Masakr u Meji: Ignorisanje dokaza o umešanosti srpskih oficira
Pišu: Serbeze Haxhiaj i Milica Stojanović, Balkan Insight
U iskazu koji je dao haškim tužiocima, Peraj je rekao da je na kontrolnom punktu u Meji sreo i Dimitrija Rašovića, policijskog inspektora iz Đakovice. Tamo je, kako kaže, video i Milana Šćepanovića, koji je takođe bio policijski inspektor u Đakovici. Kaže da je Šćepanović tada „poređao 12 muškaraca ispred jednog zida”.
Peraj je rekao i da je Zdravko Vintar, načelnik odeljenja za informisanje i moral 52. artiljerijsko-raketne brigade zapravo čovek koji je napisao izveštaj za VJ u kome se navodi da su u večernjim satima 27. aprila „u Korenici ubijena 74 terorista, a u Meji nijh 68”.
Peraj je kao najodgovornije naveo tri osobe.
„Nikola Mićunović (zvani Dragan), Milan Kotur i (Milovan) Kovačević su glavni odgovorni za masakr u Meji i Korenici. Planirali su i vodili čitavu operaciju“, rekao je Peraj haškim tužiocima.
Nikola Mićunović je bio komandant 113. Vojno-teritorijalnog odreda (VTO) VJ, dok je Milovan Kovačević bio načelnik policije u Đakovici. Milan Kotur je bio načelnik pešadije u Komandi Prištinskog korpusa VJ.
Peraj je istakao da je nekoliko dana pre masakra razgovarao sa Mićunovićem, koji „mu je rekao da će dolina Caragoj (gde se nalaze Meja i Korenica) platiti veoma visoku cenu” zbog ubistva petorice srpskih policajaca, od kojih je jedan bio Mićunovićev kum.
Kako je Peraj naveo, nakon ubistava policajaca održan je neformalni sastanak u privatnoj kući u Đakovici, blizu kasarne VJ. Sastanku su prisustvovali Nikola Mićunović, Milovan Kovačević, Sergej Perović i Sreto Ćamović, kao i drugi ljudi iz različitih jedinica koje nije imenovao.
Sreto Ćamović bio je šef Resora državne bezbednosti (RDB) u Đakovici.
Prisutan je bio i Momir Stojanović, načelnik Odseka bezbednosti Prištinskog korpusa. Na sastanku je Peraj, kako je naglasio, čuo Stojanovića, inače rođaka jednog od pet policajaca koje je ubila OVK, kako naređuje da se izvede operacija u kojoj bi se eliminisalo najmanje „100 glava” i „sve zapalilo” .
„Akciju je odobrio Nebojša Pavković, tada komandant 3. armije”, dodao je Peraj.
On je naveo da je operacija pažljivo planirana u Beogradu i da je imala jasan cilj. „Glavni cilj je bio da se etnički očisti ovaj deo (Kosova) proterivanjem u Albaniju”, rekao je on.
Haški tribunal je 2014. godine osudio petoricu visokih zvaničnika za zločine na Kosovu, koji uključuju i ubistva u Meji i Korenici – Nebojšu Pavkovića, komandanta 3. armije VJ, Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa, Dragoljuba Ojdanića, načelnika generalštaba VJ, Sretena Lukića, načelnika Štaba Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za Kosovo, i Vlastimira Đordevića. pomoćnika ministra unutrašnjih poslova.
Godinu dana kasnije, Interpol je raspisao „crvenu poternicu” za 17 osoba zbog zločina u Meji i Korenici. Na spisku su bili osumnjičeni koji su već bili spomenuti u svedočenju pred Haškim tribunalom – Dimitrije Rašović, Predrag Stojanović, Momir Stojanović, Nikola Mićunović, Sreten Ćamović i Živko Vuksanović.
Međutim, Interpol je otkrio i imena 11 drugih osumnjičenih – Muharem Ibraj, Miraš Gegović, Momčilo Stijović, Dragan i Aleksandar Peković, Mišo Popović, Lazar Drašković, Zoran Mirković i Momčilo, Milutin i Miladin Novaković.
Muharem Ibraj je tvrdio da je bio civilni pripadnik obezbeđenja u svom selu, dok su Lazar Drašković i Predrag Stojanović bili na spisku pripadnika specijalne jedinice policije u policijskoj stanici u Đakovici tokom prve dve nedelje maja 1999. godine, Ovaj spisak je korišćen kao dokaz na suđenju pred MKSJ-om. Drugi detalji o ostalim licima na Interpolovoj poternici su nepoznati.
„Kao da je pala atomska bomba”
I drugi svedoci, pripadnici VJ, su potvrdili da su događaji u Meji i Korenici bili deo šire kampanje etničkog čišćenja sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova.
Zaštićeni svedok K-73, pripadnik 52. bataljona Vojne policije, u iskazu haškim tužiocima je rekao da je u aprilu 1999. godine „komandant (52. bataljona) Kopanja (Stevo) okupio oficire i dao instrukciju da se područje (Đakovice) mora očistiti od Albanaca. Komandant Kopanja je jasno rekao da se svi albanski civili moraju poslati prema Korenici, jer ih tamo čeka MUP sa spiskom imena terorista (pripadnika OVK)“.
„Tada mi je postalo jasno da je to samo paravan i da je jedini cilj te operacije bio da se sela očiste. Nisam mogao da zamislim da bi bilo koji pripadnik OVK svojom voljom otišao u Korenicu, osim ako nije bežao pred našim snagama “, dodao je ovaj svedok.
Prema njegovim rečima u operacijama su učestvovali 63. padobranska brigada VJ, deo 52. bataljona Vojne policije i Specijalna jedinica policije.
Svedočio je još jedan zaštićeni svedok K-90, bivši vojni policajac 2. bataljona 549. motorizovane brigade.
„Nakon što nam je naređeno da napustimo selo u roku od sat vremena, ono je izgledalo kao da je tu pala atomska bomba. Pojedini vojnici prolazili su kroz selo i pljačkali sve ono što je ostalo. Uzimali su stvari za koje nisu ni mogli zamisliti da će moći da ih ponesu kući u Srbiju. Nisu to činili svi vojnici, već samo neki“, rekao je K-90 pred MKSJ-om.
On je potvrdio da je ubistvo pet srpskih policajaca razlog za napade na Meju i Korenicu.
„Ovaj incident je bio katalizator za masovno angažovanje policije na tom području. Samo nekoliko dana posle ovog incidenta, na područje Đakovice stiglo je oko 400 dodatnih policajaca u oko 10 autobusa i nekoliko civilnih vozila. U automobilu su bili i pripadnici Specijalne policije i dva Frenkijevca (pripadnika Jedinice za specijalne operacije)“, rekao je K-90.
Šta se dogodilo sa srpskim oficirima?
Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije je u penziji i danas je poslanik Srpske radikalne stranke, na čijem čelu je osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.
Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade, postao je načelnik štaba beogradskog korpusa VJ pre nego što se 2006. godine penzionisao. Protiv njega su srpski tužioci vodili istragu u svojstvu osumnjičenog za ratni zločin, ali nikada nije optužen. Živanović se ponekad pojavljuje kao gost u televizijskim emisijama u Srbiji, kako bi govorio o bici na Košarama koja se odigrala na Kosovu 1999. godine. On je takođe govorio na događaju kojim je najavljen početak snimanja filma Ministarstva obrane o ovoj bici 2018. godine.
Miloš Đošan, komandant 52. artiljerijsko-raketne brigade VJ, postao je general-major i danas je u penziji. Napisao je dve knjige o ratu na Kosovu i često gostuje na srpskim televizijama.
Saša Antić, komandir čete 52. bataljona vojne policije, otišao je u invalidsku penziju 2002. godine.
Vlatko Vuković, komandant 2. motorizovanog bataljona 549. brigade, penzionisan je 2003. godine.
Momir Stojanović, načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa, danas je istaknuta politička ličnost u Srbiji. Godine 2012. postaje poslanik vladajuće Srpske napredne stranke. Bio je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Napustio je stranku 2016. godine i sada vodi grupu pod nazivom Iskreno za Niš, a često gostuje u tv emisijama.
Milan Kotur, načelnik pešadije komande Prištinskog korpusa, penzionisao se 2005. godine.
Sergej Perović, načelnik bezbednosti u 52. artiljerijsko-raketnoj brigadi VJ, nastavio je da radi u Vojnoj bezbednosnoj agenciji Srbije.
Zdravko Vintar, načelnik organa za informisanje i moral u 52. artiljerijsko-raketnoj brigade, danas je u penziji i živi u Sloveniji.
Frenkijevci su ime dobili po Franku Simatoviću zvanom Frenki, koji je pre rata bio zamenik načelnika Službe državne bezbednosti (SDB) i komandant Jedinice za specijalne operacije.
K-90 je takođe bio u Meji i Korenici, gde ga je poslao njegov komandant Vlatko Vuković, kome je prijavio ubistva i proterivanje civila.
Peraj je rekao da je u čitavoj operaciji učestvovalo oko 4.000 ljudi iz Srbije, uključujući i pripadnike paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana.
„(Komandant Prištinskog korpusa Vladimir) Lazarević i potpukovnik Goran Jevtović su iz Đakovice vodili ovu operaciju”, rekao je Peraj.
„Antiteroristička“ operacija – bez „terorista“
Od više od 30 ljudi za koje je navedeno da su učestvovali u ubistvima i proterivanju za vreme vojne operacije Reka, osmorica su bili svedoci odbrane na suđenjima Slobodanu Miloševiću i njegovim generalima.
Oni su negirali da su u Meji i Korenici počinjeni ratni zločini i da su vojska i policija sproveli operaciju Reka protiv, kako su naveli, „Šiptarskih terorističkih snaga”. Takođe su negirali da su albanski civili proterivani iz svojih domova i sela.
Većina je tvrdila da ni oni, ni njihove jedinice nisu bili na tom području u to vreme. Većina je takođe izjavila da nije videla ni ubila nijednog „teroristu“, iako su neki rekli da su čuli kako pripadnici OVK pucaju na srpske snage.
Komandant 52. artiljerijsko-raketne brigade VJ, Miloš Đošan, rekao je da su sve njegove borbene jedinice u vreme incidenta bile izvan Đakovice i da je tamo bila samo logistička jedinica, kojom je komandovao njegov podređeni Zlatko Odak.
„Moji vojnici i oficiri nisu videli nijednog teroristu”, rekao je Đošan.
Zlatko Odak je dao izjavu Komisiji VJ za saradnju sa Haškim tribunalom. Tom prilikom je rekao da njegova jedinica „nije učestvovala ni u kakvim borbama sa šiptarskim terorističkim snagama i nije naišla na civile”.
Vlatko Vuković, komandant 2. motorizovanog bataljona 549. brigade, rekao je da mu je dan pre masakra Veroljub Živković, načelnik štaba Prištinskog korpusa, naredio da blokira područje Korenice „u svrhu sprečavanja povlačenja šiptarskih terorističkih snaga prema Đakovici, preko reke Erenik prema Albaniji“.
Vuković je na sudu tvrdio da su „terorističke“ grupe nekoliko puta od jutra, 27. aprila, pucale na srpske snage i da su kolone civila napuštale to područje, ali dobrovoljno, jer ih nijedan vojnik nije prisiljavao na to, niti razdvajao muškarce od ostalih.
Saša Antić, komandant čete 52. bataljona Vojne policije, rekao je da je njegova jedinica sredinom aprila 1999. bila raspoređena kako bi „sprečila kretanje terorista prema granici”, ali da nije učestvovala ni u kakvim operacijama 27. ili 28. aprila.
Milan Kotur, načelnik pešadije u Komandi Prištinskog korpusa, svedočio je da je operaciju Reke sprovela policija Đakovice uz pomoć VJ u cilju „eliminisanja terorističkih snaga”.
No, dodao je: „Nisam učestvovao u tome.” Rekao je i da je tvrdnja Peraja da su on, Nikola Mićunović i Milovan Kovačević „odgovorni za Meju i Korenicu i da su isplanirali čitavu operaciju” netačna.
Momir Stojanović, za koga je Peraj rekao da je naredio da se eliminiše „100 glava” kako bi se osvetili za ubistva srpskih policajaca, naglasio je da je to „potpuno netačna tvrdnja”.
On je takođe pred Haškim sudom izjavio da nikada nije prisustvovao navodnom sastanku na kome se planirao napad na Meju i Korenicu.
Sergej Perović, načelnik bezbednosti u 52. artiljerijsko-raketnoj brigadi VJ, za koga je Peraj rekao da je bio sa njim u Meji 27. aprila kada je video leševe, tvrdio je da on zapravo nije ni ušao u selo.
On je negirao da je održan sastanak na kome je Stojanović rekao da treba eliminisati „100 glava”.
Goran Jevtović, referent na Isturenom komandnom mestu Prištinskog korpusa, pred Haškim tribunalom je izjavio: „Nisam bio u dolini (gde je operacija sprovedena), niti sam direktno bio angažovan u pogledu komande ili u bilo kom drugom smislu“.
Nekoliko osumnjičenih pod istragom, nijedan procesuiran
Niko ko je pomenut u izjavama haških svedoka nikada nije optužen za učestvovanje u masakru u Meji i Korenici.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) Srbije pokrenulo je istragu zbog incidenata u Meji, Korenici i pet drugih sela na području Đakovice. Od četvoro onih koji su bili pod istragom, jedna osoba je umrla, dok je protiv ostalih istraga obustavljena 2019. „jer nije bilo dovoljno dokaza za podizanje optužnica”.
Iz TRZ-a nisu odgovorili protiv koga se vodila straga, ali srpski mediji su objavili da se radilo o Momiru Stojanoviću, Sretenu Ćamoviću i Nikoli Mićunoviću.
Što se tiče uklanjanja tela žrtava i njihovog ponovnog zakopavanja u Beogradu, u TRZ-u je otvoren slučaj protiv nepoznatih počinilaca.
Specijalno tužilaštvo Kosova je 2015. godine podiglo optužnicu protiv Sahita Halitaja, Roma sa Kosova, zbog pomaganja u operaciji Reka, pljačkanja kuća i tela žrtava ubijenih na kontrolnom punktu u Meji. Ipak, godinu dana kasnije, optužnica je povučena.
Iz ovog tužilaštva nisu odgovorili na pitanje da li se vodi istraga o ovom masakru.
Amer Alija iz FHP Kosovo, koji prati suđenja za ratne zločine, kaže da bi iz raspoloživih dokaza bilo jednostavno istražiti navodne počinitelje na osnovu vojne hijerarhije odgovornosti.
„Identifikovano je najmanje 20 osoba iz deset jedinica, čija bi uloga u ovoj operaciji trebalo da bude istražena”, istakao je Alija.
Članak je prenet sa portala Balkan Insight.
