Sve bi cvjetalo da nema novinara

Piše: Boško Jakšić

Srbija je Svetski dan slobode medija dočekala borbom na dva fronta. Pobeda u prvom, protiv korone, na horizontu je. Trijumf na drugom, medijskom, udaljena je perspektiva pošto država pojačava pritiske konstantno obarajući rejting na raznim lestvicama slobode i dodatno doprinoseći podelama već opasno polarizovane zemlje. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutteres u poruci povodom 3. maja pozvao je na veću zaštitu novinara ocenjujući da oni nude “protivotrov” u pandemiji dezinformacija koje prate krizu. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell upozorava na kampanje ocrnjivanja novinara, finansijske pritiske i napade koji dolaze od državnih ili pristranih medija.

Noć u pritvoru

Takvi apeli ne dopiru do ušiju srpskih vlasti koje su Covid-19 iskoristile da primene ubedljivo najstrože mere u borbi protiv koronavirusa u odnosu na sve druge zemlje u okruženju i u Evropi. Nije slučajno grupa od 21 poslanika Evropskog parlamenta u pismu evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheilyiu upozorila na “ekstremno uznemirujuću” situaciju sa poštovanjem ustavnih i ljudskih prava u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić obećao je da tokom virusne krize neće govoriti o svojim političkim rivalima niti voditi kampanju za izbore koji su zakazani za 21. jun, ali je najveći deo aktivnosti prebacio na propagandna glasila koja čvrsto drži pod kontrolom. “Naši” mediji protiv “njihovih”. “Aktuelna vlast čini sve da od novinara napravi političke neprijatelje, da ih proglasi nekakvom opozicijom”, ocenjuje Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Premijerka Ana Brnabić, koja ističe kandidaturu za najostrašćenijeg branitelja lika i dela njenog “šefa”, izmislila je floskulu po kojoj mediji koji ukazuju na propuste, mrze svoju zemlju i građane. “Zašto, ljudi, to radite? Je l’ vi mrzite Aleksandra Vučića toliko da kroz njega mrzite svoju državu, sve svoje građane, ceo sistem? Dakle, laž. A zašto vi to radite? Zato što mrzite Vučića, hoćete da uništite celu državu? Pa ja mislim da neće moći.” Pošto je predsednica Vlade dala ton nazivajući pojedine medije i opozicione političare “licemerima”, u akciju su stupili propagator-poslušnici. Režimski tabloidi bljuju vatru na ono malo profesionalnih glasila koja pokušavaju da utvrde kako se vlast ponašala tokom pandemije, da li je prekršen Ustav kada je zavedeno vanredno stanje, zašto je do prošle nedelje bio suspendovan skupštinski život ili zašto je zemlja u prvim danima kasnila sa merama zaštite stanovništva.

Čitajte kolumne Boška Jakšića:

• Vučićev pravoslavni populizam
• Mnogo je onih koji koronu žele da iskoriste da osnaže ličnu vlast, eliminišu parlamente, unedogled produže vanredna stanja…
• Mao je inspirisao ljevicu, desnica kapitališe na koroni

Vlast preko medijskih satrapa optužuje opozicione medijske kuće da im nije palo na pamet da tokom dva meseca krize doniraju narodu jednu masku. United Group, koja drži televiziju N1, donirala je regionu tri miliona eura, trećinu Srbiji. Vlastima i njihovim medijima nije palo na pamet da to objave. U očitom strahu da javnost ne čuje “neprijatna pitanja”, jedno vreme je krizni štab držao konferencije bez prisustva novinara i bez videolinka. Pitanja su morala da budu slata unapred, a dežurni cenzori pobrinuli su se da novinari ne uznemiravaju vlasti u njihovom stahanovskom spasilačkom radu. Novinarka portala Nova.rs sasvim je retka koja je uhapšena u Evropi. Provela je noć u pritvoru zbog teksta u kome je tvrdila da se medicinsko osoblje Kliničkog centra Vojvodine žalilo da nema zaštitnu opremu. Puštena je, premijerka je ukinula suludu uredbu, a kasnije je vlast odustala od krivičnog gonjenja – samo zato što je jedan epidemiolog iz kriznog štaba neoprezno priznao da na početku krize zaista nije bilo dovoljno opreme. Tabloidi su u startu bili presrećni dok su prenosili ocenu jednog pulmologa da je srpski gen jači od apeninskog i da nema šanse da ovde bude krize. Potom su na skupovima kriznog štaba umesto pitanja držali panegirike vlastima i direktno napadali medijske profesionalce proglašavajući ih za “neprijatelje” države i za “navijače korone”! Sa stranica tabloida Srpski telegraf pretilo se smrću Zoranu Kesiću i Ivanu Ivanoviću, dvojici popularnih TV voditelja.
Vučić, ministar informacija u Vladi Slobodana Miloševića, sa zadovoljstvom je iz pozadine mogao da prati kako njegovi mezimci pljuju po “tajkunskim medijima” – što je nova kovanica kako bi se impliciralo da lider opozicionog Saveza za Srbiju Dragan Đilas upravlja kampanjom protiv vlasti, zloupotrebljavajući koronu za svoje političke ciljeve. Predsednik se sa svih pet kanala sa nacionalnom frekvencijom – uključujući i javni servis – ne usteže da kriminalizuje pojedine medije, posebno “američku televiziju” N1. “Bulumenta Đilasovih bitangi”, tako jedan tabloid opisuje ljude koji širom Srbije, odmah posle aplauza medicinarima, zvižde u pištaljke i lupaju u šerpe i lonce iskazujući nezadovoljstvo aktuelnom vlašću.
Medijski haos uselio se u politički život. Pritisci su definitivno postali zaštitni znak Vučićevog režima koji ne trpi bilo kakva suprotna mišljenja, a imam utisak da bi najviše voleo da novinari uopšte ne postoje. Srbija nije jedina država čija vlast pokušava da kapitališe na pandemiji, ali medijske slobode su ovde počele da se urušavaju i pre koronakrize. Biti novinar je sve opasnije, a lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije. U poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana – posebno BiH koja je svoje mesto poboljšala za pet pozicija i sada je na 58. mestu, samo iza Slovenije – Srbija je po istraživanju organizacije Reporteri bez granica (Reporters sans frontiers) prošle godine zabeležila pad od tri mesta i sada je 93. od ukupno 190 rangiranih država sveta. Amnesty International takođe svrstava Srbiju u grupu zemalja u kojima su vlasti kršenjem slobode izražavanja i pristupa informacijama, moguće ugrozile zdravlje javnosti. Balkanska mreža 14 nevladinih organizacija posvećenih razvoju civilnog društva saopštila je da su nezavisni novinari i mediji u Srbiji “dodatno pogođeni u uslovima vanrednog stanja”. “Ruke dalje od slobode štampe. Napadi na medije u Evropi ne smeju postati nova normalnost”, poručuje Savet Evrope. Ministarstvo kulture i informisanja usudilo se da svim novinarima i medijskim radnicima čestita 3. maj pozivajući ih da više pažnje usmere na verodostojnost informacija, da se ponašaju odgovorno i profesionalno. Groteskna i cinična čestitka Ministarstva koje Vučića po svaku cenu i u svakoj prilici štiti od kritika, dok marketing vlasti kamufliran u medije brani po svaku cenu.

Parstos

Vanredno stanje je ukinuto pa se vlast fokusira na izbore i obnovu ekonomskih aktivnosti. Kako neće biti velikih skupova, kampanja će se voditi preko medija. Novo trovanje. Predsednik obećava da će Srbija naredne godine biti prva u Evropi po stopi rasta, ali to – ako je i tačno – nije neka uteha za kritički i istraživački usmerene novinare i medije koji su i u vremenima privredne stabilnosti bili na meti bahate naprednjačke vlasti. Osećaj slobode kome u demokratskom društvu značajno doprinose slobodni i profesionalni mediji trebalo bi da raste u vremenima kada su “lažne vesti” izborile svoj status, ali mediji u Srbiji su vakcinisani naprednjačkim virusom koji zemlju konstantno gura u nazadnjaštvo. Svetski dan slobode medija u Srbiji je više ličio na parastos nego na dan u kome bi bilo šta moglo da se slavi.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.