nije uvek lako dostupna, te oni moraju da troše dodatnu energiju na potragu za njom. Kako bismo im makar malo pomogli da prebrode zimu, možete im ponuditi hranu i i time osigurati da više energije troše na generisanje toplote. Evo na šta pri tome treba da obratite pažnju: ✅Bilo bi dobro da odredite jedno mesto na kome ćete hraniti životinje. One će tako znati gde treba da očekuju hranu. ✅Ukoliko hranite veći broj životinja, potrudite se da svima hranu dajete odvojeno. ✅Čvrsta hrana, poput granula, je dobar izbor za zimski period, jer ne može da se zaledi. ✅Ne zaboravite da pored hrane obezbedite životinjama i vodu! Kada su temperature ispod nule, ako ste u mogućnosti, sipajte im mlaku vodu. Da li u svom kraju imate životinje kojima pomažete da prežive zimu? Foto: Unsplash . . . #ARS #animalrescueserbia #animalrescue #animals #rescueservice #rescue #straydogs #straycats #winter #zima #zivotinje #spasavanjezivotinja

A post shared by Animal Rescue Serbia (@animal_rescue_serbia) on Jan 20, 2020 at 1:04am PST

Neposredno pred izbijanje globalne pandemije, u okviru ove organizacije pokrenut je edukativni projekat pod nazivom „Mjau-Vau ekspert”. Projekat je namenjen edukaciji naših najmlađih građana, deci školskog uzrasta.

„Sa njima, jedan školski čas, održimo predavanje, teorijsko i praktično, gde dovodimo jednog psa i mačku, a pričamo na temu kako pravilno prići životinji, jer se najčešće te, da tako kažem, najranije traume u kontaktu sa životinjama stvore iz razloga što deca ne znaju pravilno da priđu životinji. O tome nisu učili ni njihovi roditelji, pa samim tim ne mogu ni njima da pokažu. To je nešto najosnovnije.”

Uprkos pandemiji virusa korona, spasavanje, što predstavlja njihov „primarni poziv”, rade regularno, kako kažu nikada nisu ni prestajali.

Poštovaoci životinja i pristalice pokreta za prava životinja smatraju da su prava životinja podjednako važna kao prava čoveka i da nema nikakvog moralnog opravdanja za to što čovek zloupotrebljava životinje za svoje potrebe, uništavajući im staništa i eksploatišući ih zarad profita i zabave.

Zastrašujuće je saznanje da u savremeno doba desetine miliona životinja godišnje umire u patnjama u klanicama, borbama, transportima, a isključivi krivac za to je čovek.

Koliko god bilo podrazumevajuće, nije loše prisetiti se činjenice da svaka životinjska vrsta u prirodi ima značaj za ekosistem i posebnu ulogu u njemu.

Ugroženost jedne vrste može s vremenom da utiče na opstanak neke druge vrste, zato je važno da se s brigom i poštovanjem odnosimo prema svom prirodnom okruženju, i biljnom i životinjskom svetu u njemu