I dalje smo rupa, ali nismo poslednja
Intervju sa piscem Vladimirom Arsenijevićem
Osnivanjem sad već kultnog regionalnog književnog festivala “Krokodil”, izdavaštvom, svojim autorskim knjigama, kolumnama i esejima, pisac Vladimir Arsenijević potvrđuje da, kako kaže za “Vreme”, “valja biti društveno aktivan, ali ne tamo gde se odvija dnevna politika”. Parametri koje je udruženje “Krokodil” postavilo između kulture i politike na regionalnom nivou jasan su odgovor na sve bivše i sadašnje anahronizme i nacionalizme, koji već predugo truju prostor Balkana, pre svega prostor bivše Jugoslavije.
Pored toga što je najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade, i to za prvi roman koji je napisao, U potpalublju (1994), uz Arsenijevića se redovno vezuje i doba YU panka, žestoke i u to vreme avangardne supkulture tinejdžera rođenih šezdeset i neke. A to je vreme, kraj 70-ih i početak 80-ih, kada je muzički identitet, njegova estetika i ideologija, bio jedina, najoštrija, katkad i rovovska linija podele u svakodnevici neke nove generacije koja se tek formirala.
“VREME“: Da pođemo od panka. Ne toliko kao muzičkog identiteta, koliko kao žestine i gneva dela mladih na samom kraju sedamdesetih. Šta je bilo u osnovi tog buntovništva, protiv čega je ono bilo upereno?
VLADIMIR ARSENIJEVIĆ: Pank se uvek kretao između političkog anarhizma i nešto intimnijeg nihilizma, koji je bio usmeren protiv svih tih figura autoriteta koji su nama bili pred očima. U velikoj meri, to je bila tinejdžerska ideologija koja je profilisala ono što se na engleskom kaže anger, bes, žar koji tinejdžeri nose u sebi i koji nije nalazio put da izađe.
Principi koje je pank doneo bili su jako važni za tinejdžersko stasavanje. Pank nije muzika, kao što nije postojala ni hipi muzika. Hipici su svirali neki psihodelični bluz, pankeri su svirali neku vrstu ubrzanog rokenrola, ali bilo je tu i drugih primesa, kao rege kod Kleša, i raznih drugih stvari, što je sve vrlo brzo otišlo u postpank, koji se zaista rascvetao muzički i krenuo da koristi primese avangarde na razne načine.
Ali, suština panka je bila u tome da je on bio ideologija koja je govorila da je snaga u tebi, da ti nisu potrebni nikakvi autoriteti koji će aminovati ono što radiš, da je akademizam besmislica i da je mnogo važnije ako već imaš nešto da kažeš, da to na neki način i kažeš, nego da se usavršavaš muzički da bi to na kraju rekao. To sve staje u jedan od važnih principa panka koji je označen onom skraćenicom DIY, do it yourself, uradi sam. I to je ono čime smo se mi vodili. Znači, uzmeš te gitare, siđeš u podrum i počneš da sviraš. I ‘79. je počela da se profiliše tinejdžerska pank scena u Beogradu, pankeri su počeli da se okupljaju na nekoliko punktova u centru grada i nastali su prvi bendovi.
……..
Odakle potiče to vaše uverenje da su svi isti i da bi sve izgledalo baš tako?
Zato što svi oni to tvrde. Vidim samo kontinuitet, ne vidim ništa suštinski drugačije u naprednjacima nego što je bilo ikada, niti da će biti suštinski drugačije nakon naprednjaka. Uvek ćemo imati predsednika sa nabujalim egom kao što smo uvek i imali, i uvek ćemo imati te ljigavce kojima je on okružen i tu vrstu politike koja je sama sebi svrha.
Je li to razlog zašto ste javno rekli još na samom početku protesta “1 od 5 miliona“, u trenutku kada se najzad posle toliko godina javnost u Srbiji masovno pobunila, da niste deo toga, da tu ne pripadate?
Nemam ništa protiv protesta protiv ove vlasti. Samo da razjasnim, zaista mislim da je ova vlast katastrofa i da je teško uopšte zamisliti goru. Ali, kao što sam rekao, ona se samo naslanja na niz katastrofičnih vlasti i u tom smislu ja ne vidim veliku promenu u tom kontinuitetu. Ne vidim da je došlo do nekog dodatnog sloma u kome mi živimo danas u odnosu na ikada ranije.
S druge strane, zaista ne vidim neku ozbiljnu političku opciju iza koje bih stao. I zaista ne želim da idem na proteste sa ljudima koji ozbiljno misle da je Kosovo sastavni deo Srbije, da homoseksualce treba držati u getu, da su žene manje vredne i da treba da uvedemo obavezni vojni rok. I kažem: tu me gubite za sva vremena.
Zaista nemamo prekid kontinuiteta “u tradiciji” crnih džipova, gubitka posla ako ne glasamo ili otvoreno ne podržavamo vladajuću stranku, potpunog ukidanja dijaloga u medijima…?
Dobro, slažem se. Ali objasniću zašto na to gledam drugačije. Ipak smo devedesetih živeli u pretis loncu, imali smo tri TV kanala, dve i po novine i bili smo potpuno zatvoreni sa svih strana. Postali smo, navodno, normalna evropska zemlja, koja je sjebana, živi na četvrtfunkcionalan način, a ipak nas niko ne bombarduje zbog onoga što se dešava ovde. I jedna stvar koja je ostala u mojoj glavi, a na koju ljudi neprestano zaboravljaju, jeste da ljudi više nisu ubijani svakodnevno. Niko nije zapalio neko selo, pobio muškarce i bagerima ih sravnio sa zemljom.
Meni je potpuno neverovatno da ljudi ne uzimaju u obzir te stvari kada govore o odnosu realnosti. Razumem da je danas problem u silovitoj potrebi naprednjaka da vlast zadrže po svaku cenu, da ubiju medije, i sam mislim da medijska slika nikad nije bila gora jer se osetim otrovano samo kada prođem pored kioska sa naslovnicama tih užasavajućih tabloida, a to je zapravo medijska mera danas. Razumem problem u njihovoj sposobnosti da rukovode ambijentom u kom oni žive i marginalizuju opoziciju, koja opet ide i u samomarginalizaciju. Jer, teško da su naprednjaci krivi Demokratskoj stranci zbog stanja u kome se ona nalazi. Nečega ipak ima i u našoj nesposobnosti da stvorimo drugačije realnosti, i mislim da nas ta politička nedoslednost opozicije mnogo više košta nego što nas košta bilo šta od onoga što rade ljudi koji su trenutno na vlasti. Ko da ih optuži što imaju obezbeđen brisani prostor na kome je sve moguće bez konsekvenci? Zašto nemamo bolje formiranu političku opoziciju i, na kraju krajeva, zrelije društvo koje tako nešto neće dozvoliti?
Mislite li da je uz vlast koja je pustila pipke praktično na svakog građanina pojedinačno, na svaki medij, a kamoli opoziciju, uopšte moguće napraviti čvrstu opoziciju?
Ali kako je došlo do toga? Odgovor na to daje odgovor na celu stvar.
……..
Ceo intervju pročitajte na portalu nedeljnika Vreme.
