Dan Republike u Francuskoj u senci korone: Pad Bastilje i još jedna priča koja se krije iza 14. jula

„Pad Bastilje je prekretnica u francuskoj i evropskoj istoriji, nastalo je građansko društvo, a ukinuti su staleži“, kaže Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, za BBC na srpskom.

Ove godine zbog pandemije korona virusa to obeležavanje neće uključivati tradicionalnu vojnu paradu u Parizu.

Centralna manifestacija bi trebalo da se održi na Trgu Konkord uz obavezno poštovanje fizičke distance.

Dan pada Bastilje u 300 reči

Srednjovekovna tvrđava Bastilja je u 18. veku korišćena kao zatvor za protivnike kraljevske vlasti.

U njoj su zatvarani i politički zatvorenici i plemići, kao i oni koji su čekali suđenja.

Oni koji bi u tamnici bili po direktnom nalogu monarha, nisu imali pravo žalbe, piše Britanika.

Višegodišnje nezadovoljstvo koje je decenijama tinjalo među pripadnicima nižih klasa, kulminiralo je jurišem na Bastilju.

Četrnaestog jula 1789. je „svetina, u neplaniranom i potpuno neorganizovanom napadu, zauzela Bastilju, tvrđavu koja se u Parizu smatrala najupečatljivijim simbolom kraljevske moći“, navodi se na sajtu Istorijska čitanka citat iz knjige istoričara Metjua S. Andersona „Evropa u osamnaestom veku“.

Autor dodaje da iako praktično taj događaj nije doneo mnogo – unutra je bilo svega sedam zatvorenika, a stražara je bilo relativno malo, psihološke posledice su bile nesagledive.

„Obeležavajući pad Bastilje 1789. godine, obeležavamo početak Francuske revolucije i rađanje novih koncepata koji su se potom proširili u Evropi i u svetu: uspostavljanje pravne države, slobodu, jednakost i bratstvo“, saopštio je francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

Kasnije će ovu tvrđavu kamen po kamen razrušiti.

Zauzimanje Bastilje nagovestilo je početak Francuske revolucije.

Ipak, istovremeno došlo je i do velikog krvoprolića.

Guverneru Pariza odrubljena je glava i zbog toga je, izmešu ostalog, kasnije bilo polemike o tome da li je to pravi datum za nacionalni praznik.

Istoričar i pravnik Slobodan Jovanović beleži da se „ova tvrđava više predala nego što je osvojena“, ali da je ubrzo došlo do značajnijih promena – kraha feudalnog režima.

Na skupštini 4. avgusta plemići su se odrekli privilegija, „za šest časova bilo svršeno sa povlasticama u Francuskoj“, piše Jovanović.

„Zbrisane su povlastice plemstva i sveštenstva, povlastice esnafa, povlastice sudijskog reda, povlastice pojedinih provincija. Nije ostalo ni traga od izuzetnih prava; svi su Francuzi postali odjednom jednaki“,navodi u delu „Vođi francuske revolucije“.

Dan pada Bastilje u 500 reči

Slobodam Zečević je diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni i kaže da su studije istorije države i prava počinjale od Francuske revolucije.

„Francuzi to smatraju fundamentom. I tu i jesu sadržani neki fundamentalni principi savremenih država – podela vlasti, republikansko uređenje, građanska jednakost, jednakost građana pred zakonom i mnoge druge“.

Dodaje da je bilo i mnogih društvenih posledica burnih događaja s kraja 18. veka.

„Restorani su nastali kao posledica Francuske revolucije. Do tada kuvari su radili na dvoru i kod aristokrata. Kada su aristokrate ostale bez glava, oni ostaju bez posla i otvaraju restorane za građane“, kaže Zečević.

Kako je taj događaj uticao na Srbiju?

„Mi smo dosta bili inspirisani Francuskom revolucijom. To je početak revolucije i ovde, počela je borba za oslobođenje od Turaka i Karađorđe je pravio prve institucije od 1804″, podseća Zečević.

Brojni potonji zakoni u Srbiji, pa čak i Sretenjski ustav, pisani su pod uticajem ideja Francuske revolucije.

Istina o Danu Republike – kako su se pomešali mir i revolucija

Hju Skofild, BBC novinar

Još jedan događaj vredan nacionalnog sećanja odigrao se 14. jula u Francuskoj, ali naredne, 1790. godine u vreme kad je „Pariz bio grad nade“, pisao je BBC njuz 2013.

Kralj Luj Šesnaesti još je bio na prestolu, ali je konstitutivna skupština ograničila njegove moći.

Privilegije aristokratiji su ukinute.

Bila je to, kako su je istoričari nazvali, „optimistična faza“ revolucije.

A da bi je obeležile, vlasti su organizovale nesvakidašnji događaj na otvorenom na Marsovim poljima – gde je sada Ajfelov toranj.

Podignut je trijumfalni luk visok 24 metra i redovi drvenih klupa za čak 400.000 ljudi.

U centru je postavljen „Oltar Otadžbine“, na kom je pisalo „Narod, Zakon, Kralj“.

Nedeljama se Pariz pripremao za ovu feštu.

Na prvu godišnjicu pada Bastilje pljuštala je kiša, ali povorka novoosnovane Nacionalne garde iz cele Francuske paradirala je kroz grad, na čelu sa markizom La Fajetom.

Svirala je vojna muzika, kralju su polagali zakletve na vernost, a i on se zakleo da će poštovati uredbe Narodne skupštine.

Vrhunac slavlja bio je trenutak kada je Marija Antoaneta podigla i okupljenima pokazala francuskog prestolonaslednika. Masa se orila.

Po rečima istoričara Žorža Anrija Sutua, u tom trenutku je „još uvek bilo moguće zamisliti da može da se uspostavi novi režim – onaj koji ne vređa verske osećaje većine i ima kraljevu podršku“.

Nije potrajalo, naravno. Za godinu dana revolucija je krenula ka krvavom završetku.

Za senatora Anrija Martina, autora Zakona o Nacionalnom prazniku, „14. jul 1790. najlepši je dan u istoriji Francuske, verovatno i u istoriji čovečanstva.“

„Tog dana je konačno postignuto nacionalno jedinstvo“.

Donet 1880. godine, Zakon o 14. julu je namerno bio dvosmislen. Nije rečeno koja godina se proslavlja.

I danas, naravno, svi pomisle na pad Bastilje. Ali treba se setiti i onog drugog datuma – kad je Francuska izgledala kao da je na ivici mirnije i postepene promene.

To je, takođe, deo priče.